Data centri, privatni krediti i hedž fondovi: Gde se seli novac najbogatijih?
Hedž fondovi, privatni kapital, infrastruktura i privatni krediti sve više privlače najbogatije investitore. U svetu visokih tržišnih vrednovanja, inflacije i geopolitičke neizvesnosti, akcije i obveznice više nisu dovoljne za diversifikaciju portfolija.
Najbogatiji investitori na svetu sve manje se oslanjaju isključivo na akcije i obveznice. Umesto toga, sve veći deo kapitala usmeravaju ka alternativnim investicijama – od hedž fondova i privatnog kapitala do infrastrukture i privatnih kredita. Promena je posebno vidljiva među porodičnim kancelarijama, koje upravljaju bogatstvom najimućnijih porodica, kao i među investitorima sa velikim raspoloživim kapitalom. Prema podacima JPMorgan Asset Managementa, ulaganja klijenata iz kategorije privatnog bogatstva u alternativnu imovinu u azijsko-pacifičkom regionu porasla su za 40 odsto tokom prethodnih 12 meseci.
„Postoji ogromna potražnja za izloženošću alternativnim investicijama među klijentima sa visokim i veoma visokim neto bogatstvom“, rekao je Den Votkins, regionalni izvršni direktor JPMorgan Asset Managementa.
Razlog nije samo potraga za većim prinosima. Investitori pokušavaju da zaštite kapital u trenutku kada su berzanska tržišta sve koncentrisanija, geopolitički rizici rastu, a inflacija i kamatne stope otežavaju predviđanje kretanja tržišta. Prema istraživanju BNY Wealtha, alternativne investicije sada čine 60 odsto portfolija porodičnih kancelarija koje upravljaju imovinom jedne porodice. Tradicionalna ulaganja, poput akcija i obveznica, pala su na 41 odsto alokacije.
To je značajna promena u odnosu na dosadašnju strategiju najbogatijih, ali ne znači da oni napuštaju berzu. Reč je pre svega o proširenju investicionih mogućnosti i pokušaju da se rizik rasporedi na različite vrste imovine.
Hedž fondovi kao zaštita od tržišnih potresa
Među alternativnim ulaganjima posebno interesovanje privlače hedž fondovi. Za razliku od strategija koje zavise od rasta berzanskih indeksa, pojedini hedž fondovi pokušavaju da ostvare zaradu i kada tržište pada, koristeći razlike u kretanju cena pojedinačnih kompanija ili drugih finansijskih instrumenata. Privlačnost ovih fondova raste jer tradicionalna strategija kombinovanja akcija i obveznica ne pruža uvek zaštitu kakvu investitori očekuju. Kada obe klase imovine istovremeno gube vrednost, diversifikacija postaje mnogo teža.
Privatni krediti takođe privlače pažnju. Oni investitorima mogu da obezbede ugovorene prihode od pozajmljivanja novca kompanijama, izvan tradicionalnog bankarskog sistema i javnih tržišta obveznica. Istraživanje Citi Wealtha iz 2026. godine, sprovedeno među 351 porodičnom kancelarijom, pokazalo je da je inflacija najveća briga bogatih porodica. Slede kamatne stope, stabilnost finansijskog sistema i volatilnost tržišta. Zbog toga traže ulaganja koja mogu da donesu prihod, očuvaju kupovnu moć novca i smanje zavisnost od kretanja berze.
Ipak, akcije ostaju važan deo njihovih portfolija. Podaci pokazuju da su upravo javno izlistane kompanije zabeležile najveći neto rast alokacija u istraživanju Citi Wealtha. Alternativna ulaganja, dakle, ne zamenjuju tradicionalna, već ih dopunjuju.
AI revolucija otvara vrata investicijama u infrastrukturu
Još jedan veliki dobitnik promene investicionih strategija jeste infrastruktura. Razvoj veštačke inteligencije stvorio je ogromnu potrebu za data centrima, elektroenergetskim mrežama i digitalnom povezanošću, što je ove vrste imovine učinilo posebno privlačnim investitorima. Pored AI infrastrukture, interesovanje raste i za projekte povezane sa elektrifikacijom i energetskom bezbednošću. Takva ulaganja mogu da donesu dugoročni rast, ali i relativno predvidive novčane tokove, naročito kada se prihodi oslanjaju na dugoročne ugovore ili potražnju za osnovnim uslugama.
Prema podacima PitchBooka koje citira UBS, neto prilivi u otvorene infrastrukturne fondove porasli su 30 odsto na godišnjem nivou u 12 meseci zaključno sa prvim kvartalom 2026. godine.
Privatni kapital i dalje je važan deo alternativnih portfolija, ali najbogatiji investitori postaju probirljiviji. Umesto da novac ulažu isključivo kroz tradicionalne fondove, sve češće direktno investiraju u kompanije, udružuju se sa menadžerima privatnog kapitala ili kupuju udele u postojećim fondovima na sekundarnom tržištu. Ovakav pristup može da im pruži veću kontrolu nad investicijama, a ponekad i mogućnost kupovine imovine po nižoj ceni.
Veći pristup ne znači i manji rizik
Alternativne investicije, međutim, nisu jednostavan način da se izbegnu tržišni rizici. Jedan od najvećih problema jeste likvidnost. Za razliku od akcija kojima se trguje svakodnevno, novac uložen u privatne kompanije, nekretnine ili infrastrukturne projekte može biti vezan godinama. Čak i fondovi koji se reklamiraju kao polulikvidni mogu da ograniče isplate ako veliki broj investitora istovremeno zatraži povlačenje novca.
„Bolji pristup ne znači i likvidnost“, upozorio je Votkins iz JPMorgana.
Dodatni problem je način vrednovanja privatne imovine. Pošto se njena vrednost ne ažurira svakodnevno kao cena akcija na berzi, ulaganja mogu delovati stabilnije nego što zaista jesu. Razlike između menadžera fondova takođe mogu značajno da utiču na rezultate. Postoji i rizik od prividne diversifikacije. Investitor koji ulaže u data centre kroz fondove za nekretnine, infrastrukturu i privatni kapital možda ima tri različite vrste investicija na papiru, ali je zapravo izložen istom trendu – rastu potražnje za AI infrastrukturom.
Za sada, priliv kapitala u alternativnu imovinu pokazuje da najbogatiji sve ozbiljnije preispituju tradicionalni način raspodele novca. Ipak, prema procenama stručnjaka, veliki deo novih ulaganja finansira se svežim kapitalom i viškom gotovine, a ne masovnom prodajom akcija i obveznica. Drugim rečima, bogati ne beže sa berze. Samo više ne žele da sva jaja drže u istoj korpi.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
