U potrazi za izgubljenom Trojom

Dok vetar sa Dardanela nosi teški, opojni miris soli i starog drveta, čoveka lako obuzme ona drevna, odisejska nedoumica – gde zapravo prestaje istorija, a gde počinje čista poezija? Stajati na tlu koje je milenijumima hranilo i nadahnjivalo ljudsku maštu, gledati kako se tamna senka mitskog konja lomi o večernje talase Čanakalea i koračati kroz devet hronoloških slojeva iščezlih svetova – iskustvo je koje vas ne ostavlja ravnodušnim. Ovo je priča o ličnom susretu sa kamenom koji pamti Ahilejeve korake i Prijamove suze, sa ljudima koji i danas sa strastvenim ponosom čuvaju tajnu te mitske obale, ali i o onom retkom, dragocenom trenutku kada dečački snovi konačno dobiju svoju jasnu geografsku odrednicu.

Kada je stigao poziv TGA da krenem put ove drevne obale, znao sam da to nije samo poziv na još jedno putovanje, već prilika da sopstvenim koracima dodirnem ivicu legende.

Već sâm put od Istanbula ka jugu do Troje, koji vas vodi kroz pitome i osunčane predele Turske, nosi neku specifičnu draž iščekivanja. A sama kruna te vožnje jeste prelazak preko grandioznog mosta „Čanakale 1915”. Premošćujući tesnac Dardanela, ovaj arhitektonski gigant ne spaja samo dva kontinenta; dok točkovi seku vazduh iznad morskog prolaza, imate neponovljiv osećaj da ostavljate savremeni svet iza sebe i lagano klizite u prostor gde vreme teče po nekim sasvim drugim, vekovnim zakonima.

Grad gde mitska figura stoji na obali mora

Većina ljudi, iznenađujuće, i danas živi u uverenju da je Troja bila tek plod Homerove bujne mašte, ili da se njeni ostaci, ukoliko uopšte postoje, kriju zakopani na nekom od izolovanih grčkih ostrva. Međutim, ključ za razumevanje čitave ove mitske geografije krije se na samom ulazu u Dardanele, u okrilju čarobnog lučkog grada Čanakalea. Ovaj biser Turske nije samo usputna stanica na putu ka arheološkom nalazištu; on je živi uvod u veliku priču.

Šetnja čuvenim gradskim kejom Kordon u sam smiraj dana donosi onaj prepoznatljivi mediteranski ritam – miris soli, topli egejski vetar i neodoljive arome sveže pržene ribe iz obližnjih restorana. I tu, dok se sunce polako utapa u morski horizont, iz večernjeg sumraka izronjava monumentalna, mračna silueta. Svi pamtimo filmski spektakl „Troja” iz 2004. godine i Breda Pita pod bronzanim oklopom. Većina gledalaca bila je ubeđena da je onaj gorostasni drveni konj bio tek domišljata igra kompjuterske animacije i piksela. Iznenadiće vas – nije bilo nikakvog CGI trika. Ljudi su zaista sagradili konja od čelika i drveta, visokog više od 12 metara. Nakon svetske premijere i velike turneje, ova impozantna konstrukcija pronašla je svoj trajni dom upravo ovde, na samoj obali.

Ali Čanakale vas brzo podseti da je daleko više od obične kulise za holivudski rekvizit. Sa njegove obale pogled prirodno otputuje ka surovom i ponosnom poluostrvu Galipolju. Tu, na najužoj tački Dardanela, odigrala se 1915. godine jedna od najdramatičnijih i najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata, događaj koji je prelomio istoriju i iz čijeg je pepela izronila moderna Turska pod vođstvom Ataturka. U tom jednom dahu, Čanakale uspeva neočekivano lako da spoji stihove Homerove epike, holivudski glamur, teške vojne tragedije i ležernu, osunčanu svakodnevicu u kojoj meštani natenane piju čaj i kafu uz samu ivicu mora.

