Nemačka bira, Merkel blizu četvrtog mandata
U Nemačkoj se održavaju parlamentarni izbori, a gotovo je izvesno da će najviše glasova dobiti partija kancelarke Angele Merkel, dok je, za razliku od nedavnih izbora u Francuskoj i Holandiji, malo verovatno da će u vladu ući evroskeptici i nacionalisti.
Ukupno 61,5 miliona Nemaca s pravom glasa biraće 598 poslanika donjeg doma parlamenta, a rezultati se očekuju uveče ili u ponedeljak ujutru.
Birači na jednom delu listića glasaju za političku partiju i na taj način se proporcionalnim sistemom bira polovina poslanika. Na drugom delu glasaju za okružne predstavnike, koji se biraju većinskim sistemom.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) će osvojiti 37 odsto glasova, čime će Merkel moći da dobije četvrti mandat na čelu vlade.
Ipak, ostaje pitanje da li će koaliciju formirati sa sadašnjim partnerima, socijaldemokratama, ili će vladu praviti s manjim partijama.
Ako Merkel posle izbora ostane na čelu Vlade i ako bude kancelarka do 2021. godine, izjednačiće posleratni rekord Helmuta Kola koji je 16 godina bio nemački kancelar (1982-1998).
Njen glavni protivkandidat, lider Socijaldemokratske partije (SPD) Martin Šulc, nije uspeo da ozbiljnije naškodi CDU tokom izborne kampanje, a ankete predviđaju da će osvojiti malo više od 20 odsto glasova.
Na unutrašnjem planu, jaka ekonomija, snažno poverenje i niska nezaposlenost na strani su Merkelove, ali je s druge strane kancelarka bila na meti kritika 2015. posle odluke da otvori vrata migrantima i izbeglicama.
Merkel i Šulc, kao i većina drugih partijskih lidera, protiv su postavljanja ograničenja broja migranata koji mogu da uđu u Nemačku na godišnjem nivou, dok je evroskeptična partija Alternativa za Nemačku (AfD) za potpuno zatvaranje granica za migrante i deportaciju migranata kojima nije odobren azil.
U Bundestag će prvi put verovatno ući i evroskeptična partija AfD, koja prema anketama ima podršku između 10 i 12 odsto birača, međutim većina stranaka je isključila saradnju s AfD. Popularnost te desničarske partije porasla je zbog straha od migranata i terorističkih pretnji.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
