Koliko rizika možeda podnese jedan građevinski projekat?
Kašnjenje jedne kritične komponente, ekstremni vremenski događaj ili pogrešno procenjen rizik mogu značajno da promene ekonomsku računicu građevinskog projekta. Zato je na razvijenim tržištima upravljanje rizicima odavno postalo deo investicione strategije.
O tome šta domaće tržište može da nauči iz te prakse i zašto je neophodno o osiguranju razmišljati mnogo pre početka radova, za magazin BIZLife govori Vladimir Bogosavljević iz kompanije Marsh Srbija.
- Kako se poslednjih godina promenio profil rizika u građevinarstvu?
‒ Građevinarstvo je jedna od retkih industrija koje praktično nikada ne staju. Uvek će postojati potreba za obnovom postojeće i izgradnjom nove infrastrukture, stambenih i poslovnih objekata.
Kada je reč o rizicima, poslednjih godina se građevinska industrija suočava sa nizom rizika koji više nisu izolovani. Pored tradicionalnih rizika, poput požara, eksplozije, poplave ili zemljotresa, tu su geopolitička nestabilnost, poremećaji u lancima snabdevanja, rast troškova gradnje, zatim greške u projektovanju, rizici prema trećim licima, uticaj na životnu sredinu, nedostatak kvalifikovane radne snage. Ovi rizici se prepliću i međusobno pojačavaju, pa mogu slobodno da kažem da kompanije danas posluju u kontinuiranom stanju neizvesnosti.
Dovoljno je da jedna kritična komponenta ne stigne na vreme da bi došlo do lančane reakcije: pomeranja rokova, dodatnih troškova, sporova između učesnika na projektu i, u krajnjoj liniji, ugrožavanja finansijske isplativosti investicije.
- Da li su klimatski rizici i dalje potcenjeni?
‒ Rekao bih da jesu. Iako smo u više navrata osetili posledice ekstremnih vremenskih događaja, čini se da se klimatski rizici još uvek ne uzimaju dovoljno ozbiljno prilikom planiranja investicija.
Dobar primer su poplave u Obrenovcu iz 2014. godine, kada je ukupna ekonomska šteta bila 1,7 milijardi evra, od čega je osiguranjem bilo pokriveno svega 50–60 miliona evra, i to pretežno u korporativnom sektoru i elektroprivredi. Sličan obrazac videli smo i nakon zemljotresa u Kraljevu, gde se pokazalo da je iznos isplaćenih šteta u odnosu na ekonomsku štetu bio jednocifren u procentima.
- U kojoj fazi projekta investitor treba da razmišlja o osiguranju?
‒ Mnogo pre početka izvođenja radova. Jedna od najčešćih grešaka jeste da se o osiguranju razmišlja tek kada projekat uđe u fazu realizacije. Upravljanje rizicima treba da počne još u fazi planiranja investicije. Tada se pravi mapa rizika, sagledava izloženost svih zainteresovanih strana i određuje šta može da se osigura, a šta ostaje rezidualni rizik projekta. Ovo je važno ne samo zbog zaštite od potencijalnih šteta već i zato što može da ima direktan uticaj i na finansiranje projekta.
- Na koji način osiguranje može da utiče na finansiranje građevinskog projekta?
‒ Dobro strukturirana mapa rizika, predstavljena bankama i kreditorima u ranoj fazi pregovora, može da smanji volatilnost novčanih tokova i doprinese predvidivosti projekta. Ona utiče i na odnos vrednosti kredita i vrednosti nekretnine, kao i na visinu kamatne stope. Investitori ne ulaze u projekte koji nemaju mapu rizika. Ne postavljaju pitanje da li osiguranje postoji, već kako je ugovoreno i u kom trenutku je uključeno u projekat.
- U kojoj meri su domaći investitori dostigli standarde razvijenih tržišta u upravljanju rizicima?
‒ Na razvijenim tržištima upravljanje rizicima odavno je deo investicione strategije. Strani investitori dolaze sa unapred definisanim mapama rizika, ESG zahtevima i vrlo jasnim očekivanjima u pogledu osiguranja.
Kod domaćih investitora vidimo napredak, ali još postoji prostor da pristup osiguranju postane sofisticiraniji. Ne može se na isti način posmatrati rizik izgradnje hotela, fabrike, logističkog centra ili stambenog prostora. Svaki projekat zahteva osiguravajuće pokriće u skladu sa svojim profilom rizika.
U ovom segmentu dragoceno je iskustvo sa razvijenih tržišta. Marsh u Srbiji više od dve decenije prenosi najbolje prakse iz sveta na srpsko tržište i domaćim klijentima nalazi rešenja u kojima osiguranje nije samo papir, već zaštita poslovanja.
- Gde je u svemu ovome uloga brokera u osiguranju?
‒ Kod kompleksnih građevinskih projekata uloga brokera daleko prevazilazi samo obezbeđivanje polise osiguranja. Broker treba da razume profil rizika čitave investicije – od identifikacije i kvantifikacije ključnih izloženosti, preko definisanja optimalnog programa osiguranja, do povezivanja tog programa sa zahtevima kreditora i drugim ugovornim obavezama. Takođe, broker može da bude angažovan od strane kreditora kako bi procenio da li su rizici projekta adekvatno pokriveni i da li su interesi finansijera zaštićeni. Kod velikih investicija ovo može da bude važan deo procesa investiranja.
Važno je istaći da cilj nije da se svaki rizik prebaci na osiguravača. Potrebno je da se pronađe optimalna ravnoteža između rizika koje investitor racionalno može da zadrži i onih koje treba da prenese na osiguravajuće društvo. Tako osiguranje postaje deo šire strategije upravljanja kapitalom i zaštite vrednosti projekta. Dobro strukturirano osiguranje treba da bude pravi „padobran” za investitora i ostale učesnike u projektu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Monika Pavlović, Unsplash/Getty Images
