IZJAVA DANA: Kada smo počeli da poštenje smatramo slabošću, a bezobrazluk sposobnošću?
Psihoterapeut Marko Jovašević upozorava na sve prisutniji cinizam u društvu u kojem se poštenje često izjednačava s naivnošću, a snalažljivost s varanjem i zaobilaženjem pravila.
„Počeli smo da se podsmevamo dobrim ljudima kao da su glupi. Jedna preporuka: pročitajte knjigu, ako do sada niste – jednu od mojih najomiljenijih knjiga, a to je „Idiot“ od Dostojevskog. Čovek odbije da slaže kupca da bi zaradio više, pa kakve komentare dobije? „Pa zato i nemaš para.“ Pomogne kolegi, pa kakve komentare dobije? „Samo ti radi, a daleko ćeš da doguraš.“ Ili neće nešto preko veze, pa dobije komentare: „A je l’ on da čeka? Kad si toliko pošten?“ A kada neko prevari, progura se, uzme ono što mu ne pripada, e, onda da čujemo sledeće: „Sposoban čovek, snašao se.“ Kada smo počeli da poštenje izgovaramo kao nekakvu dijagnozu, a bezobrazluk kao preporuku? Zamislite čoveka koji vrati novčanik sa novcem, dođe kući i sluša šta je sve mogao da kupi da ga je zadržao. Umesto da bude miran zbog onoga što je uradio pošteno, on se još pravda što nije uzeo tuđe. Tu nešto ozbiljno nije u redu. I razumemo, dakle, postoji taj cinizam. Mnogi su pomagali, pa su bili iskorišćeni. Radili pošteno, pa gledali kako je neko drugi nešto napravio preko veze. Pozajmili novac, pa ispali dosadni kada su tražili da im se vrati. Nisu ljudi bez razloga postali toliko obazrivi. Ali šta smo uradili sa tim razočaranjem? Počeli smo da učimo i one koji još nikome nisu verovali da ne treba da veruju. Onome ko hoće da pomogne kažemo da je naivan. Onome ko drži reč kažemo da bi mnogo bolje prošao da je slagao. I onda se žalimo da više nema dobrih ljudi. Možda ih ima, i to baš pored nas, samo smo im toliko puta objasnili da su budale da sada ćute o onome što rade. Važno mi je da jedno razdvojimo. Ako nekome pomažete dok se on uporno koristi vama, treba da se zaštitite. Možete prestati da mu pozajmljujete novac. Možete odbiti da ponovo završite njegov posao. Dobrota ne zahteva da istom čoveku neograničeno dajete priliku da vas povređuje. Ali zašto bi zbog njega svaki sledeći čovek morao da dokazuje da zaslužuje i najosnovniju pristojnost? I pogledajte šta o tome govorimo pred decom. Kažemo detetu da ne laže, a onda se za stolom divimo čoveku koji je sve slagao i dobro zaradio. Učimo ga da poštuje red, a pred njim tražimo način da ga preskočimo. Govorimo mu da bude pošten, pa se nasmejemo nekome ko je zbog poštenja nešto izgubio. I šta mislite, koju lekciju ono da zapamti? Zato sledeći put, kada neko uradi nešto dobro, nemojte odmah da mu objašnjavate kako je mogao da izvuče veću korist. Recite mu: „Svaka čast.“ Kada neko odbije da prevari, podržite ga, iako je zbog toga prošao lošije. Pogotovo to gledaju deca. A ako se vi pitate jeste li ispali glupi zato što ste postupili pošteno, proverite čijim merilom upravo merite sebe. Da li biste voleli da vas leči lekar koji gleda samo svoju korist? Da vam dete čuva neko ko će vas prevariti čim se ukaže prilika? Da vam prijatelj pomogne samo ako može nešto da dobije od vas? Svi bismo mi voleli da budemo okruženi poštenim ljudima na koje možemo da računamo. A zašto ih onda učimo da su budale?“, pita se on.
Izvor: BIZLife
Foto: BIZLife
