Milijarde za nekoliko zgrada: Ovo su neke od najskupljih građevina na svetu

Neboderi, palate i administrativne zgrade mogu da koštaju više milijardi dolara. Iza tih iznosa nisu samo skupi materijali, već i komplikovana konstrukcija, bezbednosni sistemi, tehnologija i godine izgradnje.

Neke građevine postale su poznate zbog svoje visine, druge zbog luksuza, a neke zbog istorijskog značaja. Ali postoji još nešto što ih povezuje – njihova izgradnja koštala je milijarde dolara, kako piše Archdaily.

Među najskupljim građevinskim projektima nalaze se neboderi iz Njujorka, Šangaja i Dubaija, ali i monumentalne državne zgrade. Važno je, međutim, napomenuti da se procene razlikuju u zavisnosti od toga šta se sve uračunava u cenu projekta.

One World Trade Center – oko 3,9 milijardi dolara

Jedan od najskupljih nebodera ikada izgrađenih nalazi se u Njujorku.

One World Trade Center, poznat i kao Freedom Tower, podignut je u okviru kompleksa novog Svetskog trgovinskog centra na Menhetnu. Zgrada je visoka 541 metar, odnosno 1.776 stopa – brojka koja simbolično odgovara godini američke Deklaracije nezavisnosti.

Prema procenama, ukupni troškovi izgradnje tornja dostigli su oko 3,9 milijardi dolara.

Cena je bila visoka i zbog izuzetno zahtevnih bezbednosnih standarda, konstrukcije projektovane da izdrži snažne udare i činjenice da je objekat deo kompleksa izgrađenog na prostoru nekadašnjeg Svetskog trgovinskog centra.

One World Trade Center otvoren je 2014. godine.

Emirates Palace – oko 3 milijarde dolara

U Abu Dabiju se nalazi građevina koja je od početka zamišljena kao demonstracija luksuza.

Emirates Palace otvoren je 2005. godine, a procene troška izgradnje iznosile su oko 3 milijarde dolara. Kompleks se prostire na ogromnoj površini, sa luksuznim sobama i apartmanima, velikim konferencijskim prostorima, restoranima i raskošnim javnim prostorima.

Zgrada je prepoznatljiva po monumentalnoj kupoli i velikoj količini mermera, zlata i drugih dekorativnih materijala.

Danas hotel posluje pod brendom Mandarin Oriental Emirates Palace Abu Dhabi.

Foto: Unsplash/Artur Aldyrkhanov

Palata parlamenta u Bukureštu – građevinski gigant

Palata parlamenta u Bukureštu jedna je od najimpresivnijih i najkontroverznijih građevina u Evropi.

Izgradnja je počela 1984. godine, tokom vlasti rumunskog lidera Nicolaea Ceaușescua, a objekat je građen uz ogromna ulaganja i angažovanje velikog broja radnika.

Zgrada ima približno 365.000 kvadratnih metara korisne površine i među najvećim je administrativnim zgradama na svetu.

Troškovi izgradnje često se procenjuju na više milijardi dolara, ali konačna cifra zavisi od metodologije obračuna i od toga da li se računaju samo građevinski radovi ili i drugi troškovi povezani sa projektom.

Unutrašnjost je poznata po mermeru, kristalu, drvetu i ogromnim salama, a objekat danas koristi rumunski parlament.

Shanghai Tower – oko 2,4 milijarde dolara

Sa visinom od 632 metra, Shanghai Tower je druga najviša zgrada na svetu i najviša u Kini.

Izgradnja je koštala približno 2,4 milijarde dolara.

Ali ono što ovaj neboder čini posebno zanimljivim nije samo njegova visina. Fasada je projektovana u obliku dvostrukog omotača, što smanjuje uticaj vetra i pomaže energetskoj efikasnosti objekta.

Zgrada ima 128 nadzemnih spratova, a unutrašnji prostor namenjen je kancelarijama, hotelu, prodavnicama i drugim sadržajima.

Burj Khalifa – oko 1,5 milijardi dolara

Burj Khalifa je možda najpoznatija građevina na ovoj listi, ali nije i najskuplja.

Neboder u Dubaiju visok je 828 metara i od otvaranja 2010. godine drži rekord za najvišu zgradu na svetu.

Njegova izgradnja koštala je približno 1,5 milijardi dolara.

Konstrukcija je morala da bude prilagođena ekstremnim uslovima u kojima se nalazi. Poseban izazov predstavljali su snažni vetrovi na velikoj visini, kao i ogromna masa same građevine.

Burj Khalifa je deo kompleksa Downtown Dubai, koji uključuje i Dubai Mall, fontane i druge velike objekte.

Od pustinje do najposećenijeg grada sveta: Evropljani ne prestaju da hrle ovde

Apple Park – oko 5 milijardi dolara

Jedna od najskupljih poslovnih zgrada na svetu nije neboder, već sedište tehnološke kompanije Apple.

Apple Park u Kupertinu u Kaliforniji često se navodi kao projekat vredan oko 5 milijardi dolara, mada u tu procenu ulaze različiti troškovi kompleksa, a ne samo sama glavna zgrada.

Centralni objekat prepoznatljiv je po ogromnoj kružnoj strukturi, zbog čega je dobio nadimak „The Ring”.

Kompleks je projektovao britanski arhitekta Norman Foster, a otvoren je 2017. godine.

Apple je tokom projekta posebnu pažnju posvetio energetskoj efikasnosti, obnovljivoj energiji i pejzažnom uređenju. Na krovu glavne zgrade nalazi se jedna od najvećih krovnih solarnih instalacija u to vreme.

Građevine koje su nastajale vekovima: Pet zdanja čija je izgradnja trajala više od 500 godina

Zašto izgradnja ovakvih objekata košta milijarde?

Kod građevina ove veličine cena nije samo posledica njihove površine.

Veliki deo budžeta odlazi na konstrukciju koja mora da izdrži ogromna opterećenja, posebno kod nebodera. Tu su i sistemi za zaštitu od požara, zemljotresa i jakih vetrova, složeni liftovi, ventilacija, klimatizacija, električne instalacije i bezbednosni sistemi.

Kod luksuznih objekata dodatni trošak predstavljaju materijali i enterijer, dok kod državnih i infrastrukturno važnih projekata cenu mogu značajno povećati posebni bezbednosni zahtevi i kompleksnost samog projekta.

A kod nekih građevina postoji i još jedan faktor – želja investitora da napravi nešto što će postati simbol grada ili države.

Kada zgrada postane više od zgrade

One World Trade Center predstavlja obnovu jednog od najvažnijih delova Njujorka. Burj Khalifa postao je simbol Dubaija i njegovih ambicija. Shanghai Tower pokazuje tehnološku i ekonomsku snagu modernog Šangaja, dok je Emirates Palace zamišljen kao reprezentativni simbol Abu Dabija.

Zato se kod ovakvih projekata cena ne meri samo kvadratnim metrima.

Milijarde se ulažu u visinu, tehnologiju, luksuz i bezbednost, ali i u ono što jedna građevina treba da predstavlja.

Neke od najskupljih zgrada sveta nisu postale poznate samo zato što su bile skupe. Postale su poznate zato što su pokušale da pomere granicu onoga što je u arhitekturi moguće.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Getty Images/Artur Aldyrkhanov