Pitali smo psihološkinje: Kako uskladiti posao i privatni život?

Nakon iscrpne 2021. godine, mnogi su počeli da spremaju „novogodišnje rezolucije“ za 2022. godinu. Ljudima širom sveta je, čini se, dosta strahovanja od epidemije, novog talasa, novih sojeva itd, pa su novogodišnje rezolucije uglavnom fokusirane na napredak u životu i poslu kao i održavanje zdravog tela.

Međutim, podjednako je bitno da u sklopu novogodišnjih rezolucija bude i održavanje zdravog uma.

Zdrav um je, čini se, posebno na udaru u poslednje dve godine, usled epidemije. Brojna istražiavanja pokazala su da veliki broj građana pati od nekog oblika depresije i anksioznosti. Sve to posebno je izraženo zbog koronavirusa i situacije u koju je ovaj virus stavio čitav svet.

Jedan od glavnih faktora održavanja zdravog uma je održavanje balansa između privatnog i poslovnog života.

Dinamika savremenog načina življenja nosi sa sobom svojevrstan stres, koji onda utiče na svakodnevno funkcionisanje ljudi. Stres se odražava, kako u privatnom životu, tako i na poslovnom planu.

Ljudi sve više vremena provedu radeći, a čak i onda kada ne rade, posao donose kući. Posledice toga oseća čitava porodica.

Kako je epidemija uticala?

Epidemija koronavirusa ovu, već narušenu ravnotežu, dodatno je pogoršala, pa su tako oni koji su tokom pandemije radili od kuće bili suočeni sa tim da im je radno mesto fizički, ali i psihički na „istom mestu“ kao i dom i porodica.

Ove okolnosti dovele su mnoge u nezavidan položaj, a naročito su trpele žene. Njihovu ulogu majke i domaćice nije bilo lako uskladiti sa poslovnim obavezama. Mnoge zaposlene majke tvrdile su da su tokom pandemije i perioda karantina radile više nego što inače rade.

O balansu u javnosti mnogo se pričalo, ali niko nije uspeo da konačno odgovori na pitanje da li je moguće uspostaviti ga. Ipak, sudeći prema rečima jedne od najuspešnijih žena sveta, predsednice i izvršne direktorke TIAA, Tasunde Braun Daket, „ravnoteža između privatnog i poslovnog žviota je laž“.

Kako je rekla na samitu „Fortune Most Powerful Women Summit“, ova dva aspekta se nikada nisu pomirili.

Prema njenim rečima, niko u tom slučaju ne može da pruži 100 odsto od sebe. Ova direktorka je istakla da njena deca, možda, dobijaju 30 odsto nje. Ali je takođe navela da, kada je potrebno, taj procenat raste, prenosi CNN.

Da li je ravnoteža između privatnog i poslovnog života mit?

Na ovu temu razgovarali smo sa psihološkinjom Ivanom Peričin. Na pitanje da li je balans između privatnog i poslovnog života mit ili istina, Peričin tvrdi da „balans između poslovnog i privatnog života ne bi postao mit važno je da sebi definišemo prioritete“.

Prema njenim rečima, važno je da znamo zbog čega nešto radimo i šta dobijamo iz toga.

„S jedne strane današnje društvo je društvo zahteva, pred nama je gotovo konstantno nešto što bi bilo dobro ili bismo morali da uradimo / odradimo, s druge tu je i zamka da čitavu sliku o drugome i sebi gradimo na osnovu toga čime se neko bavi. Tako posao postaje gotovo definišući faktor naše društvene vrednosti“, kaže psihološkinja za BIZLife portal.

Ona ističe da je iz tih razloga važno da dopremo pre svega do sebe i postavimo svoje prioritete na osnovi naših ličnih motiva.

„Kada znamo zbog čega i ka čemu težimo tada je moguće napraviti taj balans i napraviti kompromis sa onim što se od nas očekuje. Dakle, rekla bih da je balans u ovom kontekstu zapravo kompromis između ličnih prioriteta i očekivanja od strane poslodavca“, navodi.

Kako nam objašnjava psihološkinja i geštalt psihoterapeutkinja Jelena Dragaš, ljudi različito definišu pojam balansa.

“S jedne strane, on za neke predstavlja prekovremeni rad tokom radne nedelje, u kombinaciji sa obavezno, popunjenim vikend terminima za druženja i izlaske. Sa druge strane, postoje oni za koje balans predstavlja odrađivanje propisanog radnog vremena i provođenje vremena sa prijateljima i porodicom onoliko koliko to „okolnosti dozvole“. U svakom slučaju, balans jeste moguć, međutim mislim da je za njega borba neophodna, u vidu dobre organizacije, postavljanja prioriteta, jasnih ciljeva i granica, kao i puno podrške, kako u porodici, tako i na poslu“.

