Niko više ne zna šta da obuče za posao: Dress code zbunjuje čak i direktore

Povratak zaposlenih u kancelarije doneo je brojne promene u načinu rada, ali i jedno neočekivano pitanje: šta se danas smatra prikladnom odećom za posao? Posle nekoliko godina rada od kuće, tokom kojih su trenerke, majice i duksevi postali deo svakodnevice, mnogi zaposleni ponovo pokušavaju da pronađu granicu između poslovnog i ležernog stila. Ispostavlja se da odgovor nije jednostavan čak ni za ljude na rukovodećim pozicijama.

Kako piše Fast Company, neizvesnost oko poslovnog odevanja postala je toliko izražena da se i potpredsednici kompanija obraćaju svojim nadređenima kako bi proverili šta bi trebalo da obuku za određene poslovne događaje.

Grant Aleksander, osnivač konsultantske kompanije Grant Alexander Studio, koja se bavi poslovnim imidžom i stilizovanjem rukovodilaca, navodi primer jednog klijenta, direktora operacija u velikoj privatnoj kompaniji. Nekoliko njegovih potpredsednika pitalo ga je kako bi trebalo da se obuku za jedan događaj.

Takva pitanja ranije gotovo da nisu bila uobičajena među ljudima na visokim pozicijama, ali danas pokazuju koliko su se promenila očekivanja u poslovnom okruženju.

Od poslovnih odela do trenerki: Kancelarijski stil se promenio

Kada je počela pandemija koronavirusa, zaposleni su u početku nastavili da nose odeću kakvu su oblačili za odlazak u kancelariju. Međutim, kako je rad od kuće postajao svakodnevica, formalne pantalone zamenile su trenerke, košulje majice, a poslovne kombinacije duksevi.

Vremenom je nastala razlika između onoga što zaposleni misle da bi trebalo da nose u kancelariji i garderobe koju su zapravo izgradili tokom godina rada na daljinu.

Povratak u kancelarije, poznat i kao RTO (Return to Office), dodatno je otvorio ovu dilemu. Zaposleni koji su dugo radili od kuće sada ponovo moraju da prilagode garderobu neposrednom kontaktu sa kolegama, klijentima i poslovnim partnerima.

Samantha Harman, bivša urednica i lična stilistkinja, za Fast Company objašnjava da se deo zaposlenih suočava sa problemom jer više nema garderobu u kojoj se oseća spremno za odlazak u kancelariju. Ono što je bilo dovoljno za poslovni sastanak preko video-poziva, gde je često bilo važno samo kako osoba izgleda od struka naviše, ne funkcioniše nužno u neposrednom kontaktu.

Problem dodatno komplikuje činjenica da kompanije često koriste neodređene izraze poput „business casual“ ili „smart casual“, bez konkretnog objašnjenja šta oni zapravo podrazumevaju.

Mlađi zaposleni posebno traže jasnija pravila

Neizvesnost oko odevanja nije samo pitanje ličnog stila. Ona može da utiče i na osećaj sigurnosti zaposlenih, naročito onih koji tek ulaze na tržište rada.

Prema istraživanju koje je 2025. godine sprovela organizacija International Workplace Group (IWG) na uzorku od 1.000 zaposlenih u hibridnom modelu rada u SAD, radnici su prijavili da osećaju stres ili nelagodu zbog izbora odeće za odlazak u kancelariju u proseku oko sedam puta mesečno. Gotovo polovina ispitanika, odnosno 46 odsto, suočava se sa tim najmanje jednom nedeljno, dok 14 odsto navodi da im se to dešava svakodnevno.

Potreba za jasnijim smernicama posebno je izražena među pripadnicima generacije Z. Čak 94 odsto ispitanika iz ove generacije izjavilo je da želi smernice o tome šta je prikladno nositi na poslu. Isti stav deli 84 odsto milenijalaca, 70 odsto pripadnika generacije X i 61 odsto bejbi-bumera.

Za mlađe zaposlene, koji možda nisu imali priliku da iskuse tradicionalno kancelarijsko okruženje, nepisana pravila poslovnog odevanja mogu biti posebno zbunjujuća. Ono što je jednoj kompaniji prihvatljivo, u drugoj može biti doživljeno kao neprofesionalno.

Francesca O’Connor, suosnivačica konsultantske kuće HappyHQ, koja se bavi organizacionom kulturom, liderstvom i komunikacijama, smatra da je odgovornost rukovodilaca da zaposlenima objasne šta se u njihovoj kompaniji smatra prikladnim izgledom.

To ne znači da svi moraju da nose odela, već da razumeju kome se obraćaju i kakva odeća odgovara konkretnoj situaciji. Nije isto doći na uobičajen radni dan ili na sastanak sa važnim klijentom, prezentaciju ili poslovni događaj.

Dress code kao deo poslovne kulture

Jasnije definisana pravila ne bi trebalo da podrazumevaju povratak strogim pravilima oblačenja iz prošlosti. Naprotiv, kompanije bi trebalo da pronađu meru između profesionalnih očekivanja i individualnog stila zaposlenih.

Prema mišljenju stručnjaka, jedan od načina da se to postigne jeste razgovor sa zaposlenima o tome u čemu se osećaju prijatno i samouvereno. Radionice i interne diskusije mogu pomoći da se razjasne očekivanja, bez nametanja jedinstvenog izgleda svima.

Odeća, naime, može da utiče i na to kako se zaposleni osećaju na radnom mestu. Kada nose nešto u čemu se osećaju dobro, lakše mogu da nastupe samouvereno i da se usredsrede na posao.

Zato bi rukovodioci trebalo da preuzmu inicijativu i jasno komuniciraju očekivanja, umesto da čekaju da zaposleni naprave grešku kako bi im ukazali na nepisana pravila.

Povratak u kancelarije ne podrazumeva samo promenu lokacije na kojoj se radi. On zahteva i ponovno uspostavljanje određenih poslovnih navika, među kojima je i način na koji se zaposleni predstavljaju kolegama i klijentima. A ako ni direktori više nisu sigurni šta se smatra odgovarajućom odećom, možda je vreme da kompanije ponovo definišu pravila.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/The Yuri Arcurs Collection