Menstrualno siromaštvo u Srbiji: Higijena mnogim ženama luksuz, čeka se odluka o smanjenju PDV-a
Iako bismo rekli da menstrualno siromaštvo pogađa isključivo žene „trećeg sveta“, to baš i nije tako, a ovaj pojam obuhvata mnogo više od nemogućnosti da se kupe higijenski proizvodi namenjeni ovoj vrsti ženskih potreba. Kako bi ova vrsta artikala bila dostupna svim ženama u Srbiji, a u svetlu drastičnog skoka cena sredstava za higijenu, poverenica za rodnu ravnopravnost zatražila je od Ministarstva finansija da se porez na njih smanji.
Menstrualno siromaštvo, pokazuje i najbrža internet pretraga, predstavlja nemogućnost devojaka i žena da priušte osnovne higijenske proizvode i lekove za ublažavanje bolova tokom mentruacije, ali se pod ovim terminom podrazumeva i nemogućnost kupovine sapuna i nemanje pristupa toploj vodi.
„Menstrualno siromaštvo ne pogađa samo žene „trećeg sveta“, povezano je sa stigmatizacijom i tabuizacijom menstruacije koja je kulturološki rodno uslovljena, i ukazuje na isključivanje, nevidljivost i neprepoznatljivost potreba i iskustava žena. Menstrualno siromaštvo stavlja žene u neravnopravan položaj u odnosu na muškarce, kada zbog otežanih mogućnosti da priušte menstrualne proizvode izostaju iz škole i sa posla, što onda ostavlja posledice na njihovo obrazovanje i ekonomske prilike“, započinje za BIZLife priču o ovoj temi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
U Srbiji još nije sprovedeno sveobuhvatno istraživanje o rasprostranjenosti menstrualnog siromaštva, ali pojedine ankete, iako sprovedene na malom uzorku, ukazuju da su mu posebno izložene studentkinje koje nisu iz grada u kome studiraju, Romkinje, žene sa invaliditetom i žene koje žive na ili ispod ivice siromaštva. Umesto higijenskih uložaka i tampona, koriste se papir, karton, stari komadi odeće…
Hrana, namirnice, market (Unsplash)
Članice udruženja Ženska inicijativa sprovele su anketu među studentkinjama Filozofskog fakulteta u Novom Sadu – od 1.205 ispitanih studentkinja, 13 odsto se izjasnilo da mora da bira između proizvoda koji se koriste za higijenu tokom menstruacije i osnovnih životnih potreba.
Na pitanje koje se odnosilo na prosečnu cenu menstrualnih proizvoda, a koje je glasilo: „Kako se osećaš povodom toga?“, 69 odsto studentkinja je odgovorile sa „loše“, dok je jedan odsto ispitanica izjavilo da se oseća „dobro“. Mlade žene iz Ženske inicijative nisu čekale, preduzele su poduhvat vredan svake pohvale, i do sada su već na 13 fakulteta obezbedile besplatne higijenske uloške, pružajući tako podršku za 16.500 studentkinja pet univerziteta u Srbiji.
Ima li rešenja?
Dok se određeni proizvodi i usluge oporezuju po posebnoj stopi poreza na dodatu vrednost (PDV), a postoje i određena poreska oslobođenja, na proizvode za žensku higijenu u Srbiji se još uvek primenjuje poreska stopa u visini od 20odsto. Za cene proizvoda za održavanje menstrualne, pa i higijene uopšte, većina građanki će verovatno reći da su skupe ili čak nepristupačne.
Organizacija Džender noledž hab (Gender Knowledge Hub) je prošle godine iznela podatak da je ženama u Srbiji potrebno oko 8.300 dinara godišnje za neophodne higijenske proizvode tokom menstruacije. Priznaćemo, nije jeftino.
„U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije i ovlašćenjima, kao poverenica za zaštitu ravnopravnosti u inicijativi sam navela de se razmotri da se proizvodi oslobode plaćanja PDV-a ili da se bar smanji stopa PDV-a na ove proizvode koji su svakoj ženi u određenom periodu života neophodni i koji, posebno u situaciji kada porodica ima više ženskih članova, dodatno i prekomerno opterećuju budžet i ostavljaju manje novca za zadovoljenje drugih elementarnih potreba“, kaže poverenica za BIZLife.
Proizvodi za higijenu žena tokom menstruacije, uostalom, predstavljaju nužnost u životu devojčica i žena, kao i osnovnu potrebu uslovljenu njihovim polnim karakteristikama.
Foto: Nebojša Babić
„Inicijativu smo podneli u avgustu Ministarstvu finansija. Iako nam odgovor još nije stigao, naše iskustvo sa predlozima upućenim ovom ministarstvu uglavnom je bilo pozitivno, posebno kada se radilo o inicijativama koje su se odnosile na građane i građanke koji spadaju u ugrožene društvene grupe. Nadam se da će i ova inicijativa naići na razumevanje“, kaže Brankica Janković.
