Nemanja Kostić: „Silosi nisu samo mesto gde se nešto dešava, već prostor koji okuplja ljude“

Od medija do kulture, od stvaranja publike do stvaranja prostora za zajednicu – Nemanja Kostić je novu profesionalnu ulogu pronašao u Silosima, mestu koje je za njega mnogo više od kulturne zone. Kao novo lice Silosa, govori o tome kako je ovaj prostor za samo pet godina postao jedna od najprepoznatljivijih tačaka Beograda, zašto je važna jasna misija iza svakog događaja i kakva budućnost očekuje mesto gde se susreću umetnost, priroda i ljudi različitih generacija.

Nemanja Kostić

• Posle dugogodišnje karijere u medijima, šta Vas je privuklo da postanete deo tima Silosa?

Nezvanično sam deo ekipe Silosa još od prve godine. Svoj 35. rođendan proslavio sam upravo na otvaranju Silosa, jer sam od početka verovao u samu ideju, kao i u ljude koji stoje iza ovog projekta.

Po mom mišljenju, lepše mesto u prestonici ne postoji. Kada bih Beograd posećivao kao turista, Silosi bi sigurno bili moja prva stanica. Veoma mi je bliska vizija koju Anastasija Ćetković, osnivačica Gaia pokreta, ima za ovaj prostor, kao i način na koji se projekat razvija i napreduje iz godine u godinu.

Posebna vrednost Silosa jeste to što ovde možete sresti ljude svih generacija — od mladih koji traže dobar provod, preko porodica sa decom i psima koje uživaju pored Dunava, pa sve do naših najstarijih sugrađana, koji su takođe česti posetioci. Upravo ta otvorenost, raznolikost i osećaj zajedništva privukli su me da Silosima, kojima sam već dugo bio emotivno blizak, sada doprinesem i kao deo tima.

• Ove godine Silosi slave pet godina postojanja. Kako biste nekome ko nikada nije bio tamo objasnili šta Silosi danas predstavljaju i po čemu su posebni?

Silosi danas predstavljaju jedinstvenu kulturnu i društvenu zonu u kojoj možete provesti čitav dan, a da svaki njegov deo izgleda potpuno drugačije.

Ono što Silose čini posebnim jeste upravo spoj kulture, muzike, prirode, druženja i industrijskog nasleđa na jednom mestu. To je prostor u kojem ne morate unapred da planirate šta ćete raditi – dovoljno je samo da dođete, a Silosi će vam ponuditi razlog da ostanete. I sve to uz Dunav i, bez preterivanja, jedan od najlepših zalazaka sunca u Beogradu.

• Silosi promovišu kulturu i umetnost, obrazovanje, zaštitu životne sredine i javno zdravlje. Koliko vam je važno da jedan prostor ima jasnu misiju, a ne samo bogat kalendar događaja?

Jasna misija je ono što jednom prostoru daje identitet i smisao. Bogat kalendar događaja jeste važan, ali nije dovoljno samo da se programi smenjuju. Važno je da iza njih postoji ideja, da međusobno komuniciraju i da ostavljaju određeni trag u zajednici.

U Silosima se trudimo da svaki program, bilo da je reč o izložbi, koncertu, radionici, ili marketu, bude u skladu sa vrednostima koje zastupamo. Naši programi su uvek društveno angažovani, baš kao i murali na Silosima, od kojih svaki obrađuje neku važnu društvenu temu i prenosi jasnu poruku.

Želimo da kulturu i umetnost približimo široj publici, podržimo domaće autore i male proizvođače, podstaknemo razgovor o zaštiti životne sredine i promovišemo zdravije navike.

Za nas uspeh nije samo veliki broj događaja ili posetilaca, već to da se ljudi ovde osećaju dobrodošlo, da nešto novo vide, čuju ili nauče i da požele ponovo da se vrate. Upravo jasna misija omogućava Silosima da ne budu samo mesto na kojem se nešto dešava, već prostor koji okuplja ljude oko zajedničkih vrednosti.

• Iz godine u godinu program je sve bogatiji, a sama zona Silosa sve veća. Šta posetioce očekuje ovog leta i po čemu će jubilej biti drugačiji od prethodnih sezona?

Ovu godinu započeli smo podrškom Univerzitetu umetnosti permanentnim prostorom u Gaia galeriji silosa 3, sa kojim sarađujemo već 5 godina.
A proslavu petog rođendana započeli smo jednom od naših najzahtevnijih izložbi do sada, na kojoj smo predstavili Centar Terra iz Kikinde, koji poseduje najveću svetsku kolekciju skulptura od terakote.

Krajem avgusta ponovo organizujemo festival „Pod sjajem zvezda“, koji tokom jednog vikenda okuplja sve generacije i donosi bogat program u celoj zoni Silosa. Kao svojevrsnu uvertiru u festival, dan ranije ćemo u Silosu 1 otvoriti veliku izložbu fotografa Brajana Rašića, našeg fotografa koji je svoji životni vek proveo u Londonu gde je fotografisao najveće muzičke zvezde. Poslednjeg avgustovskog vikenda očekuje nas i veliki „Back to School“ događaj koji ćemo posvetiti deci i porodicama raznolikim programom.

Market domaćih izlagača održavaće se svakog vikenda do kraja sezone u Silosu 4, ali i u Medonosnom vrtu, gde ćemo organizovati poseban prirodnjački bazar. Publiku očekuju i koncerti, nekoliko pop-up izložbi, naši redovni sunset matinei u Ponta baru, dok ćemo pojedine događaje ipak sačuvati kao iznenađenje do kraja leta.

