ŠEST knjiga koje su inspirisale Džordža R. R. Martina da napiše „Pesmu leda i vatre“

Dok su uranjali u svet Vesterosa, mnogi obožavaoci su se pitali kako je Džordž R. R. Martin uspeo da stvori mesta i likove koji deluju toliko stvarno. Ako na trenutak zanemarimo njegove očigledne spisateljske i pripovedačke veštine, odakle je crpeo ideje? Ovih šest knjiga i njihovi autori imali su veliki uticaj na nastanak kultnog serijala „Pesma leda i vatre“.

Martin svoj rad nije stvarao u vakuumu i zanimljivo je videti koje su knjige uticale na njegovu priču o borbi za Gvozdeni presto. U potrazi za epskom istorijskom fantastikom, Martin je proučavao i fantastične romane i istorijsku prozu. Oni mu nisu pružili samo inspiraciju za pojedine zaplete, već i za ton i stil pisanja. Ove knjige pomogle su mu da odluči šta želi da napiše, ali i kako želi da to napiše – i tako je nastala „Pesma leda i vatre“.

„The Plantagenets“ – Tomas B. Kostejn

Tomas B. Kostejn pisao je i istorijsku prozu i publicistiku, a upravo je njegova publicistika inspirisala Martina. Autor je više puta govorio o svom interesovanju za Ratove ruža, a Kostejnova knjiga „The Plantagenets“ taj period obrađuje veoma detaljno.

Ono što se Martinu najviše dopadalo kod Kostejnovih knjiga jeste to što istoriju nije predstavljao kroz suve činjenice, već kao priču. U intervjuu za „The Guardian“, Martin je govorio o njegovom radu:

„Njega ne zanimaju toliko analiza društveno-ekonomskih trendova ili kulturnih promena koliko ratovi, intrige, ubistva, zavere i izdaje — sve ono sočno.“

Kada je pisao istoriju Vesterosa, Martin je imao Kostejnov stil na umu, kako bi izbegao da se njegova priča razvlači i postane zamorna.

„Gospodar prstenova“ – Dž. R. R. Tolkin

Svima koji su čitali Martinovu epsku fantastiku verovatno je očigledno da je jedan od njegovih najvećih uzora upravo Dž. R. R. Tolkin. Martin je voleo „Gospodara prstenova“ još kao dete i želeo je da oponaša ne samo epsku fantastiku, već i način na koji je Tolkin stvorio čitav svet sa sopstvenom istorijom, jezikom i kulturom.

Tolkinova dela obuhvataju hiljade godina istorije i mitologije njegovog sveta, a Martin je po uzoru na Međuzemlje izgradio ogromnu istoriju Vesterosa.

Dobar primer je njegova knjiga „Vatra i krv“ iz 2018. godine. Ono što je u početku trebalo da bude samo popunjavanje pojedinih praznina u istoriji koju su obožavaoci već rekonstruisali pretvorilo se u 350.000 reči koje objašnjavaju različite vladavine i genealogiju Targarjena.

Ono što bi drugi možda nazvali preterivanjem u fantastičnoj priči, Martin i Tolkin smatrali su neophodnim za stvaranje uverljivih svetova.

„Prokleti kraljevi“ – Moris Dron

Martin je za prvu knjigu iz serijala „Prokleti kraljevi“, „Gvozdeni kralj“, rekao:

„Ovo je originalna igra prestola.“

To se vidi u svakoj spletki, intrigi i političkoj manipulaciji Filipa Lepog, članova njegove porodice i njegovih neprijatelja tokom Stogodišnjeg rata.

„Prokleti kraljevi imaju sve“, dodao je Martin. „Gvozdene kraljeve i zadavljene kraljice, bitke i izdaje, laži i požudu, prevare, porodična rivalstva… i sve je to (dobro, uglavnom) direktno preuzeto sa stranica istorije.“

Većina Dronovog opusa pripada istorijskoj prozi, ali u serijalu ima i malo fantastike. Kada Veliki majstor templara bude spaljen na lomači, on proklinje kraljevu lozu. Dron ostatak serijala koristi da pokaže koliko je ta kletva zapravo bila stvarna.

Martinova „Pesma leda i vatre“ direktno je crpela inspiraciju iz Dronove istorijske fantastike.

„Memory, Sorrow, and Thorn“ – Tad Vilijams

Martin je imao veoma visoko mišljenje o serijalu Tada Vilijamsa „Memory, Sorrow, and Thorn“, nakon što je pročitao prvi deo, „The Dragonbone Chair“.

Prema Martinovom mišljenju, mnoge fantastične priče postale su predvidive i neoriginalne, ali ova knjiga izmakla je njegovim očekivanjima i pomogla mu da shvati kako želi da napiše sopstveni fantastični serijal.

Vilijamsove knjige smenjuju perspektive protagonista i antagonista, a Martinu se taj format toliko dopao da ga je usvojio.

Priča o Sajmonu, kuhinjskom pomoćniku koji se nađe usred magične borbe dvojice prinčeva za presto, ima i brojne paralele sa „Pesmom leda i vatre“. Sličnosti se mogu pronaći i u razvoju Sajmonovog lika i Džona Snoua: obojica potiču iz skromnih okolnosti, postaju veliki vođe i preživljavaju surove, ledene uslove.

„Time and Chance“ – Šeron Kej Penman

Šeron Kej Penman je, prema Martinovim rečima, „najbolja istoričarka koja se u novijoj istoriji bavi srednjim vekom“.

Njen serijal o Plantagenetima jedan je od Martinovih omiljenih, a posebno prva dva romana, „When Christ and His Saints Slept“ i „Time and Chance“. Penman se bavi Ratovima ruža i, kako Martin kaže, uvek „oživljava istoriju“.

Ona ume da izvuče emocije i ličnosti iz onoga što bi inače bili samo nazivi i imena u starim istorijskim knjigama. „Time and Chance“ govori o Henriju II i Eleonori Akvitanskoj, njihovom odnosu ispunjenom ljubavlju, požudom i skandalima.

Martin je želeo da njegovi likovi budu jednako stvarni i nesavršeni kao Penmanini, kako bi i njegov svet delovao življe.

„Poslednje kraljevstvo“ – Bernard Kornvel

Martin godinama sa divljenjem govori o scenama bitaka Bernarda Kornvela. U razgovoru dvojice autora, Martin mu je rekao da piše „najbolje scene bitaka od svih pisaca koje sam ikada čitao, prošlih ili sadašnjih“.

Priznao je da je bitke teško pisati, ali kada ih sam piše, pokušava da se ugleda na Kornvelov stil kako bi pronašao pravu ravnotežu između akcije i pripovedanja.

Martinu se dopada i način na koji Kornvelovi likovi, i protagonisti i antagonisti, deluju ljudski. Heroji imaju mane, a negativci osobine koje ih čine složenijim.

Kornvelov serijal „Poslednje kraljevstvo“ inspirisao je Martina da njegovi likovi deluju kao ljudi iz određenog istorijskog perioda, ali istovremeno imaju potpuno izgrađene ličnosti.

Dopadalo mu se i to što je Kornvel proučavao sopstveno porodično stablo kako bi stvorio svoju istorijsku fantastiku.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife