Borba protiv korone izaziva DRASTIČNI PAD cena hrane?
Borba protiv globalne pandemije COVID-19 uzrokuje neviđene nesigurnosti u lancima snabdevanja hranom.
Prekomerno snabdevanje i pad potrošnje, te globalna recesija koja preti većini zemalja sveta proizvešće tržišni šok sa drastičnim padom cena hrane, zaključak je zajedničkog izveštaja Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD) i agencije Ujedinjenih naroda za hranu (FAO).
Takođe, utvrđeno je i da će tokom sledećih 10 godina rast ponude nadmašiti rast potražnje, uzrokujući da realne cene većine robe ostanu na istom ili čak ispod svog nivoa.
„Borba protiv globalne pandemije uzrokuje neviđene nesigurnosti u lancima snabdevanja hranom, s potencijalnim uskim grlima na tržištu rada, industriji, poljoprivrednoj proizvodnji, preradi hrane, prometu i logistici, kao i promenama potražnje za hranom i uslugama prehrane“, ističe glavni sekretar OECD Angel Guria.
Rastuća svetska populacija i dalje je glavni pokretač rasta potražnje, iako se njeni trendovi razlikuju u pojedinim zemljama. Procenjuje se da će prosečna dostupnost hrane po glavi stanovnika do 2029. dostići oko 3.000 kalorija i 85 grama proteina dnevno.
„Očekuje se da će potrošači u zemljama sa srednjim dohotkom upotrebiti dodatni prihod kako bi svoju prehranu s osnovnih proizvoda prebacili na onu s većom vrednosti, odnosno zdravijom i više ekološki proizvedenom.“
S druge strane, u zemljama s visokim dohotkom povećaće se zabrinutost za okolinu i sve više njih će umesto životinjskih proteina izabrati alternative, tvrde iz OECD, piše Agroklub.
U izveštaju navode i da će otvorena i transparentna međunarodna tržišta postati sve važnija za sigurnost hrane, posebno u zemljama koje veoma mnogo uvoze.
„Iskustvo je pokazalo da trgovinska ograničenja nisu recept za sigurnost hrane. Potrebna nam je bolja politika, više inovacija, povećane investicije i veća integracija kako bi izgradili dinamičnu, produktivnu i otpornu poljoprivredu i prehrambeni sektor“, napomenuo je direktor FAO QU Dongyu.
Očekuje se i da će svetska proizvodnja žitarica narasti za oko 85 odsto u sledećih deset godina, a kao glavni razlog navode veća ulaganja u tehnologiju proizvodnje i bolje prakse uzgoja.
Takođe, izveštaj procenjuje i da će se do 2024. godine proizvodnja domaćih životinja povećati za 14 odsto zbog poboljšanja u ishrani i ekstenzivnom načinu uzgoja. U dodatnom izveštaju naglašavaju i trajnu potrebu za ulaganjem u izgradnju infrastrukture.
Pod pretpostavkom nastavka trenutnih politika i tehnologija, predviđa se da će emisija staklenih gasova u poljoprivredi rasti za 0,5 odsto godišnje, što ukazuje na smanjenje intenziteta ugljenika u poljoprivredi. Stoka će činiti 80 odsto ovog globalnog povećanja.
„Pored COVID-19, trenutni izazovi uključuju invaziju skakavca u istočnoj Africi i Aziji, kontinuirano širenje afričke svinjske kuge, učestalije ekstremne klimatske događaje i trgovinske napetosti među glavnim silama. Prehrambeni će sistem takođe morati da se prilagoditi preferencijama potrošača i iskoristi digitalne inovacije u poljoprivredno-prehrambenim lancima“, zaključuje Guria.
Izvor: SEEbiz
Foto: Pixabay
