Zašto sve više ljudi bira da na dugim letovima satima ne radi – baš ništa

Fenomen koji je postao viralan na društvenim mrežama 2024. godine i dalje privlači pažnju putnika. Bez filmova, muzike, knjiga, pa čak i telefona, sve je više onih koji na dugim letovima svesno biraju da ostanu sami sa svojim mislima.

Postoji li išta dosadnije od leta koji traje 15, 16 ili 18 sati? Za većinu putnika odgovor podrazumeva filmove, serije, muziku, podkaste, knjige, igrice ili barem beskonačno proveravanje telefona. Ipak, na društvenim mrežama već neko vreme kruži trend koji podrazumeva upravo suprotno: provesti čitav let ne radeći apsolutno ništa.

Fenomen poznat kao raw-dogging podrazumeva putovanje avionom bez uobičajenih načina za skraćivanje vremena. Nema slušalica, muzike, filmova, čitanja, dopisivanja, a u najekstremnijim slučajevima ni hrane, vode ili ustajanja sa sedišta. Pojedini putnici satima gledaju pravo ispred sebe, dok drugi posmatraju mapu leta, prateći kako se avion polako približava odredištu.

Iako je ovaj trend postao viralan još 2024. godine, njegova popularnost ne jenjava. O tome svedoči i činjenica da je izraz raw-dogging iste godine proglašen za reč godine Američkog dijalektičkog društva. Ono što je počelo kao svojevrsni internet izazov preraslo je u širi razgovor o dosadi, samodisciplini i sve većoj potrebi da se svaki slobodan trenutak ispuni nekim sadržajem.

Od internet izazova do vremena za sebe

U početku je raw-dogging uglavnom bio predstavljen kao test izdržljivosti, a naročito su pažnju privlačile objave poznatih sportista koji su se hvalili time da su proveli višesatne letove bez telefona, sna, hrane i vode. Fotografije putnika koji nepomično sede i zure u mapu leta postale su viralne, a komentari su se kretali od divljenja njihovoj samokontroli do šala na račun toga koliko je takvo iskustvo zapravo besmisleno.

Međutim, iza internet šale krije se i nešto drugo. Za deo putnika, odsustvo bilo kakvog sadržaja nije pokušaj dokazivanja izdržljivosti, već prilika da se napravi pauza od svakodnevne buke.

Dugi letovi, tokom kojih je putnik praktično odvojen od uobičajenih obaveza, mogu da postanu retka prilika za razmišljanje bez prekidanja. Neki to vreme koriste da razmotre ciljeve, planove i očekivanja od putovanja koje ih čeka, dok drugi na povratku u mislima prolaze kroz iskustva koja su upravo doživeli. Umesto da svaki slobodan trenutak popune novim informacijama, svesno ostavljaju prostor da im misli lutaju.

Za pojedine putnike to je čak postao lični ritual. Slušalice koriste samo da bi prigušili buku avionskih motora i razgovore drugih putnika, bez uključivanja muzike ili bilo kakvog drugog zvuka. Cilj nije nužno da se postigne potpuna koncentracija, već da se nekoliko sati provede bez stalnog priliva spoljašnjih stimulansa.

Ovakav pristup posebno je zanimljiv u vremenu u kojem su sadržaji dostupni gotovo neprekidno, a čekanje, putovanje ili čak obrok često podrazumevaju istovremeno korišćenje telefona. Čak i kratki periodi bez aktivnosti mogu da deluju neobično, pa i neprijatno. Upravo zato se svesno odustajanje od zabave na višesatnom letu pretvorilo u izazov koji privlači pažnju.

Kada dosada postane luksuz

Iza ovog fenomena nalazi se i pitanje koje prevazilazi putovanja: da li smo zaboravili kako da nam bude dosadno?

Dosada se uglavnom doživljava kao nešto što treba što pre ukloniti. Čim se pojavi nekoliko minuta praznog hoda, poseže se za telefonom, proveravaju se poruke, društvene mreže ili vesti. U tom kontekstu, višesatni let bez ikakvog sadržaja predstavlja gotovo radikalan prekid sa svakodnevnim navikama.

Ipak, nije nužno da se svaki trenutak bez aktivnosti pretvori u produktivno vreme za introspekciju, niti da odsustvo zabave automatski donosi mentalni mir. Nekome će takav let omogućiti da se odmori od informacija, dok će drugome samo učiniti da vreme prolazi sporije. Iskustvo zavisi od ličnih navika, okolnosti putovanja i odnosa prema tišini.

Zato je važno razlikovati raw-dogging kao svesno odustajanje od digitalne zabave od njegovih ekstremnih verzija, koje podrazumevaju izbegavanje osnovnih fizioloških potreba. Upravo tu se završava zanimljiv eksperiment, a počinju potencijalni zdravstveni rizici.

Granica između mentalnog predaha i rizika po zdravlje

Iako nekoliko sati bez telefona ili ekrana samo po sebi ne predstavlja zdravstveni problem, potpuno odustajanje od kretanja, hrane i vode tokom dugog leta može imati posledice.

Vazduh u avionskoj kabini je suv, zbog čega je važno redovno unositi tečnost. Dugotrajno sedenje bez ustajanja i pomeranja nogu može povećati rizik od duboke venske tromboze, odnosno stvaranja krvnih ugrušaka u dubokim venama, naročito kod osoba koje već imaju faktore rizika. Uzdržavanje od odlaska u toalet, samo da bi se ispoštovao izazov, takođe nema zdravstvenu korist.

Stručnjaci zato upozoravaju da mentalni predah ne treba poistovećivati sa zanemarivanjem osnovnih potreba organizma. Putnik može da isključi ekran, odloži telefon i provede nekoliko sati u tišini, a da pritom redovno pije vodu, ustaje, proteže se i koristi toalet kada je potrebno.

Zanimljivo je i da se trend nastavlja da širi izvan prvobitnog internet izazova. Izraz se pojavio u popularnoj kulturi, a u maju 2026. godine ponovo je privukao pažnju javnosti tokom razgovora o generacijskom slengu, kada se pokazalo da ni njegovo značenje nije svima sasvim jasno.

Na kraju, raw-dogging možda i nije toliko neobičan eksperiment koliko je neobičan pokazatelj vremena u kojem živimo. Kada je potrebno da se odricanje od telefona, muzike i filmova proglasi izazovom, samo putovanje bez digitalne pratnje postaje događaj vredan objave na društvenim mrežama.

Možda je zato najzanimljiviji deo ovog trenda upravo paradoks koji nosi: pokušaj da se pobegne od neprekidne povezanosti postao je još jedan sadržaj koji se deli, komentariše i prati na internetu. A za one koji žele da probaju, možda je dovoljno da sledeći let provedu bez ekrana – ali ne i bez vode, kretanja i zdravog razuma.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/jcomp