Devojčica koja je danas rođena neće dočekati rodnu ravnopravnost
Iako se jaz između žena i muškaraca smanjuje, svetu će biti potrebno još 120 godina da dostigne punu rodnu ravnopravnost, pokazuje izveštaj Svetskog ekonomskog foruma. To znači da nijedna generacija koja je danas živa verovatno neće doživeti društvo u kojem žene i muškarci imaju jednake mogućnosti.
Rodna ravnopravnost još 120 godina udaljena
Napredak postoji, ali je prespor. Jaz između žena i muškaraca širom sveta nikada nije bio manji, ali će, ukoliko se promene budu odvijale sadašnjim tempom, biti potrebno još 120 godina da se dostigne potpuna rodna ravnopravnost. Za devojčicu rođenu danas to znači da će čitav život provesti u svetu u kojem žene i muškarci još nemaju jednake šanse.
To je zaključak najnovijeg izveštaja Svetskog ekonomskog foruma (WEF), objavljenog 16. septembra 2026. godine. Iako brojka od 120 godina zvuči obeshrabrujuće, ona ipak predstavlja napredak u odnosu na procenu od pre deset godina, kada se očekivalo da će svetu biti potrebno čak 170 godina da zatvori rodni jaz.
Prema izveštaju, globalni rodni jaz sada je zatvoren 69,4 odsto, što je najbolji rezultat zabeležen tokom dve decenije praćenja ovog pokazatelja. Analiza obuhvata 145 ekonomija, a ravnopravnost se procenjuje kroz četiri oblasti: političku moć, učešće u ekonomiji i ekonomske mogućnosti, zdravlje i preživljavanje, kao i obrazovanje.
„Rodna ravnopravnost je dostižna. Ekonomije na svim nivoima prihoda ostvarile su napredak, što pokazuje da prepreka nije nedostatak resursa“, rekla je Saadia Zahidi, izvršna direktorka Svetskog ekonomskog foruma. Kako je navela, ubrzanje promena zahteva da vlade i poslodavci prepoznaju politike koje daju rezultate i primene ih brže.
Politika napreduje, ali i nazaduje
Najveći napredak u poslednjih 20 godina ostvaren je u oblasti političkog osnaživanja žena. Ipak, upravo će za dostizanje ravnopravnosti u političkoj moći biti potrebno gotovo dva veka.
Danas na jednu ministarku dolazi 4,3 ministara, dok je 2006. godine taj odnos iznosio jedan prema 8,1. U parlamentima je napredak još vidljiviji: sa jedne žene na 5,6 muškaraca, odnos je pomeren na približno jednu ženu na tri muškarca.
Međutim, politička ravnopravnost pokazuje i zabrinjavajuće znake usporavanja. Rezultat ove oblasti niži je nego 2016. godine, a broj žena na čelu država dostigao je vrhunac 2022. godine, kada je bio najviši u poslednjih pola veka, da bi potom ponovo opao.
Žene napreduju u kompanijama, ali ne i na samom vrhu
U poslovnom svetu žene su sve prisutnije na rukovodećim pozicijama. One danas zauzimaju 19 odsto funkcija generalnih direktora, kao i približno četvrtinu pozicija finansijskih i operativnih direktora.
Ipak, njihov napredak nije ravnomerno raspoređen. Žene čine manje od petine zaposlenih na pozicijama koje se najčešće smatraju odskočnom daskom ka najvišim funkcijama u kompanijama. Istovremeno, većina ih je koncentrisana u oblastima poput ljudskih resursa, gde su tradicionalno zastupljenije.
To znači da žene ulaze u poslovno rukovodstvo, ali i dalje teže dolaze do pozicija sa najvećim uticajem na strategiju, investicije i donošenje odluka.
Veštačka inteligencija otvara nova pitanja
Rodni jaz posebno je izražen u oblasti veštačke inteligencije. Žene su manjina na svim nivoima AI sektora, a manje od jedne od pet AI inženjerki su žene.