Ove godine razmišljamo i korak dalje od letnje sezone, odnosno o tome kako da se okupljamo i tokom hladnijih meseci. Zato ćemo pred Novu godinu u Silosu 1 organizovati i veliki božićni market.

• Dolazite iz sveta medija, gde ste godinama gradili zajednice oko sadržaja. Vidite li sličnosti između stvaranja medija i stvaranja jednog kulturnog prostora kao što su Silosi?

Sličnosti su velike. Rekao bih da ta dva sveta uopšte nisu toliko različita. I u medijima i u kulturnom prostoru neophodno je dobro poznavati publiku i kreirati kvalitetan i raznovrstan sadržaj koji može da zainteresuje različite generacije. Važno je pronaći pravu meru između onoga što ljudi već vole i očekuju i novih sadržaja kojima ih možemo iznenaditi, zainteresovati ili podstaći na razmišljanje.

Najveća razlika je u neposrednosti. Na radiju i televiziji reakciju publike uglavnom dobijate naknadno, kroz gledanost, slušanost, komentare ili poruke. U Silosima je vidite odmah, na licu mesta, po tome da li ljudi zastanu, uključe se u program, ostanu duže nego što su planirali i požele ponovo da dođu. Taj neposredan kontakt sa publikom mi je posebno dragocen, jer odmah pokazuje da li smo uspeli da kreiramo sadržaj koji ljudima nešto znači.

Na kraju, i medij i kulturni prostor imaju isti cilj: da oko dobrog sadržaja okupe zajednicu.

• Šta biste voleli da Silosi postanu u narednih pet godina? Da li postoji neka ideja ili projekat koji biste posebno voleli da ostvarite?

Voleo bih da u narednih pet godina još snažnije nego do sada podržimo domaću umetničku scenu i pružimo više prostora našim umetnicima da svoj rad predstave široj publici. Imamo ideje i za nekoliko drugačijih festivalskih formata, koji bi dodatno proširili program i privukli novu publiku. Ove godine uveli smo redovne svirke četvrtkom i petkom, a želja nam je da već naredne sezone ponovo oživimo našu veliku binu i publici tokom čitavog leta priređujemo koncerte.
Silosi su se tokom prvih pet godina veoma dobro pozicionirali kao jedan od najvećih nezavisnih domova kulture u zemlji. U narednom periodu želimo da napravimo još jedan važan korak i doprinesemo tome da Beograd predstavimo kao nezaobilaznu destinaciju za posetioce iz Evrope. Danas je vrlo lako stići do našeg grada direktnim letom na produženi vikend, a želeli bismo da Silosi budu jedno od prvih mesta koje će ti posetioci želeti da vide i u kojem će moći da uživaju u kvalitetnim kulturnim i zabavnim programima.

Posebno bih voleo da ostvarimo viziju Silosa kao najveće galerije na otvorenom u ovom delu Evrope – prostora u kojem se spajaju savremena umetnost, industrijsko nasleđe, priroda i život grada. Cilj je da u narednih pet godina Silosi postanu prepoznatljivi ne samo na lokalnoj i regionalnoj već i na evropskoj kulturnoj mapi.

• Šta Vas je najviše iznenadilo kada ste ušli u priču sa Silosima – nešto što publika možda ne vidi na prvi pogled?

Najviše me je iznenadilo koliko se toga dešava iza kulisa i koliko mali tim stoji iza tako velikog broja programa. Priključio sam se Silosima u trenutku kada je jedan deo sezone već bio unapred organizovan, dok su novi upiti za projekte, događaje i saradnje svakodnevno pristizali. Praktično sam odmah upao u vatru.

U jednom trenutku mi zaista nije bilo jasno kako tim, čiji su članovi tada gotovo mogli da se izbroje na prstima jedne ruke, uspeva da organizuje toliko događaja tokom jedne nedelje, jednog meseca i čitave sezone. Upravo iz te potrebe stigao je i poziv da se priključim ekipi.

Mislim da publika ni danas ne bi poverovala da Dom kulture Silosi Beograd vodi tim od svega šestoro ljudi. Za pet punih meseci ove godine, u čitavoj zoni održano je 233 događaja. Iza svakog od njih stoji mnogo planiranja, koordinacije, improvizacije i zajedničkog rada koji posetioci, sasvim prirodno, ne vide kada dođu da uživaju u programu. Upravo su energija, posvećenost i sposobnost tog malog tima da realizuje tako veliki broj ideja ono što me je najviše iznenadilo.

• Ako biste nekome ko još nije posetio Silose mogli da uputite samo jedan poziv, zašto bi ovog leta trebalo da dođe baš ovde? 

Zato što Silosi nisu samo mesto koje ćete posetiti, već mesto koje ćete doživeti. Dođite bez velikog plana – pogledajte izložbu, poslušajte dobru muziku, prošetajte uz Dunav i upoznajte ljude različitih generacija koji zajedno stvaraju posebnu energiju ovog prostora. A onda sedite u ležaljku, uzmite hladno piće i sačekajte zalazak sunca. Verujem da ćete tada razumeti zašto se Silosima ljudi uvek vraćaju i zašto smatram da lepše mesto u Beogradu ne postoji.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović

Foto: Nebojša Babić