„Wiener Art“ – Umetnost između dva daha

Kada jedna korporativna zbirka za petnaest godina pređe put od klasičnog slikarstva do performansa, VR-a i digitalne umetnosti, ona prestaje da bude ukras na zidovima i postaje živi svedok epohe. Povodom izložbe „Između dva daha” u Salonu Muzeja grada Beograda, o razvoju kolekcije od preko 600 radova, za magazin BIZLife govori Svetlana Smiljanić, članica Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja, dok kustos Saša Janjić objašnjava kako su domaći autori još od polovine prošlog veka istraživali nove umetničke prakse i pomerali granice svog vremena, što je na izložbi predstavljeno kroz povezivanje različitih generacija, umetničkih pravaca i formi.

• Wiener Städtische osiguranje osnovalo je korporativnu kolekciju pre 15 godina. Šta je bila početna ideja kolekcije i kako se ona menjala zajedno sa umetničkom scenom?

Svetlana Smiljanić: Kolekcija „Wiener Art” osnovana je 2011. godine sa idejom da podrži umetničku produkciju savremene scene u Srbiji, afirmiše domaće umetnike i doprinese promociji novih umetničkih praksi. Od početka smo je zamišljali kao dinamičnu platformu koja prati promene na savremenoj umetničkoj sceni, podstiče razvoj domaće umetničke produkcije i otvara prostor za različite generacije, medije i umetničke poglede.

Savremena umetnost beleži vreme u kojem nastaje – njegove promene, pitanja i senzibilitet, ali istovremeno donosi nove poglede i forme izraza. Zato nam je važno da kolekcija obuhvati različite generacije, medije i umetničke pristupe. Danas obuhvata preko 600 radova više od 100 domaćih autora, od slikarstva, skulpture i fotografije do performansa, instalacija i digitalne umetnosti. Važno nam je da kroz izbor dela sačuvamo različite umetničke pristupe i trag vremena u kojem su nastali, ali i da kroz nove akvizicije podržimo savremenu umetničku produkciju i afirmišemo nove pravce i umetničke prakse.

• Izložba „Između dva daha” okuplja 200 dela 68 umetnika, od avangardnih i eksperimentalnih praksi do digitalne umetnosti. Po kom principu ste napravili ovaj izbor i šta ste želeli da publika prepozna kada sagleda kolekciju kao celinu?

Saša Janjić: Izbor je proizašao iz saradnje na izložbi „Unknown Familiars”, održanoj 2024. godine u Muzeju Leopold u Beču, na kojoj je predstavljen deo kolekcije „Wiener Art”. U pitanju su dela naših umetnika koji su još od sredine 50-ih godina XX veka stvarali radove koji su po svom karakteru išli paralelno sa tadašnjim evropskim i svetskim trendovima, često čak i ispred njih. Reč je o neoavangardnim, slobodno možemo reći i eksperimentalnim i veoma naprednim primerima umetničke prakse autora kao što su Vladan Radovanović, novosadska grupa Dei Leči, koju su činili Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov, ali i umetnica poput Mire Brtke, Ane Bešlić i Milene Čubraković. Vladan Radovanović 1954. godine kreira možda čak i prvi konceptualni rad na svetu, grupa Dei Leči, nekoliko godina kasnije, izvodi prve akcije i protoperformanse, Mira Brtka i Milena Čubraković u Rimu početkom 60-ih bile su deo svetski poznatih umetničkih grupa i izlagale na najznačajnijim izložbama u tom trenutku. Dakle, govorimo o jednom izuzetnom trenutku u našoj istoriji kada nastaju remek-dela naše umetnosti.

Selekcija je, naravno, obogaćena i proširena autorima i delima koja na neki način nastavljaju taj neoavangardni polet domaće umetničke scene, od radova beogradskih umetnika iz sedamdesetih okupljenih oko Studentskog kulturnog centra, pa sve do najnovije generacije mladih umetnika.

• Kada birate nova dela za kolekciju „Wiener Art”, šta je važno da ona donesu kolekciji i kako se kroz akvizicije odražavaju promene na savremenoj umetničkoj sceni?

Svetlana Smiljanić: Kolekcija se od početka razvija kroz akvizicije, sa idejom da obuhvati različite umetničke forme i prakse i da prati razvoj savremene umetnosti u Srbiji. Važno nam je da dela na autentičan način odražavaju duh vremena u kojem nastaju, ali i da donose nove poglede i pomeraju granice umetničkog izraza.

Zato se kolekcija vremenom širila od tradicionalnih medija, poput slikarstva, skulpture, grafike, crteža i fotografije, ka proširenim umetničkim praksama. „Wiener Art” je prva umetnička kolekcija u Srbiji koja je otpočela strateške akvizicije performansa, a kolekcija je dopunjavana i instalacijama, digitalnom, nematerijalnom i transmedijalnom umetnošću, kao i VR radovima. Time kolekcija prati umetničke tendencije i razvoj savremenog stvaralaštva u Srbiji.

