Domaćim osnivačima startapa nedostaju znanja o prodaji i marketingu za plasiranje proizvoda na globalnom tržištu, mišljenja je nova direktorka Inicijative Digitalna Srbija Tanja Kuzman, koja je za WebMind govorila o startap ekosistemu, veštačkoj inteligenciji i ulaganju u obrazovanje budućih generacija – što je, prema njenim rečima, jedan od ključnih preduslova za razvoj i unapređenje perspektive naše zemlje.

• Kako ocenjujete domaći startap ekosistem i da li možete da označite njegova bolna mesta?

U prethodnom vremenskom periodu pokrenut je veliki broj inicijativa koje su doprinele povećanju ukupnog broja startapa, kao jednog od ključnih preduslova za prelazak u narednu fazu razvoja.

Takav fokus osigurao je da startapi u najranijem periodu imaju sve ključne vidove podrške koji su potrebni.

Naše analize međutim pokazuju da osnivači startapa dominantno kreiraju proizvode/usluge za lokalno i/ili regionalno tržište, kao i da im nedostaju znanja o prodaji i marketingu za plasiranje proizvoda na globalnom tržištu. Upravo ta dva aspekta mogu značajno uticati na dalji razvoj ekosistema, kao i broj uspešnih startap priča u budućnosti.

• Šta se u Srbiji promenilo od 2021. godine, tačnije od trenutka kada je startap zajednica postala institucijalno pitanje formiranjem Radne grupe za razvoj startap ekosistema, čiji ste bili član?

Kreirani su novi programi za podršku startapima, kao i novi mehanizmi za finansiranje koji kombinuju investicije VC fondova i biznis anđela sa finansiranjem koje obezbeđuje program podrške.

Dodatno, uspostavljeni su i procesi koji su podržali kreiranje novih VC fondova na našem tržištu. Pokrenuto je nekoliko događaja za umrežavanje i unapređenje lokalne povezanosti.

Usvojeno je nekoliko poreskih zakona koji su omogućili korišćenje poreskih olakšica za ulaganje u razvoj intelektualne svojine i inovacija, smanjenje godišnjeg poreza na dohodak građana za mlade profesionalce itd.

Zaključak je da su napravljeni značajni koraci, ali da još uvek postoji prostor za unapređenje.