Proizvodi koji se koriste za higijenu tokom menstruacije, kao i drugi osnovni proizvodi za održavanje lične higijene treba da budu jednako dostupni svima, bez obzira na imovno stranje osobe ili porodice.
„Smanjenje ili ukidanje poreske stope na ove proizvode bi svakako uticalo na veću pristupačnost ili dostupnost ovih proizvoda i najsiromašnijim građankama, ali bi istovremeno doprinelo i unapređenju seksualnog i reproduktivnog zdravlja devojčica i žena, kao i smanjenju troškova domaćinstva. Zato je za mene pitanje dostupnosti menstrualnih proizvoda mnogo kompleksnije od pojedinačnih mera i smatram da o tome treba razmišljati u širem kontekstu, uključujući mere za smanjenje siromaštva uopšte“, napominje naša sagovornica.
Roze porez
Da li je „roze porez“ problem i u Srbiji? Dugo se u svetu skreće pažnja na činjenicu da su proizvodi za žene skuplji od istih vrsta proizvoda za muškarce.
„Nisam ekspertkinja za ekonomiju, ali rekla bih da evidentno ima prostora da se sagledaju razlozi zbog kojih su pojedini proizvodi opterećeni različitim stopama oporezivanja, da li se isto oporezuju proizvodi namenjeni muškarcima i ženama, oni koji se uvoze i oni koji se proizvode u zemlji, kako se proizvodi klasifikuju… Da je skuplje biti žena nego muškarac, da zaista postoji „porez na roze“ – odnosno da žene moraju više da plate za proizvode koji su njima namenjeni, pokazala su neka istraživanja sprovedena ranijih godina u svetu. Nisu mi poznati podaci koji se odnose na Srbiju, ali logika (i/li iskustvo) navode na zaključak da je situacija slična i kod nas – baš kao što i svuda u svetu podaci govore o tome da su žene i dalje ekonomski ranjivija populacija“, kaže poverenica za BIZLife.
Ovako je van Srbije
Dostupni podaci kažu da više od 500 miliona žena na svetu živi u menstrualnom siromaštvu, a proces rešavanja ovog problema u svetu i Evropi traje već godinama. U junu 2021. godine Parlament Evropske unije usvojio je Rezoluciju o stanju u pogledu seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava u EU u kontekstu zdravlja žena.
Na ovu rezoluciju je Poverenik ukazao i u svom Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu. Zemlje članice, naime, pozvane su da eliminišu „tampon porez“, odnosno da ove proizvode potpuno oslobode od PDV, i da proizvode zdrave mensturalne higijenske proizvode (oslobođene određenih toksina koji su se koristili u proizvodnji).
U pojedinim državama u svetu „tampon porez“ je ukinut, dok su u nekim zemljama menstrualni proizvodi besplatni i dostupni na javnim mestima. Tako je Škotska otišla i korak dalje u očuvanju zdravlja svojih građanki, te je postala prva država na svetu koja je usvojila zakon kojim higijenski ulošci i tamponi postaju besplatni za sve. Uveli su, takođe, da sve obrazovne ustanove i javne institucije ove proizvode moraju učiniti javno dostupnim.
U regionu, stopu PDV-a na proizvode za higijenu žena tokom menstruacije smanjili su, na primer, u Hrvatskoj 13%, a u Sloveniji 9,5%. Ovom smanjenju PDV-a prethodila su istraživanja koja su pokazala da je, primera radi, trećina ispitanica bila prisiljena da štedi na ulošcima jer su im preskupi, više od 10% građanki nije bilo u mogućnosti da kupi dovoljno uložaka kako bi ih menjale, a 11,9% njih navelo je da nisu mogle da priušte ove proizvode, kao ni lekove za smanjenje bolova.
Žena radi 35 dana duže
Iako nas statistika svrstava među države sa najnižim platnim jazom između žena i muškaraca u Evropi, ne treba zaboraviti da žena u Srbiji i dalje mora da radi u proseku 35 dana duže da bi zaradila platu muškarca sa istim karakteristikama na tržištu rada. Dodajmo neplaćeni i nevidljivi rad u domaćinstvu, usklađivanje rada i roditeljstva, pa problem nasilja nad ženama, shvatićemo da su žene i dalje u neravnopravnom položaju i da je potrebno unapređivati njihov položaj u svim segmentima, pa i u ovom na koji se odnosi na menstrualno siromaštvo i „roze porez“.
Izvor: BIZLife/G. Mitrović
Foto: Unsplash/Pixabay/Nebojša Babić
