MMF smanjio prognoze za Srbiju, Mali okrivio nasilje i blokade
Međunarodni monetarni fond je smanjio projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto, za šta ministar finansija Siniša Mali „direktno krivi blokade“.
Ministar finansija ocenio je da je smanjenje projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu u izveštaju najnovijih ekonomskih izgleda za svetsku ekonomiju koji je objavio MMF – „direktna posledica nasilja i blokada“ u zemlji.
„MMF je smanjio prognozu našeg privrednog rasta, što je posledica nasilja i blokada koje se već mesecima unazad dešavaju u našoj zemlji. Nažalost, sve to ima pogubne posledice po srpsku ekonomiju, što naši privrednici najbolje osećaju u svojim delatnostima“, kazao je Mali, saopštilo je ministarstvo.
On je ocenio da „neodgovorni politički akteri ne razumeju ili ih ne zanima, da su ekonomski rezultati često i odraz političkog delovanja“.
„Pre svega, očekuje se nešto niži rast realne privatne potrošnje, usled slabljenja potrošačkog optimizma, povećanog opreza i izražene neizvesnosti kod građana Srbije“, rekao je ministar finansija.
Dodao je da istovremeno javna potrošnja beleži rast, dok investicije i spoljnotrgovinska razmena beleže usporavanje, što je posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu.
„Poslednji trenutak da upalimo sve alarme“
„Sa proizvodne strane, sporiji rast privatne potrošnje se ogleda u nižim stopama rasta usluga i neto poreza, dok je usporena investiciona aktivnost povezana i sa percepcijom investitora o domaćim dešavanjima u prethodnih nekoliko meseci. Mnogo smo truda uložili da Srbija bude lider u regionu u privlačenju investitora, ali nasilje koje trpimo ruši sliku sigurne države za plasman novca“, rekao je Mali.
Dodao je da „investitori ne žele da ulažu u zemlju u kojoj se svakodnevno blokira normalan život i rad ljudi, u kojima ima neprijavljenih skupova i krši se osnovno pravo ljudi da se slobodno kreću“.
Mali je naveo da slabiji rezultati industrijske proizvodnje reflektuju, kako slabiju eksternu tražnju, tako i nedovoljnu investicionu dinamiku, što, smatra, dodatno potvrđuje potrebu za pažljivim praćenjem makroekonomskih kretanja.
„Poslednji je trenutak da upalimo sve alarme zdravog razuma i sačuvamo postignute ekonomske parametre, jer bez ekonomske stabilnosti nema rasta i napretka“, upozorio je on.
Kako je rekao, za sada ključni oslonac ekonomskom rastu ostaju javne investicije u okviru priprema za organizaciju specijalizovane izložbe „EKSPO 2027“.
Ministarstvo finansije Srbije smanjilo je projekciju privrednog rasta za prvi kvartal sa ranije planiranih četiri na tri odsto.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: Beta
Foto: Beta
