Moram iskreno da priznam da sam se od prošle godine, kada sam isto pisao na ovu temu, prilično promenio – čuj mene – ulenjio. Iskreno, nema šta. Pošto živim u Petrovaradinu, a radim u Beogradu, kartu za voz ne kupujem na šalteru Železničke stanice (sad, od silnog haosa, ne bih ni stigao na red!), nego onlajn, obično prethodno veče za sutra ujutro. Isto tako i za povratak.

Piše: Borislav Despotović, Urednik magazina BIZLife 

U prodavnicu idem jer mi je usput, od stana ka vozu i nazad, a na istom mestu je i Petrovaradinska pijaca. U prodavnici isključivo plaćam karticom, a na pijaci, naravno, kešom. Ako nemam dovoljno gotovine u novčaniku, preko puta je bankomat i rešen problem. Inače, supruga me stalno kritikuje što često nemam keša kod sebe, u smislu: „Trebaće ti hitno, a nećeš imati gde da podigneš, niti od koga da pozajmiš.” Znam da je u pravu, ali ja i dalje teram po svom.

Kada je u pitanju e-commerce, ja tu zaista nemam neke nedoumice ili strahove, ali to je zbog toga što sam naučio razliku između internet trgovine i trgovine preko interneta. Prosto je – jedno je legalno, drugo baš i nije. Na velikoj i poznatoj, odnosno na pravoj i legalnoj e-commerce platformi ostavićeš sve svoje podatke i nikada ti se ništa loše neće desiti, a preko sumnjivog Fejsbuk šopa možeš da ostaneš i bez krova nad glavom.

Da krenem od ličnog primera koji sam, čini mi se, u jednom uvodniku već spomenuo. Kupio sam preko jedne naše e-commerce platforme gotovo sve električne uređaje za kuću, kada smo se useljavali u novi stan, i sve sam platio karticom, ostavljajući pritom svoje važne lične podatke. Dok sam, sa druge strane, sa Instagrama ili Fejsbuka kupovao samo ono što dolazi pouzećem. Daj ti to meni da ja to lepo vidim, pa onda novac. Neka je to i najpoštenija osoba poslala, sve OK, ali nije ni pravno lice, nema ni adresu, ni ime… Ko veruje na lepu reč, neka kupuje gde hoće.

I sad, kada sam u banci menjao platnu karticu, jer je stara istekla, dobio sam novi paket, koji mi nudi mnoge pogodnosti (što bi korporativci rekli – benefite), ali ako više plaćam karticom, bez obzira na to da li se radi o internet kupovini ili lično u prodavnici. E sad bukvalno sve plaćam karticom, jer, ako pređem određenu cifru u toku meseca, ne plaćam održavanje računa. Neko bi rekao: „Što da plaćam skuplje održavanje računa par stotina dinara više kad mi nema svrhe?” Po mojoj logici, ali i po potrošačkim navikama – ima. Ali to sam ja.

Pre neki dan mi je navodno „Pošta Srbija” poslala SMS poruku, sa sve ćiriličnim tekstom, i to sa pozivnog broja +44, što mu dođe Velika Britanija. Traže od mene da hitno dopunim podatke na linku koji mi šalju, i to u roku od 12 sati, kako bih izbegao nepotrebne gubitke. Niti sam išta kupovao, niti išta očekujem da mi se pošalje, pa nemam ni šta da izgubim, ali ipak ne klikćem. Nažalost, od nekoliko hiljada ljudi – jedna osoba će na taj link kliknuti. Pitanje je šta se odmah iza tog prvog klika nalazi, a kamoli kasnije. Sutra će se žaliti Pošti Srbije, a to sa njima nikakve veze nema.

Sreća je, ipak, u pametnom telefonu, koji me je odmah upozorio na opasnost, čim je SMS stigao. I upravo u tome i leži smisao svega ovoga. Nemojmo se zavaravati, onog trenutka kada smo napravili svoj Gugl nalog, svesno smo ušli u taj svet, samo je pitanje da li smo svesni svih rizika, ograničenja, ali i koristi. Dakle, od nas samih zavisi da li će nam tehnologija biti saveznik ili neprijatelj. Meni, koji sam ekstrovertan i društven tip osobe, koji voli da se prošeta i popriča sa ljudima, e-commerce je mnogo puta bio spas, jer u današnjem vremenu često ne stižemo do prodavnice.

Znam da se ponavljam, ali zaista i dalje mislim da je, odmah posle točka, e-commerce najkorisnija stvar koju je ljudski um smislio. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.