OSAM Netflix mini-serija koje su ostale u senci

Netflix je poslednjih godina izgradio reputaciju platforme koja ume da napravi odlične mini-serije. Naslovi poput „Adolescence“ i „Baby Reindeer“ postali su veliki hitovi, ali nisu jedine kratke serije koje zaslužuju pažnju.

Neke su prošle ispod radara, neke su vremenom pale u zaborav, a neke nikada nisu dobile popularnost koju su zaslužile. Svaka od njih ima nešto zbog čega vredi da joj se vratite ili da je tek sada otkrijete.

1. „Alias Grace“ (2017)

Zasnovana na romanu Margaret Atvud, „Alias Grace“ prati Grejs Marks, mladu služavku koja je osuđena za ubistvo svog poslodavca i njegove domaćice.

Dok psihijatar pokušava da rekonstruiše šta se zapravo dogodilo, Grejs počinje da iznosi svoju verziju događaja. Serija postepeno briše granicu između istine, sećanja i manipulacije, zbog čega je istovremeno istorijska drama, psihološki triler i priča o položaju žena u društvu.

Sara Gedon nosi glavnu ulogu, dok je seriju režirala Meri Haron, a scenario je napisala Sara Poli.

„Alias Grace“ je dobila pohvale kritike upravo zbog složene priče, atmosferične režije i glavne glumačke izvedbe. Ako volite sporije trilere koji vas teraju da preispitujete ono što ste upravo videli, ova serija je dobar izbor.

2. „Unbelievable“ (2019)

„Unbelievable“ je kriminalistička mini-serija zasnovana na stvarnom slučaju i novinarskom istraživanju nagrađenom Pulicerom.

Priča prati Mari Adler, tinejdžerku čiju prijavu silovanja policija odbacuje kao lažnu. Nekoliko godina kasnije, dve detektivke počinju da istražuju slučajeve koji bi mogli da budu povezani i postepeno dolaze do istine.

Kejtlin Dever igra Mari, dok Toni Kolet i Merit Viver tumače detektivke koje vode istragu.

Serija nije laka za gledanje, ali upravo zbog toga ostavlja snažan utisak. Umesto klasične krimi priče usmerene samo na pronalaženje počinioca, „Unbelievable“ pažnju posvećuje i načinu na koji sistem može dodatno da povredi žrtvu.

3. „Maniac“ (2018)

Ema Stoun i Džona Hil igraju dvoje potpunih stranaca koji učestvuju u eksperimentalnom farmaceutskom programu.

Terapija bi navodno trebalo da može da izleči različite psihičke poremećaje, ali ono što počinje kao medicinski eksperiment ubrzo prerasta u niz neobičnih, nadrealnih i potpuno nepredvidivih situacija.

Seriju je kreirao Patrik Somervil, dok je režiju potpisao Keri Džodži Fukunaga.

„Maniac“ kombinuje crni humor, naučnu fantastiku, psihološku dramu i retrofuturističku estetiku. Nije klasična mini-serija koju možete gledati potpuno usput – zahteva pažnju, ali je upravo zbog toga jedno od neobičnijih Netflixovih ostvarenja.

4. „Drakula“ (2020)

Ako vam je klasična priča o Drakuli već poznata, ova adaptacija nudi nešto drugačiji pristup.

BBC-jeva mini-serija, koju su kreirali Mark Gejtis i Stiven Mofat, ponovo predstavlja priču o čuvenom grofu iz Transilvanije, ali je povezuje i sa savremenim svetom.

Klaes Bang igra Drakulu, dok Doli Vels tumači Agatu Van Helsing. Serija kombinuje horor, crni humor i elemente misterije, a kroz tri duže epizode priča se razvija u neočekivanim pravcima.

Posebno se izdvajaju vizuelni stil, atmosfera i odnos između glavnih likova. Ovo nije klasična ekranizacija romana Brema Stokera, već slobodnija reinterpretacija poznate priče.

5. „Maid“ (2021)

„Maid“ prati Aleks, mladu majku koja napušta nasilnu vezu i pokušava da obezbedi život za sebe i svoju ćerku.

Da bi preživela, počinje da radi kao čistačica u domaćinstvima bogatih ljudi. Istovremeno se suočava sa birokratijom, finansijskim problemima, komplikovanim porodičnim odnosima i pokušajem da izgradi potpuno novi život.

Margaret Kvali nosi glavnu ulogu, a serija je zasnovana na memoarima Stefani Lend „Maid: Hard Work, Low Pay, and a Mother’s Will to Survive“.

„Maid“ je emotivna i vrlo prizemna drama koja ne romantizuje siromaštvo niti jednostavno rešavanje životnih problema. Posebno je hvaljena zbog glume Margaret Kvali, a dobila je i više nominacija za Emi i Zlatni globus.

6. „Clark“ (2022)

Bil Skarsgard igra švedskog kriminalca Klarka Olofsona, čiji je život poslužio kao inspiracija za ovu neobičnu kriminalističku mini-seriju.

Priča se između ostalog bavi pljačkom banke u Normalmstorgu iz 1973. godine, događajem koji je povezan sa nastankom termina „Stokholmski sindrom“.

„Clark“ je mnogo više od klasične biografske kriminalističke drame. Serija koristi crni humor, energičnu režiju i stilizovanu atmosferu kako bi prikazala harizmatičnog, ali duboko problematičnog čoveka.

Bil Skarsgard je za ulogu dobio švedsku nagradu Kristalen.

7. „Bodies“ (2023)

Jedan leš. Četiri različita vremenska perioda. I misterija koja ih povezuje.

„Bodies“ počinje pronalaskom tela u Londonu, ali problem je u tome što se isti leš pojavljuje na istom mestu u četiri različite godine – 1890, 1941, 2023. i 2053.

Detektivi iz svakog od tih perioda počinju da istražuju isti slučaj, dok se njihove priče postepeno povezuju.

Serija je zasnovana na grafičkom romanu Sija Spensera i kombinuje naučnu fantastiku, misteriju, kriminalističku dramu i putovanje kroz vreme.

Ako volite serije u kojima se slagalica postepeno sklapa i koje od gledalaca traže da obrate pažnju na detalje, „Bodies“ je jedan od boljih izbora na ovoj listi.

8. „Pluto“ (2023)

„Pluto“ je možda i najmanje očekivan naslov na ovoj listi, ali ljubitelji animea bi definitivno trebalo da mu daju šansu.

Serija je nastala prema mangi Naokija Urasawe i Takasija Nagasakija, koja je inspirisana čuvenim delom Osamua Tezuke „Astro Boy“.

Radnja je smeštena u budućnost u kojoj ljudi i napredni roboti žive zajedno. Kada počne niz ubistava ljudi i robota, robotski inspektor započinje istragu koja ga vodi do mnogo veće misterije povezane sa ratom iz prošlosti.

Za razliku od vedrijeg „Astro Boya“, „Pluto“ je mračan i ozbiljan naučnofantastični triler koji se bavi traumom, mržnjom, ratom i pitanjem šta zapravo znači biti čovek.

Serija je dobila veoma dobre reakcije kritike, posebno zbog animacije, kompleksne priče i emotivne dubine.

Ako tražite mini-seriju koju možete da završite za nekoliko večeri, a da pritom nije još jedan predvidiv triler, ovih osam naslova nude prilično različita iskustva – od istorijske drame i kriminalističkih priča do horora, naučne fantastike i animea.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZlife