BIZLife „30 ispod 30“: Aleksandar Ristić, preduzetnik, Rish obuća

Aleksandar je u porodični posao postepeno ulazio još sa dvanaest godina, počevši od najprostijih operacija u samom procesu proizvodnje obuće, na primer, nanošenja lepka na obrađene površine gornjišta i đona. Posle devet godina obučavanja i završenih studija modnog dizajna vratio se u firmu kao sposoban i zreo član njene posade.

Poslednje tri godine intenzivno je prisutan u svakodnevnom poslovanju i doprinosi razvoju poslovnog modela i porodične biznis zajednice – od uprošćavanja i usavršavanja procesa izrade do nabavke što kvalitetnijih materijala, kako za rad, tako i za izradu. Od pre pet godina, kada su brendirali firmu RISH, u potpunosti su se bazirali samo na italijanske materijale proverenog i najvišeg kvaliteta.

Aleksandrov zadatak je da birokratski deo posla drži pod kontrolom svaki proizvod koji izađe iz radionice, u kojoj je i sâm glavni majstor zanata. „Velike odluke se i dalje donose zajednički, jer je ovo, ipak, porodična firma, na čijem sam ja čelu”, kaže Aleksandar.

U slobodno vreme uživa u muzici i uči o reprodukciji zvuka.

Da li ste morali nečega da se odreknete kako biste stigli gde ste sada?

Od oca sam naučio da uspešan biznis mora imati svoje žrtve; ili uživaš u mladosti ili si posvećen poslu. Ja sam odlučio da ga poslušam i odreknem se „noćnog života” sa dvadeset godina.

Da li je uspeh stigao do vas ili ste vi „stigli” uspeh?

Uzajamno se jurimo, događa se da neko pređe u vođstvo, ali se vrlo brzo ujednačimo. Uspeh mora da se poštuje, jer se izgubi za dan, iako se sticao ceo život.

Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili u dosadašnjem radu?

Rad, rad i samo rad. Svaki dan mora da se radi na boljitku biznisa, jer se primena poslovnih modela menja svakodnevno.

Šta je krajnji cilj?

Krajnji cilj mi je da ovaj biznis opstane i posle mene.

________________________________________________________

Lično

Omiljeni predmet u školi? Tehničko obrazovanje u osnovnoj školi, sociologija u gimnaziji i osnovi poslovanja na modnom dizajnu.

Prvi posao? Oduvek su to bile cipele.

Poslovni uzor? Moj otac.

Pesma kao moto? „Regulate”, Nejt Dog i Voren Dži (jer volim da sam ja taj koji reguliše sve situacije i prepreke).

Izvor: BIZLife magazin