Zašto Skandinavci ne kažu „molim“ kao ostatak Evrope?

U Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Finskoj i na Islandu ljubaznost se često izražava drugačije nego u engleskom jeziku. Umesto jedne reči koja prati gotovo svaki zahtev, važniju ulogu imaju formulacija, ton i kontekst razgovora.

Kada putujemo u inostranstvo, obično naučimo nekoliko osnovnih reči na lokalnom jeziku: zdravo, doviđenja, da, ne, molim i hvala. Međutim, u nordijskim zemljama jedna od tih reči ne može se uvek prevesti na jednostavan način.

U danskom, švedskom, norveškom, islandskom i finskom ne postoji univerzalna reč koja se koristi potpuno isto kao englesko „please“. To ne znači da ljudi ne vode računa o ljubaznosti, već da je izražavaju drugačijim jezičkim obrascima.

Za putnike koji žele da se uklope u svakodnevnu komunikaciju, razumevanje tih razlika može biti korisnije od pukog učenja rečnika.

Ljubaznost ne mora da se izražava jednom rečju

Kako objašnjava lingvista Džejms Pučovski, istraživač u Nynorsk Kultursentrumu, odnosno Norveškom muzeju pisane kulture, traženje direktnog prevoda za englesko „please“ možda nije najbolji način da razumemo kako se ljubaznost izražava u nordijskim jezicima.

U Danskoj, na primer, prilikom naručivanja u pekari može se upotrebiti izraz må jeg bede om, koji se može prevesti kao „mogu li da dobijem“ ili „mogu li da zamolim za“. U Švedskoj se uz zahtev često dodaje reč „tack“, odnosno „hvala“, dok se u Norveškoj ljubaznost može preneti i načinom na koji je zahtev izgovoren, uz odgovarajuću intonaciju i osmeh.

Danska nastavnica jezika Danijela Hamelgren objašnjava da je direktnost karakteristična za način komunikacije u toj zemlji.

„Efikasnost se ovde ceni, a komunikacija je uglavnom direktna“, navodi ona.

Preterano formalno obraćanje zato može delovati neobično, naročito ako nepotrebno usporava razgovor ili jednostavnu svakodnevnu situaciju.

Da li su zbog toga manje ljubazni?

Razlike u izražavanju ljubaznosti povezane su i sa društvenim normama. Prema Pučovskom, u nordijskim zemljama visoko se vrednuje jednakost, pa se statusne razlike manje naglašavaju u svakodnevnom govoru.

Formalna oslovljavanja poput „gospodine“ i „gospođo“ uglavnom su izgubila nekadašnju ulogu u svakodnevnoj komunikaciji. Takav način obraćanja odražava društvo u kojem se manje insistira na hijerarhiji i formalnoj distanci između ljudi.

Slična ideja povezuje se sa takozvanim Janteovim zakonom, skandinavskim društvenim obrascem prema kojem niko ne bi trebalo da smatra sebe posebnim ili važnijim od drugih.

U takvom okruženju ljubaznost se ne mora izražavati posebnim rečima kojima se naglašava podređenost ili poštovanje statusa druge osobe. Umesto toga, važniji mogu biti izbor reči, intonacija i celokupan kontekst.

Slične društvene norme prisutne su i u Finskoj, iako finski pripada drugoj jezičkoj porodici od danskog, švedskog, norveškog i islandskog.

„Jezik je više od reči. Važno je i kako predstavljate neku ideju“, ističe Pučovski.

Kako da ljubazno naručite kafu u nordijskim zemljama?

Za putnike koji žele da izbegnu neprijatnosti, najjednostavniji savet je da posmatraju kako se lokalno stanovništvo ponaša u sličnim situacijama.

„Potrebno je da prilagodite nivo ljubaznosti mestu na kojem se nalazite. Posmatrajte situacije oko sebe kako biste se navikli na to šta se smatra pristojnim, a šta ne“, savetuje Hamelgren.

Čak i ako ne govorite lokalni jezik, možete da obratite pažnju na ton, govor tela i način na koji se ljudi obraćaju konobarima, prodavcima i nepoznatim osobama.

U Švedskoj, na primer, reč tack, odnosno „hvala“, može da se doda zahtevu i tako preuzme deo uloge koju englesko please ima u svakodnevnom razgovoru. Slične reči koriste se i u drugim nordijskim jezicima: tak u danskom, takk u norveškom i islandskom, dok se u finskom za „hvala“ kaže kiitos.

Istraživanja upotrebe švedske reči tack povezuju njenu ulogu sa jednakošću i uzajamnošću, a ne samo sa iskazivanjem poštovanja prema nekome ko je na višem društvenom položaju.

Ipak, turisti ne moraju previše da brinu ako ne pogode svaki izraz. Niko neće nužno reagovati negativno ako u Danskoj naruče kafu bez reči tak.

Kada preterana ljubaznost deluje neobično

Zanimljivo je da preterano formalno ponašanje u pojedinim situacijama može da izazove suprotan efekat od očekivanog.

Hamelgren navodi da joj nije poznat običaj slanja fizičke zahvalnice nakon razgovora za posao, na primer. Takav gest mogao bi da deluje preterano ili čak da ostavi utisak da osoba pokušava da ostvari neku korist.

To ne znači da zahvalnost ili ljubaznost nisu poželjne, već da njihovo izražavanje zavisi od društvenog konteksta i očekivanja.

Za putnike je zato najvažnije da razumeju da se pristojnost ne svodi na korišćenje određenih reči. U nordijskim zemljama možda nećete često čuti direktan ekvivalent za englesko please, ali to ne znači da ljubaznost nedostaje.

Ponekad je dovoljno da zahtev formulišete prirodno, obratite pažnju na ton i ne insistirate na formalnostima koje su u vašoj kulturi uobičajene, a u drugoj mogu delovati suvišno.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Frank van Hulst