„30 ispod 30“, Bojana Jakšić: Dela, ne reči

Bojana Jakšić, master inženjerka tehnologije, diplomirala je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Od 2022. godine zaposlena je u kompaniji IM Carnex d. o. o., gde trenutno obavlja funkciju asistentkinje menadžera fermentisanih i suvomesnatih proizvoda. Iste godine upisala je doktorske studije na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, čime je nastavila svoje akademsko usavršavanje uz profesionalni razvoj u industriji.

Na početku karijere učestvovala je u implementaciji nove tehnologije u proizvodnom procesu, stičući iskustvo u unapređenju tehnoloških postupaka i kvaliteta proizvoda. Kroz rad u prehrambenoj industriji razvila je stručnost u oblasti fermentisanih i suvomesnatih proizvoda, upravljanja proizvodnim procesima i primene savremenih tehnoloških rešenja. Uključena je u program „Mladi talenti” MK Groupa, koji je usmeren na razvoj liderskih i menadžerskih veština kroz edukacije i radionice.

Bojana Jakšić, Asistentkinja menadžera fermentisanih i suvomesnatih proizvoda, IM Carnex d. o. o.

Njena interesovanja obuhvataju razvoj, optimizaciju proizvoda i proizvodnih procesa, uz naučnoistraživački rad u oblasti prehrambene tehnologije. Kroz rad nastoji da doprinese razvoju savremenih prehrambenih proizvoda koji odgovaraju potrebama tržišta i očekivanjima potrošača.

• Koju osobinu iz privatnog života smatrate najzaslužnijom za svoj poslovni uspeh?

‒ Posebno bih izdvojila „srpski inat”, u smislu pozitivne upornosti i istrajnosti. Kada naiđem na prepreke, to mi ne predstavlja razlog da odustanem, već dodatni motiv da pronađem rešenje i da idem korak dalje, čak i kada je put zahtevniji nego što sam očekivala. Taj inat se kod mene ogleda u želji da dokažem sebi da mogu da savladam izazove i da iz svake situacije izvučem maksimum.

Verujem da upravo ta kombinacija upornosti, odgovornosti i unutrašnje motivacije da ne odustanem ima ključnu ulogu u mom razvoju. Ona mi pomaže da ostanem dosledna ciljevima, da učim iz grešaka i da se stalno unapređujem – kako u profesionalnom tako i u ličnom smislu.

• Šta smatrate najvećim doprinosom svoje generacije poslovnom svetu?

‒ Smatram da naša generacija u poslovni svet donosi, pre svega, drugačiji odnos prema promenama i učenju. Odrasli smo u periodu brzog tehnološkog razvoja, te nam je prirodno da se brzo prilagođavamo novim alatima, sistemima i načinima rada, bez velikog otpora prema promenama.

Takođe, karakteriše nas otvoreniji i direktniji stil komunikacije, kao i spremnost na saradnju bez previše formalnih barijera. Lakše prihvatamo ideju timskog rada gde se vrednuju znanje i doprinos, a ne samo godine iskustva ili hijerarhija. Rad sa kolegama koji imaju mnogo više staža od nas dodatno nas uči strpljenju i dubini znanja, ali i daje priliku da spojimo iskustvo i svež pristup. Mislim da upravo ta kombinacija – njihovo iskustvo i naša fleksibilnost, digitalna pismenost i energija za promene – donosi najveću vrednost savremenom poslovnom okruženju.

• Koju životnu lekciju primenjujete podjednako i u poslu i van njega?

‒ Acta, non verba (Dela, ne reči) – životna je lekcija koju primenjujem podjednako i u poslu i van njega. Smatram da se prava vrednost čoveka vidi kroz ono što uradi, a ne kroz ono što kaže da će uraditi.

U poslovnom okruženju to znači da se fokusiram na konkretne rezultate, odgovornost i doslednost u izvršavanju zadataka. Trudim se da obećanja budu realna, a da se preuzete obaveze ispune kvalitetno i na vreme.

I u privatnom životu vodim se istim principom – verujem da poverenje i poštovanje dolaze kroz postupke, a ne kroz reči. Upravo me ta filozofija motiviše da budem uporna, pouzdana i usmerena na ono što zaista može da se ostvari u praksi. 

• Zašto ste odlučili da ostanete i radite u Srbiji?

Odlučila sam da ostanem i radim u Srbiji jer verujem da ovde postoji realna prilika za profesionalni rast i razvoj mladih stručnjaka. Smatram da domaća industrija, posebno prehrambeni sektor, prolazi kroz period modernizacije i nudi prostor za učenje, napredovanje i primenu savremenih tehnologija.

Takođe, svesna sam da u nekim inostranim sistemima nije uvek uobičajeno ili lako uskladiti doktorske studije sa radom u industriji. Za mene je trenutno posebno važno to što imam mogućnost da se u potpunosti posvetim doktorskim studijama, uz razumevanje i podršku kompanije kada su u pitanju akademske obaveze. Upravo ta fleksibilnost i podrška predstavljaju značajan faktor u mojoj odluci da ostanem u Srbiji.

Pored profesionalnih razloga, važan mi je i lični aspekt – nisam bila spremna da napustim porodicu i prijatelje, jer mi njihova podrška i blizina mnogo znače u svakodnevnom životu.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Stefan Jovanović, Zoran Rašić / BIZLife