Hisarlik i slojevi vekova

Pravi katarzičan trenutak ovog putovanja događa se onog časa kada se popnete na brdo Hisarlik. Zakoračiti na mesto gde se nalaze ruševine same Troje znači suočiti se sa pričom o neprevaziđenoj, nepokolebljivoj ljudskoj opsesiji. Kada je Hajnrih Šliman, u 19. veku, držeći stihove „Ilijade” kao jedinu geografsku kartu, sa lopatom u rukama počeo da kopa po ovom tlu, čitav naučni svet ga je posmatrao sa podsmehom. Stajati danas pred tim masivnim, nakrivljenim kamenim bedemima najbolji je dokaz za to ko se poslednji smejao i kolika je bila snaga njegove vere.

Ono što vas na samom lokalitetu potpuno obuzme jeste njegova neverovatna slojevitost. Troja nije samo jedan spomenik – to je devet hronoloških slojeva, devet različitih civilizacija ponosno podizanih jedna iznad druge tokom više od četiri milenijuma burne istorije. Dok koračate uređenim stazama, gledate kako se skromni kamen Troje I, star preko pet hiljada godina, prepliće sa moćnim, monumentalnim bedemima Troje VI i VII – onim istim utvrđenjima za koja se veruje da su eponimske Homerove tvrđave koje su gorele u epskom plamenu. Svaki taj sloj nosi drugačiju tehniku gradnje, drugu boju kamena i pripoveda dirljivu priču o ljudima koji su se iznova vraćali na isto mesto da iz pepela podignu svoj dom.

Sve to dobija novu, fascinantnu dimenziju ulaskom u Muzej Troje, smešten nedaleko od samog nalazišta. Ova monumentalna građevina, obložena čelikom boje rđe tako da podseća na tek iskopani drevni artefakt, projektovana je sa dubokim poštovanjem prema prošlosti. Uspinjanjem kroz njegove prostrane rampe prolazite kroz milenijume, dok oko vas izranjaju raskošni rimski sarkofazi, helenističke skulpture, zlatni nakit i oružje sačuvano do najsitnijih detalja.

Tenedos i toplina susreta na obali

Ova avantura ne bi bila potpuna bez pogleda sa mora. Obilazak obližnjeg ostrva Bozdžada, koje je u antici nosilo naziv Tenedos, otkriva drugu stranu legende. Upravo su se iza stena ovog mirisnog egejskog ostrva skrivali grčki brodovi Agamemnonove flote, čekajući u potpunoj tišini ugovoreni signal sa kopna dok je drveni konj ulazio u grad. Danas je Bozdžada mirna oaza prepoznatljiva po vinogradima, kamenim kućicama i kristalnom moru, ali dok gledate ka horizontu u pravcu Troje, lako možete zamisliti mračne siluete antičkih trirema kako seku te iste talase.

Ipak, ono što na kraju svakog putovanja ostaje najdublje urezano u sećanju jesu susreti sa ljudima. Biti na lokalitetu u društvu prof. dr Rustema Arslana, vodećeg arheologa koji decenijama rukovodi iskopavanjima u Troji, bila je posebna privilegija. Slušati ga kako sa dečačkom strašću i naučnom preciznošću govori o novim otkrićima koja pomeraju granice našeg razumevanja ove regije podseća vas na to koliko je istorija zapravo živa stvar koja još uvek nije ispričala svoju poslednju reč.

Nakon svih tih milenijumskih priča, najlepši završetak dana dogodi se za stolom, uz raskošne egejske mezetluke, sočne masline, aromatično bilje i čašu vrhunskog lokalnog vina. U srdačnom razgovoru sa meštanima, uz prepoznatljive reči, poput sofra, meze, čaršija, i iskrenu toplinu kojom vas dočekuju uz vruću kafu i čaj, shvatite koliko nas vekovi zajedničkog života i prepletenih kultura duboko spajaju.

Dok stojite na drevnim zidinama i posmatrate kako egejski vetar mrsi kosu i talasa more u Dardanelima, shvatite suštinu da Troja nije tek suvo, prašnjavo poglavlje iz školske lektire. Ona je živi, neprolazni spomenik ljudskoj želji za stvaranjem, strastima, trajanjem i pričanjem priča. I sve dok je onih koji su spremni da sa žarom krenu njenim tragom, ta legenda nikada neće prestati da živi. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin/Jovan Kragović

Foto: Jovan Kragović; TGA