Njihova zastupljenost veća je u poslovima označavanja i obrade podataka, koji su često slabije plaćeni od inženjerskih pozicija. Takva raspodela može dodatno produbiti razlike u zaradama i pristupu najperspektivnijim poslovima u tehnološkoj ekonomiji.
Sue Duke, izvršna direktorka LinkedIna za Evropu, Bliski istok, Afriku i Latinsku Ameriku i rukovoditeljka globalne javne politike i ekonomskog grafikona, upozorila je da je napredak žena na rukovodećim pozicijama stagnirao četvrtu godinu zaredom.
„Na osnovu sadašnjeg trenda, devojčice rođene danas neće doživeti ravnopravnu zastupljenost na najvišim pozicijama tokom svog života. Problem je još izraženiji među ženama koje rade u oblasti veštačke inteligencije“, rekla je Duke.
Ona je ukazala i na to da ekonomske krize često vraćaju kompanije na stare obrasce. Kada dođe do usporavanja privrede, napredovanje žena ka liderskim pozicijama može biti među prvim stvarima koje se zaustavljaju.
Island ponovo na vrhu
Posmatrano po regionima, Evropa prednjači u smanjivanju ukupnog rodnog jaza, a slede je Severna Amerika. Bliski istok i severna Afrika i dalje zaostaju, iako su u ovoj deceniji intenzivirali reforme usmerene na poboljšanje položaja žena.
Island je 17. godinu zaredom zauzeo prvo mesto u izveštaju WEF-a, sa zatvorenih 93 odsto rodnog jaza. Ostao je jedina zemlja koja je prešla granicu od 90 odsto.
Ipak, globalna slika pokazuje da pojedinačni uspesi nisu dovoljni. Napredak u obrazovanju i prisustvu žena na tržištu rada ne garantuje automatski i ravnopravnu zastupljenost u politici, upravnim odborima ili tehnološkim profesijama.
Rodna ravnopravnost, prema proceni WEF-a, nije pitanje sledeće decenije, već više generacija. A za devojčicu koja se rodi danas, jednakost na najvišim pozicijama i dalje ostaje budućnost koju verovatno neće dočekati.
Iako se jaz između žena i muškaraca smanjuje, svetu će biti potrebno još 120 godina da dostigne punu rodnu ravnopravnost, pokazuje izveštaj Svetskog ekonomskog foruma. To znači da nijedna generacija koja je danas živa verovatno neće doživeti društvo u kojem žene i muškarci imaju jednake mogućnosti.
Rodna ravnopravnost još 120 godina udaljena
Napredak postoji, ali je prespor. Jaz između žena i muškaraca širom sveta nikada nije bio manji, ali će, ukoliko se promene budu odvijale sadašnjim tempom, biti potrebno još 120 godina da se dostigne potpuna rodna ravnopravnost. Za devojčicu rođenu danas to znači da će čitav život provesti u svetu u kojem žene i muškarci još nemaju jednake šanse.
To je zaključak najnovijeg izveštaja Svetskog ekonomskog foruma (WEF), objavljenog 16. septembra 2026. godine. Iako brojka od 120 godina zvuči obeshrabrujuće, ona ipak predstavlja napredak u odnosu na procenu od pre deset godina, kada se očekivalo da će svetu biti potrebno čak 170 godina da zatvori rodni jaz.
Prema izveštaju, globalni rodni jaz sada je zatvoren 69,4 odsto, što je najbolji rezultat zabeležen tokom dve decenije praćenja ovog pokazatelja. Analiza obuhvata 145 ekonomija, a ravnopravnost se procenjuje kroz četiri oblasti: političku moć, učešće u ekonomiji i ekonomske mogućnosti, zdravlje i preživljavanje, kao i obrazovanje.
„Rodna ravnopravnost je dostižna. Ekonomije na svim nivoima prihoda ostvarile su napredak, što pokazuje da prepreka nije nedostatak resursa“, rekla je Saadia Zahidi, izvršna direktorka Svetskog ekonomskog foruma. Kako je navela, ubrzanje promena zahteva da vlade i poslodavci prepoznaju politike koje daju rezultate i primene ih brže.
