„Neopravdano visoko povećanje PLATA, trebalo je smanjiti POREZ NA ZARADE“
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2020. godini biće oko tri procenta, a zbog dosadšnjeg srednjoročnog trenda rasta predviđanje Vlade Srbije o rastu od četiri procenta nisu realna, pokazuju preliminarne procene Fiskalnog saveta, predstavljene danas.
„Očekivanja rasta BDP-a tri procenta bazirana su na prethodnom srednjoročnom rastu privrede Srbije, koja je u proseku godišnje rasla od tri do 3,5 odsto, a u toku ove godine nisu se desile nikakve značajnije reforme u privrednom ambijentu koje bi podstakle taj rast naredne godine, poput smanjenja korupcije, vladavina prava ili povećanja investicija u privrednom sektoru“, kazao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na konferenciji za novinare, na kojoj su predstavljene strateške preporuke za budžet i fiskalnu politiku za 2020. godinu.
Kako je Petrović dodao, prognoza rasta za narednu godinu zasniva se i na pokazateljima rasta u prvoj polovini ove godine, koji nisu imali trend ubrzanja da bi to moglo pozitivno da se odrazi i na 2020. godinu. Zbog toga Fiskalni savet prognozira i da će rast u 2019. godini biti nešto veći od tri procenta.
On je ukazao da bi dodatana sredstva od 45 milijardi dinara, koja će se prema projekcijama pojaviti u budžetu za 2020. godinu, trebalo iskoristiti za smanjivanje poreza na zarade, što bi podstaklo rast privatnog sektora, i to oko 20 milijardi dinara, dok bi ostatak novca trebalo uložiti u infrastrukturu, pre svega u komunalnu, kao i zaštitu životne sredine, a ne u rast plata u javnom sektoru.
„Rebalansom budžeta za 2019. godinu skoro tećina od tih sredstva od 45 milijardi dinara je potrošena je na neopravdano dizanje plata u javnom sektoru, preko ekonomskih mogućnosti“, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, to podizanje plata će imati efekat samo u decembru ove godine, dok će u 2020. ta sredstva zapravo otići u potrošnju, umesto u podsticanje niskog privrednog rasta.
Podsetio je da će plate u javnom sektoru u proseku porasti za 9,5 odsto, dok bi, kako je istakao, trebalo da porastu, kao i penzije za 5,5 odsto, kolika je procena nominalnog rasta BDP-a u 2020. godini.
Govoreći o potrebnom rasterećenju privrede, Petrović je naveo da bi najbolje bilo rasteretiti najniže zarade, kako bi se delimično kompenzovalo prethodno povećanje minimalne zarade i pritisak na poslodavce.
„Trebalo bi da se poveća neoporezivi cenzus poreza na zarade sa 15.300 na 25.000, što bi smanjilo prosečno opterećenje zarada sa 62 na 60 odsto, ali bi se istovremeno opterećenje minimalne zarade smanjilo sa 58 odsto na 53 odsto“, rekao je Petrović.
Izvor: Beta
Foto: Beta
