Tokom dana imaju svoje profesije, a uveče postaju glumci: Ko su Artisti za koje se uvek traži karta više?

Trupa Aristi, koju čini 20 ljudi iz različitih profesija, od zubnog tehničara do diplomiranih profesora jezika, inženjera, medicinara, ekonomista i pravnika, već osam godina se ameterski, iz ljubavi, bavi glumom. Oni sve rade sami: režiju, scenografiju i rekvizite. Njihovo artističko putovanje počelo je 2016. predstavom ,,Zajednički stan“, a onda su usledile i predstave „Boing Boing“, „Pre rata“ i „Mišolovka“. Do sada su odigrali više od 170 predstava.

Oni žive život u iznajmljenom kombiju i sa prepunim koferima koje često vuku posle regularnih poslova koje obavljaju.

,,Neko iz kancelarije, neko iz šume, neko iz ordinacije, a neko iz operacione sale. Ispred vrata ostavljamo sve svoje druge društvene uloge, muke, poslove i postajemo jedno. To veče živimo svoj san sa publikom“, počinju priču članovi trupe Artisti za BIZLife.

Bez obzira na njihove poslove, Artisti su mnogo više od hobija – to je velika ljubav koju dele, pregršt energije koju ulažu, mnogo vremena, mozganja i rada.

,,Može se reći da nam je ovo drugi, paralelni posao koji radimo iz ljubavi, a ne za novac“, ističe zubni tehničar Nemanja Puvača.

Artisti ne mogu baš da se porede sa klasičnim pozorištem jer se okupljaju na različitim mestima. Nemaju mesečni i godišnji raspored, kao i prostor. Prema Nemanjinim rečima, dom postane svaki prostor u kom su.

Trupa Artisti

Artisti – početak

Početak njihovog stvaranja datira mnogo pre osnivanja same trupe, jer se neki od članova poznaju još od ,,starijih“ glumačkih početaka u raznim drugim teatrima i studijima glume.

Njihove ,,sudbinske kockice“ su se spojile 2016. godine kada je došlo do formiranja pozorišne trupe, pa su i zvanično otpočeli pozorišni put koji podrazumeva rad na sebi, zbližavanje tima i upoznavanje kroz razne projekte, a sve to je kasnije proširilo samu trupu.

Ono što ih je okupilo na amaterskoj sceni je snažna želja da uživaju u glumi. Zato su odlučili da naprave pozorišnu predstavu. Probe su održavali u podrumu porodične kuće Ristić i bili su istrajni u toj nameri sve dok njihov komad prvenac ,,Zajednički stan”, nije ugledao svetla pozornice, aprila 2016. godine. Nakon toga su usledile i predstave „Boing Boing“, „Pre rata“ i „Mišolovka“.

Trupa Artisti

,,Zajedničkim snagama obezbedili smo sami sebi šansu da se bavimo onim što volimo svim srcem. Tek kada smo priveli pripreme kraju i shvatili da ne možemo tek tako izaći na scenu, bezimeni i zalutali, krstili smo se Artistima, od onog – ‘Artisti na žici’, koji se hrabro bacaju u rizik, vešto klizeći po tankoj liniji. Pozajmili smo skraćenu varijantu i ostali samo ‘Aristi'“, objašnjava diplomirani profesor francuskog jezika Isidora Ristić.

Početna ideja nije bila konkretna i definisana od samog starta, već se kalila godinama, što i jeste čar njihove trupe – spontano, nenametljivo rađanje jednog malog pozorišnog sveta iz čiste ljubavi i sloge, a pomoću talenta i doslednosti.

Aritisti su zahvaljujući tome doživeli rast vremenom. Broj članova se povećao 2019. godine kada su imali prvu audiciju, a u narednom periodu će se taj broj uvećavati u toku rada na predstavi „Mišolovka“, koju su najviše puta igrali, čak 129. Veoma im je bitno ko postaje član njihove porodice, a to se vidi po tome što su do sada imali samo jednu audiciju.

Traži se karta više

Danas se aktivno bave glumom da bi im svake sezone neki dalji napredak bio i cilj.

,,Ispunjava nas i sama pomisao da imamo publiku koja sada traži kartu više za naše predstave“, kaže Isidora.

Napredak je mogao da se vidi sa svakom novom predstavom, kako estetski tako i glumački, jer su učili jedni od drugih, a uspevali su da prepoznaju individualne kvalitete i da ih stavljaju u prvi plan.