Politika napreduje, ali i nazaduje
Najveći napredak u poslednjih 20 godina ostvaren je u oblasti političkog osnaživanja žena. Ipak, upravo će za dostizanje ravnopravnosti u političkoj moći biti potrebno gotovo dva veka.
Danas na jednu ministarku dolazi 4,3 ministara, dok je 2006. godine taj odnos iznosio jedan prema 8,1. U parlamentima je napredak još vidljiviji: sa jedne žene na 5,6 muškaraca, odnos je pomeren na približno jednu ženu na tri muškarca.
Međutim, politička ravnopravnost pokazuje i zabrinjavajuće znake usporavanja. Rezultat ove oblasti niži je nego 2016. godine, a broj žena na čelu država dostigao je vrhunac 2022. godine, kada je bio najviši u poslednjih pola veka, da bi potom ponovo opao.
Žene napreduju u kompanijama, ali ne i na samom vrhu
U poslovnom svetu žene su sve prisutnije na rukovodećim pozicijama. One danas zauzimaju 19 odsto funkcija generalnih direktora, kao i približno četvrtinu pozicija finansijskih i operativnih direktora.
Ipak, njihov napredak nije ravnomerno raspoređen. Žene čine manje od petine zaposlenih na pozicijama koje se najčešće smatraju odskočnom daskom ka najvišim funkcijama u kompanijama. Istovremeno, većina ih je koncentrisana u oblastima poput ljudskih resursa, gde su tradicionalno zastupljenije.
To znači da žene ulaze u poslovno rukovodstvo, ali i dalje teže dolaze do pozicija sa najvećim uticajem na strategiju, investicije i donošenje odluka.
Veštačka inteligencija otvara nova pitanja
Rodni jaz posebno je izražen u oblasti veštačke inteligencije. Žene su manjina na svim nivoima AI sektora, a manje od jedne od pet AI inženjerki su žene.
Njihova zastupljenost veća je u poslovima označavanja i obrade podataka, koji su često slabije plaćeni od inženjerskih pozicija. Takva raspodela može dodatno produbiti razlike u zaradama i pristupu najperspektivnijim poslovima u tehnološkoj ekonomiji.
Sue Duke, izvršna direktorka LinkedIna za Evropu, Bliski istok, Afriku i Latinsku Ameriku i rukovoditeljka globalne javne politike i ekonomskog grafikona, upozorila je da je napredak žena na rukovodećim pozicijama stagnirao četvrtu godinu zaredom.
„Na osnovu sadašnjeg trenda, devojčice rođene danas neće doživeti ravnopravnu zastupljenost na najvišim pozicijama tokom svog života. Problem je još izraženiji među ženama koje rade u oblasti veštačke inteligencije“, rekla je Duke.
Ona je ukazala i na to da ekonomske krize često vraćaju kompanije na stare obrasce. Kada dođe do usporavanja privrede, napredovanje žena ka liderskim pozicijama može biti među prvim stvarima koje se zaustavljaju.
Island ponovo na vrhu
Posmatrano po regionima, Evropa prednjači u smanjivanju ukupnog rodnog jaza, a slede je Severna Amerika. Bliski istok i severna Afrika i dalje zaostaju, iako su u ovoj deceniji intenzivirali reforme usmerene na poboljšanje položaja žena.
Island je 17. godinu zaredom zauzeo prvo mesto u izveštaju WEF-a, sa zatvorenih 93 odsto rodnog jaza. Ostao je jedina zemlja koja je prešla granicu od 90 odsto.
Ipak, globalna slika pokazuje da pojedinačni uspesi nisu dovoljni. Napredak u obrazovanju i prisustvu žena na tržištu rada ne garantuje automatski i ravnopravnu zastupljenost u politici, upravnim odborima ili tehnološkim profesijama.
Rodna ravnopravnost, prema proceni WEF-a, nije pitanje sledeće decenije, već više generacija. A za devojčicu koja se rodi danas, jednakost na najvišim pozicijama i dalje ostaje budućnost koju verovatno neće dočekati.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/DesignUni, Magnific/user10860774