Šta narušava ravnotežu?

Kako ističe Peričin, ravnotežu narušava „okolina, posao i mi“.

„Danas se, čini mi se naročito među mlađim generacijama, gotovo nameće zauzetost/prezauzetost kao poželjan lifestyle. Što smo zauzetiji to smo skuplji na tržištu rada. Zaboravljamo da odmor, predah i dosada neguju kreativnost i pomažu našu produktivnost. Tako svojevoljno razvijamo navike koje nisu nužno dobre po nas“.

Sudeći po rečima mnogih, epidemija koronavirusa i rad od kuće definitivno je uticala na mnoge. Possebno kada je u pitanju ravnoteža između privatnog i poslovnog života.

Kako Dragaš objašnjava za BIZLife portal, postoji velika polarizacija u adaptaciji na uslove rada od kuće.

“Dakle, postoje oni kojima je ta vrsta promene izuzetno godila, kao i oni kod kojih je situacija sasvim suprotna. Neki su se relaksirali i postali produktivniji, dok su se drugi dodatno pogubili, izmeštanjem iz uobičajenog poslovnog okruženja. Osluškujući ljude oko sebe, upadljiva mi je ta polarizovanost u adaptaciji na uslove rada od kuće. Gotovo da nisam čula nikoga ko je reako: “Svejedno mi je da li sam kod kuće, ili u kancelariji”. “.

Fenomen “Zoom fatigue”

Dragaš spominje i fenomen koji se pojavio usled stanja sa pandemijom i novog načina funkcionisanja u kontekstu posla.

“Naime, radi se o „Zoom fatigue-u“ odnosno „Zoom premoru“ , koji se tiče umora, brige, te „pregorevanja“ , a u vezi je sa preteranom izloženošću virtuelnim platformama komunikacije, naročito videokonferencijalnim. Ljudi su, dakle, izloženi neuobičajenom i neprirodnom uspostavljanju kontakta, gde je na jedan drugačiji način potrebno biti fokusiran na sagovornika, ili sagovornike. Slušalac se neverbalno tretira kao govornik, pa čak iako to nije, jer su konstantno prisutna lica drugih. Količina kontakta očima je drastično povećana, a potom i uznemirenost usled toga, svesni da neko neprekidno gleda u vas“.

Portugal – primer države koja radi na uspostvljanju ravnoteže

Podstaknuti okolnostima usled epidemije koronavirusa, vlasti u Portugalu nedavno su donele zakon kojim obavezuje poslodavce da jasno razgraniče privatni od poslovnog života. Po ovom zakonu zabranjeno im je, između ostalog, da zovu svoje zaposlene van radnog vremena,

Peričin ovo izdvaja kao sjajan primer funkcionisanja.

„Mnoga istraživanja pokazala su da kada se ne osećamo frustrirano na poslu dajemo i mnogo bolje rezultate. U pojedinim firmama su istraživanja čak pokazala i da su četiri radna dana podjednako efikasna kao pet i taj sistem je i primenjen“.

Ipak, ne smatra da bi nešto slično moglo da se primeni u Srbiji.

„Iskreno, ovakva odluka pretočena u zakon mi za sada u Srbiji deluje kao utopija. Smatram da kod nas treba još dosta da se ulaže u pravcu promene poslovne kulture generalno. U većini savremenih i perspektivnih kompanija u Srbiji se i dalje zaposlenima ne plaća prekovremeni rad, iako se on od njih očekuje, i ne postoji otvoren dijalog između menadžmenta i drugih zaposlenih“, objašnjava.

Ravnoteža i žene

Žene su, usled korone, na posebnom udaru. Mnoge su tokom karantina imale veoma izazovan period usklađivanja poslovnih i privatnih obaveza.

Dok su istovremeno deca zahtevala negu i pažnju, bilo je potrebno biti i efikasan na poslu.

„Žene su svakako u vrlo specificnom polozaju jer obaveza kao što je briga o deci je mnogo zahtevnije prirode od nekih drugih rutinskih obaveza. Ona izuskuje posebnu posvećenost i fizičku i emotivnu. Ne mislim da pol direktno utiče na našu sposobnost ostvarivanja balansa, ali ono što naše životne uloge iziskuju svakako da utiče dosta“, priča na ovu temu Peričin.

Kako dodaje, previše je socijalnih očekivanja koja se nalaze ispred jedne zaposlene majke.

