Dizajn važniji od intime: Putnici traže zidove i vrata na toaletima u hotelskim sobama
Zamislite ovo: vikend putovanje sa osobom sa kojom ste tek nekoliko meseci u vezi. Sve ide kako treba, hotel izgleda savršeno, lokacija odlična, dizajn „zabavan“, kako kažu recenzije. Otvarate vrata sobe i shvatate da ćete se upoznati brže nego što ste planirali. Jer između kreveta i toaleta – stoji samo staklo.
Kada je dizajn postao važniji od intime
U poslednjih dvadesetak godina, hotelski dizajn je krenuo putem „otvorenih prostora“. Zidovi su nestajali, vrata su se pretvarala u klizne panele, a kupatila su doslovno ušla u sobu.
Sve je počelo kao ideja luksuza: više svetla, više prostora, više „wow efekta“. Ali negde usput, izgubilo se nešto mnogo jednostavnije – privatnost.
Tanki paneli od matiranog stakla, poluotvorene kabine, vrata koja ne zatvaraju do kraja. Vizuelno možda elegantno. U praksi – neprijatno. Jer postoje stvari koje ne želite da delite, čak ni sa osobom koju volite. A kamoli sa kolegom sa službenog puta.
Luksuzni hoteli ulaze u modu sa sopstvenim brendiranim kolekcijama
Putnici su rekli dosta
Dovoljno je zaviriti na platforme poput TripAdvisor ili forume kao što je Reddit da shvatite – ovo nije usamljen problem. Ljudi se žale, nerviraju, pišu dugačke recenzije o nečemu što bi trebalo da bude osnovno: da možeš da zatvoriš vrata.
I upravo iz te frustracije nastala je mala, ali glasna pobuna. Američka marketarka Sadie Lowell odlučila je da uradi nešto konkretno. Pokrenula je sajt Bringbackdoors.com . bazu hotela širom sveta, sa jednim ključnim kriterijumom: da li kupatilo ima vrata ili ne.
Ideja je nastala nakon putovanja u London sa ocem, kada su ušli u sobu sa dva odvojena kreveta i bez ikakve privatnosti u kupatilu.
Paradoks je bio očigledan. Ako deliš sobu sa nekim s kim nisi blizak – privatnost nije luksuz. Ona je minimum. Danas, sajt broji stotine prijava iz celog sveta. Ljudi dele iskustva, fotografije, upozorenja. Nastaje zajednica onih koji samo žele vrata.
Zanimljivo je da Lowell ne deli sobe samo na „dobre“ i „loše“.
Kategorije:
- potpuni haos – bez vrata, bez skrivanja
- „50% privatnosti“ – staklena vrata uz malo improvizacije
- vizuelna privatnost, ali bez zvučne i „mirisne“ zaštite
Drugim rečima: čak i kada ne vidite često čujete. I to menja sve.
Kako smo uopšte došli dovde?
Dizajneri imaju svoje objašnjenje. Otvorena kupatila prvi put su postala popularna krajem 20. veka, kada su luksuzni hoteli počeli da eksperimentišu sa prostorom. Jedan od pionira bio je Park Hyatt Tokyo, gde su matirana stakla i transparentni elementi delovali futuristički i hrabro.
U tom trenutku, to je bilo osveženje. Danas često deluje kao greška koja se ponavlja. Jer ono što izgleda dobro na fotografiji, ne mora da funkcioniše u stvarnom životu. Postoje situacije u kojima otvoreno kupatilo ima smisla / veliki apartman na tropskoj destinaciji, pogled na more. Dovoljno prostora da se privatnost podrazumeva, čak i bez zidova.
Ali mala hotelska soba, dva kreveta, poslovni put? Tu dizajn prestaje da bude zanimljiv i počinje da bude problem.
Povratak osnovama
Možda je cela priča o hotelskim kupatilima zapravo priča o nečemu širem. O tome kako smo, u želji da sve bude drugačije, zaboravili zašto su neke stvari postojale.
Vrata nisu dosadna. Vrata nisu staromodna. Vrata su granica.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/Freepik
