Nobelova nagrada za medicinu za naučnike koji su izumeli mRNK vakcinu protiv kovida-19
Nobelova nagrada za medicinu za 2023. godinu dodeljena je dvojici naučnika koji su razvili tehnologiju koja je dovela do mRNK vakcine protiv kovida-19.
Naučnici koji će podeliti nagradu su Katalin Kariko i Dru Vajsman. Tehnologija koju su koristili u pravljenju vakcine bila je eksperimentalna pre pandemije, ali je primenjena na milione ljudi širom sveta.
Ista tehnologija mRNK se sada istražuje za druge bolesti, između ostalog i za rak, piše BBC.
„Laureati su doprineli nezabeleženoj stopi razvoja vakcine tokom jedne od najvećih pretnji ljudskom zdravlju u modernom vremenu“, saopštio je Nobelov komitet.
Vakcine obučavaju imuni sistem da prepozna i bori se protiv pretnji kao što su virusi ili bakterije.
BREAKING NEWS:
The 2020 #NobelPrize in Chemistry has been awarded to Emmanuelle Charpentier and Jennifer A. Doudna “for the development of a method for genome editing.” pic.twitter.com/CrsnEuSwGD— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 7, 2020
Tradicionalna tehnologija vakcine je zasnovana na mrtvim ili oslabljenim verzijama originalnog virusa ili bakterije ili korišćenjem fragmenata infektivnog agensa. Nasuprot tome, mRNK vakcine su koristile potpuno drugačiji pristup.
Proizvodnja pomenutih vakcina zahteva uzgoj ćelijskih kultura na velikom nivou. To je proces koji zahteva ogromne resurse, zbog čega su ograničene mogućnosti da se takve vakcine razviju brzo kao odgovor na pandemiju.
Zbog toga mnogi istraživači već decenijama pokušavaju da razviju tehnologiju vakcina nezavisno od uzgojenih ćelijskih kultura, ali je to sve doskora bilo veoma izazovno.
Baš zato su dugotrajni napori biohemičarke Katalin Kariko i imunologa Drua Vajsmana, koji su omogućili efikasan i brz razvoj novog tipa vakcina zasnovanog na informacionoj RNK, utoliko važniji.
U jeku pandemije kovida-19, vakcine kompanija Moderna i Fajzer/Biontek bile su zasnovane na tehnologiji mRNK.
Dr Kariko i Vajsman upoznali su se ranih 1990-ih kada su radili na Univerzitetu Pensilvanije u SAD.
Nobelova nagrada za medicinu i fiziologiju dodeljena je do sada 113 Nobelovih nagrada za fiziologiju i medicinu od 1901. godine otkako se nagrada dodeljuje.
Najmlađi laureat je Frederik G. Banting, koji je sa samo 32 godine dobio ovu nagradu za otkriće insulina (1923), dok je najstariji bio tada 87-godišnji Pejton Rojs. On je 1966. godine nagrađen za otkriće virusa koji indukuju tumor.
Izvor: Bizlife
Foto: Beta