Trupa Artisti

,,Sve od režije, scenografije, rekvizite, pa čak i scenarija, radimo sami, i ponosni smo što smo se osnažili tako da funkcionišemo samostalno i nezavisno“, naglašava referent marketinga Dragomir Kadović.

S obzirom na to da su počeli samo sa idejom da naprave predstavu, bez ikakvog plana, podele zaduženja, tehnike, kostima i scenografije, tokom ovih osam godina porasli su u svakom pogledu. Od proba i sklapanja scenografije u podrumu, do igranja na pozorišnim scenama, naučili su da je sve moguće kada su u tome zajedno i kada rade ono što vole.

Veštine

Tokom stvaranja jedne pozorišne predstave potrebno je mnogo različitih veština, kaže medicinski tehničar Dušan Đorđević.

Pozorište je s jedne strane nauka, književnost, teorija, ali, s druge, ono je ponajviše praksa, rad, delanje, akcija.

,,Ta praksa naučila nas je da moramo da budemo ne samo dramski umetnici, već i psiholozi, sociolozi, međusobni partneri za razgovor, slušanje, savetovanje, pomaganje i podršku u svakom smislu. Ono što studenti umetničkih fakulteta uče i saznaju tokom studija, na profesionalnim predavanjima i časovima, mi smo otkrivali spontano, neposredno, bačeni u vatru žive prakse; samospoznajom, jedni od drugih i ono najvažnije – zajedno, kao tim“, navode članovi trupe Artisti.

Kako oni napominju, predstava je zajednička tvorevina i ne veliča pojedinca, već ekipu. Ona zahteva snažnu mašineriju i samo iz takve jedne skupine može i treba da nastane.

Trupa

Razlika u odnosu na klasično pozorište

Artisti bi voleli da kažu da nema razlike kada se porede sa pozorištem, ali to baš i ne bi bilo tačno. Oni veruju da ‘amare’ u korenu reči amater objašnjava njihovu srž. U svom osnovnom smislu, amater je neko ko se bavi nekom aktivnošću iz ljubavi i strasti prema toj aktivnosti, a ne iz profesionalnih ili finansijskih razloga.

,,I eto, tu je prva razlika. Svaka naša predstava nastala je iz ogromne ljubavi prema glumi, radosti da kreiramo nešto zajedno i isprobavamo se u različitim ulogama. U gorućoj želji da se igramo, ali bez ikakve izvesne potvrde da ćemo ikada zaigrati na nekoj sceni“, priznaje diplomirani ekonomista Bojana Bojović za BIZLife.

Njihova poslednja i najpoznatija predstava ,,Mišolovka”, doživela je svoje 129. igranje. Dok su je spremali, nisu bili sigurni ni da će ih biti 20.

Trudili su se, radili na tome, ali nisu ni slutili da će proslaviti takav uspeh i jubilej dve godine kasnije. Negde oko 50-og igranja, stan u kome su do tada igrali čekao je renoviranje.

,,Spakovali smo stvari bez ideje šta dalje. Igrom slučaja i sreće, u publici su sedeli vlasnici kuće gde se ‘Mišolovka’ igra sada, pa smo samo u novom prostoru nastavili gde smo stali. Ali znate, morate da budete spremni da možda nećete moći da nastavite jer nećete imati gde. U amaterskom pozorištu nemate mesečni i godišnji raspored. Nemate svoj prostor, svoj stvaralački dom, već taj dom postane svaki prostor u kome ste vi“, objašnjava Bojana.

Trupa

Igranje predstava

Pozorišna scena, beogradski Silosi, Salaš 137 kod Novog Sada, dvorište Pedagoškog muzeja, autentičan salonac iz 20-ih godina, kuća Milana Rakića. Dragomir dodaje da nijie važno gde su, jer njihovo pozorište je tamo gde su zajedno.

Na ‘daske koje život znače’ često stanu dan pred igranje u pozorištu ili samo nekoliko sati pre izvođenja. Oni su majstori tona, svetla, kostimografi, scenografi, šminkeri, frizeri, nosači i monteri.

Predstave Artista spremane su uglavnom u podrumu porodične kuće sestara Sofije i Isidore Ristić. Prvenac, ,,Zajednički stan”, jednim delom je nastajao među najlonima prekrivenim krečom i malterom, jer se tada taj mali prostor renovirao. Igrom slučaja, radnja same predstave počinje uz malter, najlon i ,,go“ temelj stana u kojem su se ljudi slučajno sreli da bi zauvek ostali zajedno.

,,Tako smo se i mi slučajno upoznali, da bismo namerno ostali porodica i prijatelji zauvek“, kažu Artisti.

