BioEridan od Beograda do Kembridža: Kako je srpski biotech startup privukao pažnju svetskih medija

Od podvodnih Aquafarmi na 13 metara dubine do Kembridža, BioEridan pokušava da spoji biotehnologiju, biologiju biljaka i istraživanje dugovečnosti. Dokumentarni film „BioEridan: Science Beneath the Surface“ predstavljen je na Univerzitetu Kembridž, nakon čega je priču o srpskom biotech startupu prenelo više od 500 medija širom sveta. Za Jelenu Milovanović, osnivačicu i direktorku BioEridana, međunarodna pažnja nije samo potvrda da neobična ideja može da privuče globalnu publiku, već i prilika da se pokaže da ozbiljna naučna ambicija može da nastane i u Srbiji. U razgovoru za BIZLife govori o tome šta se zaista istražuje u podvodnim farmama, koliko smo daleko od proizvoda zasnovanih na nauci o dugovečnosti i kako BioEridan planira da od svoje Aquafarm platforme napravi globalno primenljivu biotech tehnologiju.

Dokumentarni film „BioEridan: Science Beneath the Surface“ je priču o BioEridanu predstavio međunarodnoj publici. Šta je za vas značilo prikazivanje filma na Univerzitetu Kembridž i koliko se percepcija projekta promenila kada ste ga predstavili publici izvan Srbije?

Prikazivanje filma na Univerzitetu Kembridž za mene je imalo posebno značenje. Ne samo zbog Kembridža kao jednog od simbola svetske nauke, već zato što je to bio trenutak kada je priča o BioEridanu izašla iz okvira u kojem je nastala.

Kada razvijate nešto novo u Srbiji, naročito u oblasti biotehnologije, uvek postoji pitanje kako će tu ideju doživeti ljudi koji nemaju nikakav lokalni ili emotivni kontekst. Na Kembridžu je ostala samo ideja, nauka iza nje i ono što pokušavamo da izgradimo. Upravo mi je ta reakcija bila najvažnija.

Mislim da se tada promenila i percepcija BioEridana. Više nije posmatran samo kao interesantan startup iz Srbije, već kao projekat koji otvara mnogo šira pitanja: možemo li koristiti neuobičajena okruženja da utičemo na biologiju biljaka, možemo li iz njihovih adaptivnih odgovora otkriti nove bioaktivne molekule i kakvu ulogu takva istraživanja mogu imati u budućnosti biotehnologije i dugovečnosti?

Za mene je bilo važno i da pokažemo da ozbiljna naučna ambicija ne mora da dolazi samo iz nekoliko tradicionalnih svetskih biotech centara. Može da počne i u Srbiji.

Nakon premijere na Univerzitetu Kembridž, priču o BioEridanu prenelo je čak 514 medija širom sveta. Da li vas je iznenadila ta pažnja i šta mislite da je bilo toliko zanimljivo međunarodnoj publici – sama ideja o podvodnim Aquafarmama, istraživanje dugovečnosti ili činjenica da ovakav projekat dolazi iz Srbije?

Obim pažnje jeste bio iznenađenje. Kada vidite da je priču prenelo više od 500 medija, shvatite da je nešto u toj ideji prevazišlo granice industrije kojoj pripadate.

Mislim da nije postojao samo jedan razlog. BioEridan povezuje nekoliko tema koje pojedinačno već izazivaju veliko interesovanje: podvodne Aquafarme, biologiju biljaka, biotehnologiju i istraživanje dugovečnosti. Kada ih spojite u jedan sistem, dobijate nešto što ljudima nije poznato i zato žele da razumeju kako funkcioniše.

Podvodna farma je svakako vizuelno najupečatljiviji deo priče, ali iza nje postoji mnogo ozbiljnije naučno pitanje. Nas interesuje šta se dešava sa biljkom kada je stavimo u specifične, kontrolisane uslove i izložimo određenim stresorima. Biljke ne mogu da pobegnu od sredine u kojoj se nalaze. One moraju da se adaptiraju, a upravo u tim adaptivnim mehanizmima mogu nastati promene koje su za nas biotehnološki veoma interesantne.

A činjenica da projekat dolazi iz Srbije, verujem, daje priči dodatnu dimenziju. Svet nije navikao da Balkan automatski povezuje sa naprednom biotehnologijom. Volela bih da BioEridan bude jedan od projekata koji će pomoći da se ta percepcija promeni.

Vaše Aquafarme nalaze se oko 13 metara ispod površine mora i koriste kontrolisane hidroponske sisteme za uzgoj biljaka. Šta se konkretno danas istražuje u tim uslovima i koje rezultate želite da dobijete kroz ovaj sistem?

Aquafarma za nas nije samo način proizvodnje biljaka, već pre svega istraživačka platforma.
Na oko 13 metara dubine možemo da pratimo kako biljke reaguju na potpuno kontrolisane uslove, različite stresore i izloženost jodu, i kako se to odražava na njihova bioaktivna jedinjenja.

To nam je važno zato što upravo kroz te prirodne mehanizme adaptacije biljke mogu da proizvedu molekule sa potencijalno zanimljivim biološkim efektima. Istražujemo da li među njima postoje jedinjenja koja bi mogla da budu relevantna za dalja istraživanja ćelijskog starenja i telomerne biologije.

Dakle, cilj nije da unapred tvrdimo šta ćemo pronaći, već da kroz kontrolisane uslove identifikujemo i validiramo molekule koji imaju potencijal za dalja istraživanja.

U fokusu BioEridana je istraživanje dugovečnosti. Koliko smo danas zaista blizu tome da naučna istraživanja dugovečnosti pređu iz laboratorije u proizvode dostupne ljudima?

Mislim da je važno razdvojiti dve stvari: duži život i duži zdrav život.

Nauka o starenju je poslednjih godina napravila veliki napredak u razumevanju ćelijskih i molekularnih procesa povezanih sa starenjem. Ali između zanimljivog rezultata u laboratoriji i tvrdnje da nešto produžava ljudski život postoji ogroman naučni i regulatorni put.

Zbog toga sam veoma oprezna sa izrazom „anti-aging“. Mislim da ozbiljna longevity industrija mora da se udalji od velikih obećanja i približi merljivim biološkim rezultatima.

Telomeri su jedan deo mnogo kompleksnije biologije starenja.

Zato budućnost ne vidim u jednoj „magičnoj“ supstanci koja će rešiti starenje. Vidim je u preciznijem razumevanju mehanizama i razvoju intervencija čiji efekti mogu da se mere i naučno validiraju.

Mi u BioEridanu želimo da budemo deo upravo te tranzicije – od zanimljive biološke hipoteze, preko eksperimentalnih podataka i validacije, do sastojaka i tehnologija koje jednog dana mogu imati realnu primenu.

Veliki deo vaše priče vezan je za prirodu kao potencijalni izvor novih bioaktivnih jedinjenja. Da li već imate konkretne planove za širenje Aquafarm sistema, odnosno za nove farme, lokacije ili drugačije načine njihove primene?

Da, ali širenje za nas ne znači jednostavno napraviti što više farmi.

Mnogo nam je važnije da prvo razumemo šta možemo precizno da kontrolišemo, ponovimo i skaliramo. U biotehnologiji reproduktivnost je mnogo važnija od spektakularnosti.

Dugoročno, Aquafarmu vidim kao platformu. Različite biljne vrste, različiti uslovi, različiti stresori i različite lokacije potencijalno nam daju potpuno nove istraživačke pravce. To znači da se sistem može razvijati ne samo geografski već i biološki.

Priroda poseduje ogromnu hemijsku biblioteku koju još uvek nismo dovoljno istražili. Meni je posebno fascinantna ideja da ne moramo samo da tražimo molekule koje biljka već proizvodi u standardnim uslovima. Možemo da istražujemo kako kontrolisano okruženje utiče na njen metabolizam i da zatim analiziramo šta nam taj adaptivni odgovor otkriva.

Zato budućnost Aquafarmi vidim na preseku ekologije, biotehnologije i razvoja novih bioaktivnih sastojaka.

BioEridan je krenuo iz Srbije, uz podršku domaćeg investicionog fonda, a danas pokušava da se pozicionira u međunarodnom biotech ekosistemu. Šta je sledeća velika faza za kompaniju – nova istraživanja, širenje farmi, razvoj prvog proizvoda ili pronalaženje međunarodnih partnera?

Zapravo, sledeća faza podrazumeva sve te elemente, ali oni moraju da se dogode pravim redosledom.

Prioritet je dalje naučno potvrđivanje onoga što razvijamo. Želim da BioEridan bude kompanija kod koje tehnologija i podaci govore glasnije od marketinga.

Paralelno sa tim, radimo na tome da ono što smo razvili prevedemo iz istraživačke platforme u skalabilan poslovni model: od standardizacije procesa i razvoja sastojaka, do njihove primene u konkretnim proizvodima.

Sledeći važan korak jeste i internacionalizacija. Biotehnologija se ne može ozbiljno graditi izolovano. Potrebni su nam naučni partneri, laboratorije, industrijski partneri, investitori i tržišta koja mogu da omoguće da tehnologija iz jedne relativno male zemlje dobije globalnu primenu.

Meni je posebno važno što BioEridan nije morao da napusti svoje poreklo da bi razmišljao globalno. Kompanija je nastala u Srbiji, dobila podršku domaćeg investicionog ekosistema i sada ima priliku da pokaže da tehnologija razvijena ovde može da učestvuje u globalnom biotech razgovoru.

Cilj nije da BioEridan bude poznat zato što je neobična priča iz Srbije. Želim da bude poznat po nauci koju je iz Srbije doneo svetu.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Milica Beloica, Dušan Petrović