Evropska auto-industrija u problemu: Fabrike prazne, a proizvođači gledaju ka odbrambenom sektoru
Evropska automobilska industrija suočava se sa kombinacijom problema: prodaja električnih automobila ne raste očekivanim tempom, kineski proizvođači sve agresivnije ulaze na evropsko tržište, a veliki broj fabrika radi ispod svojih kapaciteta.
Zbog toga pojedini proizvođači počinju da traže posao i van tradicionalne proizvodnje automobila. Jedna od mogućnosti je odbrambena industrija, koja u Evropi dobija sve veće budžete.
Ford je među kompanijama koje pokušavaju da iskoriste ovu promenu. U fabrici u Dagenhamu, u istočnom Londonu, kompanija proizvodi dizel motore za svoju Ranger seriju. Međutim, proizvodnja je tokom prethodne decenije smanjena sa oko 90.000 na približno 45.000 motora godišnje.
Sada Ford pokušava da deo svojih kapaciteta usmeri i ka vojnom tržištu.
Kompanija je deo konzorcijuma sa odbrambenim kompanijama General Dynamics i Ricardo koji se nadmeće za ugovor britanskog Ministarstva odbrane vredan oko 9.000 lakih vojnih vozila. Vozila bi trebalo da zamene postojeću flotu zasnovanu na modelima Land Rovera u narednih pet do sedam godina.
Za Ford bi takav ugovor značio novi izvor potražnje u trenutku kada evropska automobilska industrija pokušava da pronađe način da bolje iskoristi postojeće fabrike i dobavljačke lance.
Auto-industrija sve više gleda ka odbrani
Ford nije jedini proizvođač koji razmatra ovaj pravac. Francuski Renault potpisao je strateški sporazum sa odbrambenom kompanijom Thales za proizvodnju vojnih dronova. Cilj je proizvodnja do 1.000 jedinica mesečno, uz korišćenje Renaultovog iskustva u masovnoj proizvodnji.
Volkswagen je, s druge strane, dogovorio prodaju nedovoljno iskorišćene fabrike u Osnabriku, u Nemačkoj, koja bi trebalo da postane centar za vojnu proizvodnju kroz zajedničko ulaganje sa izraelskim investitorom iz sektora odbrane.
I Jaguar Land Rover konkuriše za isti britanski vojni ugovor kao Ford, dok je kompanija osnovala i posebno poslovno odeljenje posvećeno globalnim vojnim programima.
Za proizvođače automobila logika je prilično jasna: fabrike, oprema, dobavljači, logistika i stručna radna snaga već postoje. Ako deo tih kapaciteta može da se iskoristi za odbrambenu industriju, kompanije bi mogle da pronađu dodatni izvor prihoda bez potpunog napuštanja postojeće infrastrukture.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da prelazak nije jednostavan.
„To su dva veoma različita sveta“, navodi Sigrid de Vries, direktorka Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA). Prema njenim rečima, automobilska industrija ima mnoge kapacitete koji bi mogli biti korisni za odbranu, uključujući proizvodne sisteme, tehnologiju i razvijene lance snabdevanja, ali postoje i bezbednosni, politički i ekonomski izazovi.
Problem nije samo u fabrikama
Evropska auto-industrija ne pokušava da promeni pravac samo zbog rasta potrošnje na odbranu. Kompanije se istovremeno bore sa sve jačom konkurencijom kineskih proizvođača, posebno u segmentu električnih vozila.
Kina je tokom prethodnih godina snažno razvila domaću industriju električnih automobila, dok kompanije poput BYD-a, Cheryja i Geelyja sve agresivnije šire poslovanje u Evropi.
Za evropske proizvođače situacija je posebno nezgodna jer su prethodno uložili milijarde u prelazak na električna vozila, ali prodaja nije rasla tempom koji su očekivali. Istovremeno, kineski proizvođači uspeli su da razviju proizvodnju uz niže troškove i kraće razvojne cikluse.
Posledica je višak proizvodnih kapaciteta. Prema procenama iz industrije koje navodi BBC, fabrike automobila u zapadnoj Evropi imaju kapacitet za proizvodnju oko 2,5 miliona vozila godišnje više nego što trenutno mogu da plasiraju.
Volkswagen je već najavio planove za smanjenje oko 100.000 radnih mesta tokom narednih godina, dok je kompanija zatvorila fabriku u Drezdenu i razmatra dodatna zatvaranja u Nemačkoj.
Ni Velika Britanija nije pošteđena problema. Jaguar Land Rover je nedavno najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u svojoj britanskoj radnoj snazi od oko 30.000 ljudi.
Zbog toga dobavljači i predstavnici industrije sve glasnije traže mogućnost da postojeće proizvodne kapacitete prošire na sektore poput vazduhoplovstva i odbrane.
Odbrana može da pomogne, ali nije dovoljno velika zamena
Rastući evropski budžeti za odbranu predstavljaju novu poslovnu priliku za industriju. Međutim, oni verovatno ne mogu u potpunosti da nadomeste obim koji je automobilska industrija izgubila.
Razlog je jednostavan: proizvodnja automobila funkcioniše na ogromnim količinama. Čak i veliki vojni ugovori često podrazumevaju znatno manje jedinica.
To pokazuje i Fordov potencijalni ugovor. Ako dobije posao za 9.000 vozila tokom pet do sedam godina, to jeste novi posao za fabriku, ali je daleko od nekadašnjih 90.000 motora godišnje.
S druge strane, kompanije imaju još jednu mogućnost: da svoje fabrike ustupe kineskim proizvođačima.
Stellantis je već kupio 20 odsto kineskog proizvođača električnih automobila Leapmotor, dok su Nissan i Chery potpisali memorandum o razmatranju proizvodnje Cheryjevih vozila u Nissanovoj fabrici u Sanderlendu.
Volkswagen je takođe razmatrao mogućnost da deo slobodnih kapaciteta u evropskim fabrikama podeli sa kineskim partnerima.
Takvi aranžmani mogu doneti dodatni posao evropskim fabrikama, ali ne znače nužno i jačanje evropskog lanca snabdevanja. Deo proizvodnje, naročito baterije i druge ključne komponente, i dalje bi mogao da dolazi iz Kine.
Za evropsku automobilsku industriju zato ostaje mnogo veće pitanje od toga šta će proizvoditi narednih nekoliko godina: kako ponovo iskoristiti fabrike, radnu snagu i dobavljačke lance u trenutku kada se tržište automobila brzo menja.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
