7 razloga zbog kojih je u eri veštačke inteligencije važno razvijati EMOCIONALNU

Emocionalna inteligencija verovatno je jedan od najređe pominjanih, ako ne i jedini izostavljeni ugao kroz koji se posmatra sve brži napredak veštačke inteligencije.

Zašto uopšte dovodimo u vezu ove dve vrste inteligencije?

Ako uzmemo u obzir da emocionalna inteligencija, između ostalog, podrazumeva način na koji shvatamo i upravljamo svojim osećanjima, kao i način na koji reagujemo i nosimo se sa emocijama onih oko nas, jasno je da je njena uloga u priči koja izaziva u istoj meri i strah i ushićenje, i te kako značajna. Jer, da li smo zaista emotivno spremni za ono što smo sami stvorili, verovatno ne shvatajući njegovu veličinu, i što, možda, preti da nas preplavi?

Verovatno se većina nas seća perioda kada je ljudski mozak poređen sa kompjuterom. Danas, stvari stoje malo drugačije. Danas se kompjuter poredi sa ljudskim mozgom, a njegov napredak fascinantan je koliko i zastrašujuć.

Emocije (Unsplash)

Nemojte se osećati loše – strah od nepoznatog je normalna pojava. Ali baš zato da bismo znali kako da se nosimo sa njim i svim onim što nova tehnologija donosi, treba raditi na razvoju emocionalne inteligencije.

Zašto je to važno?

Građenje zdravih i jakih odnosa sa ljudima

Ukoliko ste gledali “Her”, verovatno se sećate da je radnja filma smeštena u 2025. godinu i da govori o emotivnoj vezi glavnog junaka Theodora (Joaquin Phoenix) i operativnog sistema Samanthe (Scarlett Johansson). Budući da je film premijerno prikazan 2013, teško da smo tada mogli da zamislimo da bi ovako nešto ikada, ikako bilo moguće. Međutim, sada kada smo maltene na korak od 2025, a AI programi “pokrivaju” gotovo svaku oblast našeg života, uviđamo da se film pretvorio u stvarnost.

Treba biti svestan činjenice da je tehnologija kako unapredila, tako i unazadila komunikaciju i međuljudske odnose i da je otuđenost nešto što oseća veliki broj ljudi, naročito onih koji se sećaju “starih dobrih vremena”.

U doba kada sve te tehnološke mogućnosti čine da se osećamo zbunjeno i izgubljeno, više nego ikada je važno da negujemo simpatiju, empatiju i saosećanje, da se pronalazimo i povezujemo sa drugim ljudima, da nastojimo da budemo bolji i sebi i drugima.

Programi veštačke inteligencije mogu da razgovaraju sa vama, mogu čak i da proizvedu emociju, ali setite se da je to – veštački. Oni i dalje ne mogu da razumeju kontekst, osobu i situaciju da bi vam pružili pravu emotivnu podršku ili pomoć.

Rađanje liderstva koje povezuje i inspiriše

Ako već posedujemo znanje, a sada i izuzetno naprednu tehnologiju, šta još može da nam nedostaje? I dalje – ljudskost.

Sijalica, emocije, veštačka inteligencija (Unsplash)

Kako vreme bude prolazilo, a ljudi uviđali na koji način veštačka inteligencija utiče na njihove živote, javiće se potreba za timovima, ali najpre liderima koji imaju viziju, koji umeju da povežu ljude, da ih motivišu i inspirišu na velike stvari.

Ljudima će biti potrebni stvarni ljudi koji ih zaista slušaju, čuju i razumeju, a teško je da iko od nas može da bude takav ukoliko ne radimo na svojoj emocionalnoj inteligenciji.

Negovanje kreativnosti u saradnji i rešavanju problema

Da, AI alati su tu da nam olakšaju brojne zadatke i obaveze, ali dugoročno gledano, oslanjanje na njihova rešenja bez prevelikog razmišljanja ili uključivanja, učiniće da postanemo lenji i sve manje zainteresovani da se lično angažujemo i pozabavimo datim problemom.