„Čini mi se da se od savremene žene ne očekuje vise samo da radi, brine o kući i deci nego i da finansijski doprinosi kao muškarac. Neosporno je da ima sve više osvešćenih muškaraca koji su uključeni u ulogu roditeljstva maksimalno i koji na različite načine pomažu ženi u domaćinstvu. Međutim, u našem društvu je takav pristup kod muškaraca još uvek zasnovan na dobroj volji, dok se od žena ekpslicitno očekuje da budu maksimalno prisutne u svim svojim ulogama“.

„Balans nema veze sa polom“

S druge strane, Dragaš smatra da, iako smo kultura koja i dalje za mnoge stvari u superiorniji položaj stavlja muškarce, kada je u pitanju balans, oba pola imaju mogućnost i izbor kako će da organizuju obaveze, kako poslovne tako i privatne.

“Ne kažem da je to jednostavno i da ne iziskuje trud i posvećenost, no svakako je moguće. Balans je nešto što pripada i muškarcima, i ženama i mislim da postizanje istog nema toliko veze sa polom, koliko sa onim što dolazi iz svakog pojedinca ponaosob i njegove spremnosti da odgovorno stane iza toga”, ističe Dragaš.

Šta je rešenje?

Zato je, rešenje, prema rečima Peričin, definisati životni plan.

„Taj plan će nam ujedno služiti i kao sistem eliminacije svega što se ne uklapa u naše lične ciljeve, svega nametnutnog. Društveni (a I poslovni) kontekst je prepun zahteva i suptilno nam na različite načine daje do znanja da nikada nismo dovoljno dobri i da bi bilo potrebno da se potrudimo još malo. Toga se moramo čuvati, a možemo se sačuvati samo ako preispitamo sopstvene motive za naše ciljeve i sebi definišemo uspeh pre nego što krenemo ka njemu. Uspeh je donekle i ostati svoj i veran sebi“.

Dragaš objašnjava, ipak, da nema precizne formuke kako se postiže balans jer je svaka osoba jedinstvena a okolnosti promenjive.

“Ono što je ohrabrujuće jeste činjenice da kompanije sve više uviđaju značaj balansa između privatnog i poslovnog života. Koliko će biti spremne da zbilja preuzmu odgovornost za sprovođenje određenih mera koje idu u prilog balansu, ostaje da vidimo. Sa druge strane, neophodno je da i pojedinci – zaposleni nose ličnu odgovornost u odnosu na sebe i zajednicu kojoj pripadaju”.

Kako uspostaviti balans između privatnog i poslovnog života?

Na kraju, pitali smo psihološkinje Ivu Peričin i Jelenu Dragaš za nekoliko saveta o tome kako uspostaviti balans između privatnog i poslovnog života.

Saveti Ivane Peričin:

• Preispitati svoje lične motive i definisati sopstvene prioritete
• Potrudite se da svoj identitet ne gradite pretežno na svojoj profesionalnoj opredeljenosti. Razmislite o tome koje su sve Vaše životne uloge. Koliko i zbog čega Vam je važan posao koji radite, šta od njega dobijate što doprinosi Vašem ličnom rastu. Gde prestajete Vi, a gde počinju društvena očekivanja
• Ukoliko radite od kuće, kada završite sa poslom spakujte svoju opremu i sklonite je u neki kutak koji nije na vidiku. Izađite iz kuće u šetnju ili organizujte neku pijatnu aktivnost sebi koja će Vam omogućiti da preusmerite misli na nešto izvan posla
• Obavezno koristite svoje odmore i vikende
• Probajte da planirate svoje slobodno vreme. Uvažite dosadu, dosada je ponekad dobra jer nas vodi sebi
• Ukoliko primetite da su razmišljanja o poslu postala opterećujuća, da remete Vaše druge potrebe i planove kao što je kvalitetno vreme sa prijateljima ili porodicom, da utiču na Vaše raspoloženje u dužem vremenskom periodu probajte da razgovarate ili sa psihoterpeutom ili sa nekom drugom osobom sa kojom ste slobodni da se otvorite i sa kojom možete voditi konstruktivan razgovor o svom problemu.

Saveti Jelene Dragaš:

• Posao obavljajte što efikasnije u okviru radnog vremena, a van tog vremena se bavite drugim aktivnostima koje vas ispunjavaju i relaksiraju.
• Osvestite šta je to što prevazilazi vaše kapacitete i na šta (ne)pristajete, kako u poslu, tako i u privatnom životu i hrabro se zauzmite za to.
• Ne zaboravite da se hranite što zdravije i uobročeno, kao i da obezbedite sebi dovoljno sna.
• Pronađite jednu ili više aktivnosti (hobi) koje volite da obavljate i koje ćete kontinuirano sprovoditi tokom nedelje, ili meseca.
• Preuzmite svoj deo odgovornosti za sve one stvari i situacije čiji ste deo.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay