Gastronomija iz dva ugla: Spojili smo Chef-a i poslastičara, a evo ko se bolje snašao u našem „izazovu“

Hotel Mona Plaza, poznat po svojoj eleganciji i visokom standardu ugostiteljstva, zajedno sa gastro barom Šonda, postavlja nove granice u modernoj gastronomiji, spajajući kreativnost, tradiciju i inovaciju. Kada se vrhunski stručnjaci spoje u kuhinji, nastaju nezaboravni gastronomski trenuci, a Aleksandar Bućan i Slobodan Potežica deo su kulinarske priče Mona Plaze gde stvaraju magiju ukusa koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Ali šta se dešava iza kulisa ovakvih prestižnih kuhinja? Koji su najveći izazovi u pripremi jela koja moraju biti besprekorno servirana i uvek na najvišem nivou? Da bismo otkrili tajne vrhunskih profesionalaca, stavili smo Aleksandra, šefa kuhinje hotela Mona Plaza i Slobodana, poslastičara u svojevrsni „dvougao“ – isti izazovi, ista pitanja, ali dva različita pogleda na gastronomiju.

U nastavku ćemo saznati kako su zakoračili u svet gastronomije, od kojih pravila profesije nikada ne odstupaju, ali i kako vide gastronomsku scenu Beograda.

• Šta vas je navelo da se opredelite baš za ovu profesiju?

Aleksandar: Iskreno, kada sam upisao srednju školu, nisam ni slutio šta me sve čeka. Znao sam da je profesija koju sam izabrao interesantna i ni malo laka, ali nisam ni mogao da naslutim sve što se krije iza pojma gastronomije. Tek po završetku srednje škole i upisu na višu školu, otkrio sam sve čari gastronomije. Magija koju ne mogu da vam opišem javlja se kada stvarate neko jelo u kojem uživa veliki broj ljudi. Posao kojim se bavim je izuzetno odgovoran – vi hranite ljude. Spoj namirnica i termičke obrade koji koristite mora da bude savršen kako bi se kreiralo jelo koje zadovoljava sva čula. Evo to je možda odgovor na vaše pitanje.

Aleksandar Bućan, Mona Plaza

Slobodan: Moja odluka da se opredelim za ovu profesiju proizašla je iz specifičnih okolnosti koje su se dogodile tokom mog rada u hotelu, gde u tom trenutku nije postojao sektor poslastičarstva. Imao sam priliku da pokažem svoje veštine i talente u tom polju, iako sam u tom trenutku bio student geografije. Ova neplanirana prilika omogućila mi je da se povežem sa svetom poslastičarstva, što me je inspirisalo da nastavim da se usmeravam u tom pravcu, te sam tako započeo svoju karijeru u ovoj oblasti.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели BIZLife (@bizlife.rs)

• Kako izgleda jedan vaš radan dan?

Aleksandar: To je zaista teško pitanje. Teško je opisati radni dan, pogotovo kada ste na poziciji glavnog šefa kuhinje, jer ste obično angažovani tokom celog dana. Moj radni dan počinje… Moj radni dan počinje rano ujutro, obično oko 6:30 kada stignem na posao. Prvo proverim postavku doručka, jer doručak počinje od 7h. Zatim se održava jutarnji sastanak sa timom, gde razmatramo zadatke za taj dan i raspodeljujemo obaveze. Posle toga krećemo sa trebovanjem robe za naredne dane, što je ključni deo planiranja. U toku dana, imam sastanke sa menadžmentom hotela, gde se razmatraju operativni i organizacioni detalji vezani za rad hotela. Takođe, pišem menije za različite događaje koje klijenti organizuju, što je jedan od važnih zadataka. Iako je pozicija glavnog šefa kuhinje takva da mnogi misle da manje kuvate, trudim se da to ne bude slučaj. Uvek volim da budem aktivan u kuhinji, pa gotovo svakodnevno radim sa timom, pomažem u pripremi jela i osiguravam da sve ide glatko, bilo da se radi o a la carte jelima, bife ručkovima ili večerama. Moj radni dan je ispunjen, dinamičan i, najvažnije, uvek sa strašću prema hrani.

Slobodan: Pošto radim u prvoj smeni, moj radni dan počinje vrlo rano. Nakon dolaska na posao, prvo se pobrinem da sve bude spremno za početak rada. Rasporedim radne zadatke za tim i obezbedim da svi imaju jasne smernice za dan. Jedan od ključnih delova mog posla je kontrola kvaliteta hrane, što podrazumeva proveru svih sastojaka i finalnih proizvoda kako bi se osigurao visok standard. Takođe, komuniciram sa kolegama o eventualnim potrebama ili problemima koji mogu nastati tokom rada, kako bi sve išlo glatko i efikasno.

• Koje je najveće kulinarsko pravilo koje nikada ne biste prekršili?

Aleksandar: Najveće kulinarsko pravilo koje uvek poštujem je jednostavno: ono što ne bih pojeo, nikada ne bih ponudio ni drugima. Smatram da hrana mora biti pažljivo pripremljena i sigurna, kako bi svako ko je bude uživao u njoj mogao imati potpuno poverenje u kvalitet.

Slobodan: Najveće kulinarsko pravilo koje nikada ne bih prekršio je održavanje visokog standarda higijene i sigurnosti hrane. To uključuje pravilno čuvanje namirnica, čišćenje radnih površina, kao i pravilnu termičku obradu jela. Kvalitet hrane zavisi od toga, a sigurnost potrošača mora biti na prvom mestu. Uvek se trudim da se pridržavam svih propisa i procedura, jer čak i najmanji propust može imati ozbiljne posledice.

Slobodan Potežica, Mona Plaza

• Kako izgleda vaš kreativni proces, da li imate određene rituale dok smišljate nova jela?

Aleksandar: Moj kreativni proces je prilično spontan i zavisi od trenutne inspiracije. Nemam specifične rituale, već se ideje često javljaju u trenutku, dok razmišljam o različitim kombinacijama ukusa i tehnika. Odaberem nekoliko namirnica koje mi se čine interesantnim i kreiram jelo na osnovu njihovih ukusa i tekstura. To je više stvar intuicije i trenutne inspiracije nego unapred isplaniranih koraka.

Slobodan: Moja inspiracija obično dolazi spontano, zavisno od sezone, praznika i vrste namirnica koje su u tom trenutku aktuelne. Volim da se igram sa sastojcima koji su sveži i dostupni, te pokušavam da ih kombinujem na nove i inovativne načine. Ponekad, inspiracija dolazi i kroz kuvarstvo drugih, putovanja ili jednostavno kroz želju da stvorim nešto što će iznenaditi i oduševiti goste. Iako je moj kreativni proces spontani, uvek se trudim da osiguram ravnotežu u ukusu, teksturi i estetskoj prezentaciji jela.

• Šta mislite o gastronomskoj ponudi Beograda?

Aleksandar: Beograd je postao pravi gastronomski centar u poslednjih nekoliko godina. Grad se konstantno razvija, a ponuda postaje sve raznovrsnija i kvalitetnija. Od tradicionalnih srpskih jela, preko internacionalnih kuhinja, pa do savremenih interpretacija starih recepata, Beograd nudi nešto za svakog. Mislim da su restorani u Beogradu sada sve kreativniji i hrabriji u eksperimentisanju s novim ukusima i tehnikama, a to je pravo bogatstvo za ljubitelje hrane. Takođe, sve više restorana se usmerava ka korišćenju lokalnih, sezonskih namirnica, što dodatno doprinosi kvalitetu ponude.

Slobodan: Trenutna gastronomska ponuda poslastica u Beogradu je zaista raznolika i uzbudljiva. Grad je u poslednjim godinama postao pravi raj za ljubitelje hrane, a poslastice nisu izuzetak. Sve više se pojavljuju moderni koncepti poslastičarnica koje spajaju tradicionalne i savremene tehnike, što doprinosi stvaranju novih i inovativnih deserata. Poslastičari u Beogradu su počeli da eksperimentišu sa globalnim trendovima, ali i da očuvaju domaće, autentične ukuse. Tako možete pronaći sve, od klasičnih baklava i krempita, do sofisticiranih deserta sa elementima fine dininga, poput makrona, čokoladnih torti sa neobičnim kombinacijama ukusa ili čak veganskih i bezglutenskih opcija. Takođe, sve više pažnje se posvećuje kvalitetnim sastojcima, a lokalni proizvodi i sezonske namirnice često se koriste u pripremi deserata, što dodaje dodatnu vrednost ponudi. No, i dalje postoji prostor za dalji razvoj u smislu različitih stilova pripreme i prezentacije, kao i unapređenja edukacije poslastičara, ali i šireg prihvatanja inovacija među potrošačima. Uopšteno, gastronomska scena Beograda je u uzletu, a poslastice su postale važan deo te ekspanzije, sa sve više kreativnih pristupa i raznovrsnosti.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/Mladen Stanković

Foto: Mona Plaza