Istraživanja pokazuju da nas ovih 6 hobija čine pametnijim
Dugo se mislilo da smo rođeni sa određenim nivoom inteligencije, i da ne možemo mnogo toga da uradimo da to promenimo. Naučnici su dokazali da možemo da povećamo naše potencijale a da u tom procesu i uživamo. Sada je poznato da učenje veština doprinosi da se stvore nove nervne sinapse, koje čine da mozak radi brže i bolje.
Evo liste hobija koji nas čine pametnijima i objašnjenje zašto.
Sviranje muzičkih instrumenata
Sviranje muzike doprinosi kreativnosti, analitičkim sposobnostima, pa i jeziku, matematici, sitnim motoričkim radnjama itd. Ono što sviranje muzičkih instrumenata daje a druge aktivnosti ne jeste jačanje “corpus callosum” odnosno najveće spone između desne i leve hemisfere mozga. Ovakav unapređen corpus callosum pomaže kod izvršnih veština, pamćenja, rešavanja problema…
Čitanje bilo koje literature
Korist čitanja je velika bilo da uživate u “Igri prestola”, “Hariju Poteru”, ili poslednjem izdanju nekog ozbiljnijeg nedeljnika. Čitanje smanjuje stres, što čini da se osećate bolje, i povećava tri tipa inteligencije – iskristalisanu (sposobnost da primenite stečeno znanje i iskustvo), fluidnu (znanje u teoriji – rešavanje problema, korišćenje logike u novim situacijama) i emocionalnu.
Čitanje pomaže u rešavanju problema, sklapanju kockica znanja u celinu kako bi bolje upravljali svakodnevnim životom, razumevanje procesa, ali i tumačenju i odgovaranju na emocije drugih ljudi.
Svakodnevno vežbanje
Trik nije u povremenom vežbanju već u svakodnevnom i konstantnom vežbanju. Ovakvo vežbanje napaja ćelije proteinom (BDNF) koji poboljšava pamćenje, učenje, fokus, koncentraciju i razumevanje.
Neki naučnici idu dotle da smatraju da dugo sedenje može da ima suprotan efekat – usporava naš mozak i otežava njegov rad.
Učenje novog jezika
Zaboravite na slagalice da biste poboljšali pamćenje već umesto toga učite novi jezik. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji znaju dobro dva jezika bolji u rešavanju slagalica od onih koji znaju samo jedan. Učenje novog jezika pomaže veštinama kao što su planiranje i rešavanje problema.
Testirajte svoje znanje
Mnogi pametni studenti “bubaju” pred ispit i tako akumuliraju mnogo znanja za kratko vreme, a da još brže sve to zaborave. Pamćenje stečenog znanja najuspešnije je kad se te informacije ponavljaju ili dovode u veze sa ranijim iskustvom.
Razlog zbog kog nas učenje jezika čini pametnijima jeste što zahteva stalno i mnogo pamćenja. Iako mnogo naučimo za kratko vreme, nama je to znanje stalno potrebno – gramatiku i reči ponavljamo kroz vežbu bezbroj puta.
Ovakvo znanje primenite u svakodnevnom životu – prođite kroz beleške koje ste pisali o knjigama, ili koje se tiču posla, vodite dnevnik o zapažanjima. Ovakav “kumulativan” način učenja doprineće programu unapređenja samog sebe.
“Bildujte” mozak
Sudoku, slagalice, video igre, karte, kvizovi, ukrštene reči i slične aktivnosti omogućuju bolji rad mozga. Sve ove “igrice” uspostavljaju i jačaju sinapse, a mozak ima sposobnost da se menja i reorganizuje. Kada se promeni put razmišljanja, stvaraju se novi vidici i gledišta, i razumeju posledice i efekti ponašanja i emocija.
Dakle, ideja je da mozak može stalno da se razvija a mi sami možemo tome da doprinesemo. Različite aktivnosti stimulišu različite delove mozga, tako da svako od nas može da ojača u nekim oblastima i pobedi slabosti.
Foto: Pixabay