I dalje ništa ne može da zameni “kreativni haos” u kom se članovi tima jednako nalaze i razmenu mišljenja i ideja čime pokušavaju da dođu do odgovarajućeg zaključka. Veštačka inteligencija može da bude početak, ali energija je ključna za kraj procesa.

Razlikovanje osećaja kada komuniciramo sa AI vs. sa čovekom

Višegodišnje iskustvo življenja u digitalnom svetu naučilo nas je da ono što vidimo na internetu ne mora da bude ni delić stvarnosti, a tek sada kada je veštačka inteligencija umešala prste, teško je razlučiti šta je pravo, a šta AI generisano.

Privići ćemo se na ovo kao i na sve do sada, ali važnije je osvestiti razliku između komunikacije sa AI i komunikacije sa čovekom kako bismo u budućnosti mogli da se odnosimo prema svemu što se dešava na mnogo mudriji način.

Učenje kako da se nosimo sa emocijama

Razumevanje i upravljanje emocijama ključno je kako za offline, tako i za online život. U trenucima kada nam sve deluje previše, a stvarnost nas preplavljuje, najčešće bežimo u virtuelni svet, želeći nešto jednostavnije, nešto nad čime, makar prividno, imamo kontrolu.

Robot, veštačka inteligencija, emocionalna inteligencija (Unsplash)

Međutim, koliko god delovalo kao da u budućnosti možemo da očekujemo migraciju u virtuelne svetove, ovaj stvarni će nastaviti da postoji, a od nas će se možda više nego ikad očekivati da znamo kako da se nosimo sa “podeljenim” životom.

Gde god i kako god da živimo i radimo, kako danas, tako i u budućnosti, naša osećanja imaće ključnu ulogu za dobijanje najboljeg od oba sveta.

Povezivanje sa unutrašnjim glasom

Iako možda ne verujete u intuiciju, sigurno vam se dešavalo da duboko u sebi znate da li je za vas nešto dobro ili loše. Unutrašnji glas, inteligencija koja je smeštena izvan racionalnog, stvaran je i jednako relevantan za donošenje odluka – baš kao glava i srce.

Život u tehnološki sve naprednijem i naprednijem svetu u nekim situacijama može delovati nadrealno, ali ako uspemo da pratimo svoje osećaje, znaćemo kako da se krećemo kroz njega, na najbezbezbolniji način.

Održavanje psihičkog, fizičkog i emocionalnog zdravlja i upravljanje preopterećenošću

Napredak tehnologije zapravo je prilično paradoksalan – brojni su alati koji nam pomažu da se bolje organizujemo, da optimizujemo svoje vreme kako bismo mogli da se posvetimo sebi. Pa ipak – koliko mi to zaista radimo?

Razvijanje emocionalne inteligencije pomaže nam da razumemo sebe i svoje potrebe i da ih na adekvatan način zadovoljimo. Kada osvojimo nezavisnost od digitalnog, ne samo da određujemo do koje granice može uticati na nas, već osvešćujemo i šta nam je potrebno u međuprostoru i međuvremenu.

Muškarac, Emocionalna inteligencija (Freepik)

U prirodi većine nas je da stalno težimo višem i boljem, čak i kada smo zadovoljni tačkom do koje smo stigli. Isto je i sa tehnologijom: kada god ostvarimo zacrtani cilj, pitamo se koliko dalje možemo da odemo, koliko smo daleko od kreiranja onoga što smo kao mali gledali u Sci-Fi filmovima, koliko šansi imamo da uz pomoć naših otkrića razrešimo najveće tajne univerzuma.

Veštačka inteligencija će nastaviti da se razvija i to jeste put kojim treba ići. Ali, ne smemo zanemariti emocionalnu inteligenciju u “desnoj traci”. Ona možda jeste sporija i lako ju je preteći, ali mora da postoji. Samo tako će naš put u budućnost biti bezbedan.

Izvor: Ivana Tomić, Smartpoint Adria Brand Specialist

Foto: Freepik/Unsplash