Istovremeno, važno nam je da čuvamo i predstavljamo radove koji su u trenutku nastanka često bili ispred društvene, političke i umetničke prakse svog vremena. Povezivanje različitih generacija, medija i umetničkih pristupa omogućava da kolekcija raste zajedno sa scenom kojoj je posvećena.

• Tri generacijske celine povezuju umetnike koji pripadaju različitim vremenima, poetikama i medijima. Šta se događa kada se na istoj izložbi sretnu avangarda, angažovana umetnost, novi mediji i digitalne prakse?

Saša Janjić: Baš zbog toga je ova kolekcija važna, kao i sama izložba i odabir radova. Radovi iz kolekcije „Wiener Art” omogućavaju sagledavanje različitih faza razvoja naše moderne i savremene umetnosti. Kroz susret dela nastalih u različitim istorijskim trenucima, kolekcija otvara prostor za dijalog između tradicije i inovacije, materijalnog i digitalnog, istorijskog iskustva i savremene percepcije. Umesto linearnog pregleda umetničkih tokova, izložba nudi mrežu odnosa, asocijacija i vizuelnih narativa koji prevazilaze hronološke granice. Na taj način umetnička dela postaju aktivni učesnici dijaloga koji povezuje prošlost i sadašnjost, različite generacije umetnika i različite modele razumevanja sveta. Između avangardnih vizija prošlog veka i digitalnih horizonata savremenog doba ne nalazi se praznina, već prostor ispunjen idejama, eksperimentima i kreativnom energijom koja oblikuje našu kulturnu stvarnost. U tom prostoru umetnost se pokazuje kao živi organizam, sposoban da istovremeno čuva sećanje na prošlost i otvara mogućnosti budućnosti.

• „Wiener Art” je jedna od vodećih korporativnih zbirki u Srbiji, koja se redovno predstavlja publici širom zemlje, a kolekcija je izlagana i u Beču. Koliko vam je važno da umetnost izađe iz poslovnog prostora i postane dostupna široj publici?

Svetlana Smiljanić: To nam je veoma važno, jer je jedan od razloga zbog kojih smo kolekciju i pokrenuli bio upravo da savremena umetnost bude dostupnija široj publici. Zato nastojimo da kolekciju „Wiener Art” predstavljamo u različitim sredinama širom Srbije i da kroz izložbe doprinesemo obogaćivanju kulturnog sadržaja i većoj dostupnosti savremene umetnosti. Naša želja je da dela iz kolekcije budu deo kulturnog života različitih sredina i da kroz njih otvorimo prostor za susret publike sa savremenom umetnošću.

Prošle godine smo izložbu „Paralelni tokovi” predstavili u Kruševcu, Pirotu i Vršcu, čime smo kolekciju približili publici u različitim sredinama širom Srbije. Ove godine taj kontinuitet nastavljamo izložbom „Između dva daha: od avangarde do digitalnog” u Salonu Muzeja grada Beograda.

Na sva tri nivoa Salona, na prostoru od oko 1000 kvadratnih metara, predstavljeno je 200 radova 68 umetnika. Posebnost ove postavke čini i sam prostor Salona, čiji različiti nivoi omogućavaju drugačiji doživljaj izložbe i neposrednu komunikaciju između prostora, umetničkih dela i publike. Postavka povezuje različite generacije, umetničke prakse i medije – od avangardnih i eksperimentalnih pristupa do savremenih digitalnih formi. Istovremeno govori o razvoju kolekcije tokom 15 godina i o promenama kroz koje je prolazila umetnička scena.

Osim što negujemo živu izlagačku praksu, veoma nam je važno da kolekcija „Wiener Art” bude dostupna publici i u digitalnom prostoru. Kroz digitalnu platformu, ali i kroz saradnju sa institucijama u zemlji i inostranstvu, nastojimo da kolekciju i savremenu srpsku umetnost približimo što većem broju ljudi. Važan korak u tom pravcu napravljen je 2024. godine, kada je kolekcija predstavljena u Muzeju Leopold u Beču, dok izložbe u Srbiji omogućavaju da taj kontakt sa publikom kontinuirano gradimo.

• Sam naslov izložbe govori o prelazu između različitih vremena i načina umetničkog izraza. Kada biste morali da izdvojite jednu stvar koju ova izložba govori o tome kako se srpska savremena umetnost menjala u poslednjih nekoliko decenija – šta bi to bilo?

Saša Janjić: Vitalnost pre svega, jer se naša umetnost pokazala kao veoma kvalitetna i inovativna uprkos slaboj podršci države i društva. U nekim periodima bila je uspešnija, radikalnija ili produktivnija, u drugim, kao što su to, recimo, devedesete, bila je izrazito kritički orijentisana, pre svega u pokušajima da opstane i da ponovo pronađe novi jezik koji bi korespondirao sa tadašnjom realnošću. Danas digitalna umetnost, iako nastaje u bitno drugačijem tehnološkom okruženju, na mnogo načina produžava isti istraživački impuls. Koristeći pokretnu sliku, algoritme, virtuelne prostore, mrežnu komunikaciju i veštačku inteligenciju, umetnici stvaraju nove oblike iskustva koji prevazilaze tradicionalne granice umetničkog dela. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Goran Zlatković