Ljubaznost koja košta: Zahvaljuljete li se ChatGPT-u? Možda ne bi trebalo
Direktor OpenAI-a i tehnološki milijarder Sem Altman nedavno je priznao da ga uljudno ponašanje korisnika prema AI chatbotovima – poput korišćenja reči “molim” i “hvala” – košta pravo bogatstvo.
Kada je jedan korisnik na mreži X (bivši Twitter) upitao: „Koliko je novca OpenAI izgubio na računima za struju jer ljudi kažu ‘molim’ i ‘hvala’ njihovim modelima?”, Altman se uključio u raspravu i priznao da se radi o „desetinama miliona dolara, ali dobro potrošenih”.
„Nikad ne znaš,” dodao je kroz osmeh.
Zašto je, ipak, dobro biti uljudan?
Iako se može činiti besmislenim pokazivati poštovanje prema veštačkoj inteligenciji, neki AI dizajneri tvrde da to ima značaja. Na primer, menadžer dizajna u Microsoftu, Kurtis Bivers, kaže da pravilna etika „pomaže u kreiranju saradničkih i respektabilnih odgovora”.
„Korišćenje uljudnog jezika postavlja ton odgovora”, navodi Bivers. Argument nije bez osnova – ono što danas nazivamo „veštačkom inteligencijom” više podseća na „mašine predikcije”, poput predikativnog teksta na telefonu, ali sa većom autonomijom da formulišu potpune rečenice kao odgovor na pitanja ili zadatke.
„Kada detektuje ljubaznost, verovatnije je da će i sama biti ljubazna”, piše u jednom memorandumu Microsoftovog WorkLaba. „Generativna AI takođe odražava nivo profesionalnosti, jasnoće i detalja iz unosa koji dobije.”
Kasno tokom 2024. godine, sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da 67% ispitanika u SAD priznaje da se ponaša ljubazno prema svojim chatbotovima. Od njih, 55% to čini jer smatraju da je to ispravno, dok 12% to radi kako bi „umirili algoritam” – za nedajbože, ako dođe do AI pobune.
Ekološki uticaj pristojnosti
Iako je AI revolucija verovatno još daleko (ako se uopšte desi) – mnogi istraživači sumnjaju da ćemo ikada stvoriti istinski „inteligentan” algoritam, bar ne s današnjom tehnologijom velikih jezičkih modela (LLM) – ekološke posledice današnje AI su itekako stvarne. Nažalost, ta “molim” i “hvala” se ozbiljno sabiraju.
Jedna istraga Washington Posta, sprovedena u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta Kalifornije, analizirala je uticaj kreiranja jednog e-maila od 100 reči. Pokazalo se da jedan takav e-mail troši 0.14 kilovat-sati struje – dovoljno da 14 LED sijalica svetli sat vremena. Ako biste slali jedan AI e-mail nedeljno tokom godine, potrošili biste 7.5 kWh – količinu električne energije koju devet domaćinstava u Vašingtonu potroši za jedan sat.
Sada zamislite desetine hiljada dugih promptova koje svakodnevno šaljemo chatbotovima poput ChatGPT-a – to nije baš beznačajan uticaj. I dok AI bonton može zvučati trivijalno, sve to ukazuje na tmurnu stvarnost: naša pitanja imaju posledice, posebno po životnu sredinu. Data centri koji napajaju ove chatbotove već sada troše oko 2% ukupne globalne potrošnje energije – brojka koja će sigurno rasti kako AI bude prodirala u sve sfere svakodnevice.
Zato, ako se dvoumite da li da zahvalite Groku na njegovom trudu, možda bi pametnije bilo da sami napišete e-mail. Zemlja – a možda i vaš mozak – biće vam zahvalni.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