Kada publika pogleda neku od njihovih predstava, rado se vraća ponovo. Osim pomenutih predstava ,,Mišolovka” (Agate Kristi, a u adaptaciji Sofije Ristić) i ,,Zajednički stan” (Dragutina Gute Dobričanina), igraju i ,,Boing Boing” (Marka Kamoletija) i ,,Pre rata” (Branislava Nušića).

Učenje

Glavni motiv za istrajnost i dobar posao je pre svega razumevanje zašto se baviš pozorištem, jedna doza igre u svemu, ali i disciplina u datim okolnostima, otkriva Kadović.

On dodaje da im darovitost u svestranim poljima koristi i za podelu uloga u komadima, te zajedno plove kroz proces postavke same predstave. Tekst uče kako na probama tako i kod kuće, svako ima svoj metod.

,,Pored toga što smo morali da naučimo kako da rukujemo alatom za sklapanje scenografije, sve ostalo je bilo lako! Kada se ne borimo sa čekićima i ekserima, potrebni su strpljenje, kolegijalnost i mnogo poverenja. Svi smo amateri i mnogi od nas nikada ranije nisu kročili na scenu ili se bavili glumom“, nadovezuje se diplomirani socijalni radnik Zorana Teodosić Janković.

Jedna od ključnih stvari je koncentracija i briga o partnerima na sceni. Treba obratiti pažnju na njihovu gestikulaciju i kretanje i biti podrška u svakom trenutku – kako na sceni, tako i van nje, ističe ona.

Učenje tekstova kroz probe dolazi prirodno, a svaka predstava i priprema lika je priča za sebe. Taj proces je često zabavan, ali ume da bude i izazovan, zavisno od životnih okolnosti i zahtevnosti uloge.

Publika

Kada je reč o publici koja ih rado gleda, ona je, prema rečima Zorane, kao šareni mozaik – sastavljena od raznolikih ljudi, baš kao i sama trupa.

,,Imamo pravnika, ekonomistu, zubnog tehničara, bibliotekara, arhitektu itd. – svako donosi svoje jedinstveno iskustvo i energiju. Tako i našu publiku ne možemo ukalupiti i reći da naše predstave privlače određeni tip gledalaca – svi su dobrodošli!“, kaže Zorana.

Motiviše ih upravo ta raznolikost – svaka nova osoba donosi svežu perspektivu i dodatno obogaćuje njihov rad. Gluma im pomaže da se oslobode treme, što je na primer korisno za sve koji se na svojim primarnim poslovima susreću sa javnim nastupom. Takođe omogućava im da konstantno rade na sebi.

,,A na kraju, prijateljstvo i sloboda stvaranja su ono što nas najviše inspiriše i pokreće da nastavimo dalje“, ističu Artisti.

U početku su u prvim redovima tu bili njihova porodica i prijatelji, čija im je beskrajna podrška mnogo značila. Vremenom, kako se pozorišna priča širila i privlačila sve više pažnje, shvatili sju da u publici imaju ljude najrazličitijih zanimanja i interesovanja.

,,Igrali smo za starije, za najmlađe, za ljude iz sveta umetnosti, poznate književnike, za različite organizacije i udruženja, kompanije, ljude iz sveta biznisa, samostalne preduzetnike, za znatiželjne ljude iz susedstva, turiste iz inostranstva, estradne ličnosti… Čast nam je što je našu predstavu ‘Mišolovka’ pogledala i naša princeza Jelisaveta Karađorđević, a Branka Veselinović, naša čuvena i u tom momentu najstarija glumica gledala je ‘Zajednički stan'“, kažu oni.

Ipak, rekli bi da svi oni imaju nešto zajedničko, a to je ljubav prema pozorištu i to je ono što ih spaja i u čemu su isti. Zajedno razvijaju beogradsku pozorišnu kulturnu scenu. Artisti bi voleli da uskoro uvrste još jednu ili dve predstave u redovan repertoar.

,,Ne bismo da vičemo ‘hop!’ pre nego skočimo, tako da nećemo otkrivati tačne nazive predstava koje su u planu. Radujemo se novim saradnjama i gostovanjima. Život nas često spaja sa nekim divnim, kreativnim ljudima i voleli bismo da sve želje i ideje ostvarimo kroz te saradnje. Idemo tamo gde nas vodi srce i ne planiramo da prestanemo da se igramo. Uzgred, redovno se odazivamo putem instagram stranice“, zaključuju za BIZLife.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/Ivana Jaćimovski

Foto: Artisti