Bio je aktivan i u svojoj 100. godini, prisustvovao je sastancima u Beloj kući, objavio knjigu o stilovima rukovođenja i svedočio pred senatskim komitetom o nuklearnoj pretnji od strane Severne Кoreje. U julu 2023. došao je u iznenadnu posetu Pekingu gde se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

I slava i kontroverze

Hajnc Alfred Kisindžer rođen je u Furtu u Nemačkoj 27. maja 1923. u jevrejskoj porodicii, s kojom se preselio u SAD 1938. godine, pre nacističke kampanje istrebljenja evropskih Jevreja. Ime je promenio u Henri, služio je u vojsci u Evropi u Drugom svetskom ratu, a na Harvardu je doktorirao 1954. godine, na kojem je dugo godina i radio.

Nakon decenija u visokoj američkoj diplomatiji, Kisindžer je 1982. u Njujorku osnovao konsultantsku kompaniju Kisindžer Asosiejts koja je nudila savete svetskoj korporativnoj eliti.

Bio je član upravnih odbora kompanija i raznih spoljnopolitičkih i bezbednosnih foruma, a napisao je i brojne knjige iz područja diplomatije i međunarodnih odnosa.

SAD (Pexels)

Kisindžer i Nikson

Kidindžer je tokom 1970-ih, dok je bio državni sekretar pod republikanskim predsednikom Ričardom Niksonom, bio učesnik i arhitekta mnogih globalnih događaja koji su promenili epohu. Njegovi napori doveli su do diplomatskog otvaranja Кine, značajnih američko-sovjetskih pregovora o kontroli naoružanja, proširenja veza između Izraela i njegovih arapskih suseda i Pariskog mirovnog sporazuma sa Severnim Vijetnamom.

„Kisindžerova vladavina kao glavnog arhitekte spoljne politike SAD-a oslabila je s Niksonovom ostavkom 1974. Ipak, nastavio je da bude diplomatska sila pod predsednikom Džeraldom Fordom i da nudi svoja mišljenja do kraja života“, napisao je Rojters.

Nakon Niksonove ostavke 1974, Kisindžer je nastavio da bude diplomatska sila pod predsednikom Džeraldom Fordom, a svoja mišljenja o spoljnoj politici nastavio je da daje do kraja svog života.

Dok su mnogi hvalili Кisindžera zbog njegove slave i iskustva, drugi su ga označili ratnim zločincem zbog podrške antikomunističkim diktaturama, posebno u Latinskoj Americi. U njegovim poslednjim aktivnim godinama, njegova putovanja su bila ograničena zbog napora drugih zemalja da ga uhapse ili ispitaju.

Kisindžerova Nobelova nagrada za mir iz 1973. bila je jedna od najkontroverznijih ikada. Dva člana Nobelovog komiteta podnela su ostavke zbog izbora i pojavila su se pitanja o američkom tajnom bombardovanju Кambodže, a nagradu je dobio za svoj doprinos u pregovorima o prekidu vatre u Vijetnamu.