Tehnologija sa ljudskim likom: Novosadski maturanti napravili AI uređaj koji pomaže deci
Mnogi će reći da je korporativna odgovornost samo stavka u godišnjem izveštaju ili strateški postavljen marketinški cilj. Ipak, prava odgovornost, ona koja menja teksturu svakodnevice, rađa se tamo gde se preciznost inženjerskog uma susretne sa čistom ljudskom empatijom. Upravo to su uradili Robert Frič i Matej Fejdi, učenici Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin” iz Novog Sada, dokazavši da tehnologija svoj puni smisao dobija tek onda kada služi onima koji imaju poteškoća sa govorom ili tek uče da govore.
U savremenom biznisu često se barata terminima poput „disrupcije” i „revolucionarnih rešenja”, ali prava revolucija se retko dešava u staklenim kancelarijama solitera. Ona se, mnogo češće, rađa u učionicama gde mladi umovi, još uvek neopterećeni striktnim okvirima korporativne dobiti, posmatraju svet oko sebe pitajući se: „Može li ovo bolje?” Kada su Robert Frič i Matej Fejdi, učenici Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin” iz Novog Sada, počeli da istražuju oblast logopedije, nisu tražili finansijsku dobit na tržištu – tražili su način da pomognu.
Statistika kao poziv buđenje
Brojevi su neumoljivina i, u ovom slučaju, prilično alarmantni. Prema njihovom istraživanju, u Srbiji radi manje od 400 logopeda. Na prvi pogled, to je broj koji možda ne zvuči dramatično, sve dok ga ne stavite u odnos sa brojem dece kojoj je pomoć potrebna. Prosečan logoped u našem sistemu radom pokriva više od dve stotine mališana. U praksi, to znači da su termini prava retkost, pauze između njih preduge, a teret svakodnevnog rada pada isključivo na leđa roditelja, koji najčešće nisu stručno obučeni za specifične vežbe artikulacije.
„Ideja za VERBO je nastala kada smo videli koliki je broj dece koja imaju problem sa izgovorom određenih glasova, a broj susreta dece i logopeda veoma je ograničen”, objašnjavaju Robert i Matej. Njihov uvid bio je precizan: kritična tačka nije sam tretman kod stručnjaka, već ono što se (ne) dešava između dva tretmana. Napredak u govoru zahteva repetitivnost, disciplinu i, iznad svega, stalnu povratnu informaciju. Upravo tu prazninu popunjava njihov izum – VERBO ASSISTANT.
Algoritam sa pedagoškim taktom
Tehnički gledano, VERBO ASSISTANT je sofisticirani spoj hardvera i softvera, prenosni uređaj koji koristi veštačku inteligenciju (AI) za prepoznavanje govora. Međutim, ono što ga izdvaja od obične aplikacije za telefon jeste njegova namenska priroda. AI je ovde suštinski alat.
„Uređaj snima izgovor deteta, a veštačka inteligencija prepoznaje da li je on tačan ili netačan. Na osnovu toga dete dobija trenutnu povratnu informaciju”, kažu autori. Ipak, inženjerski izazov bio je kako saopštiti detetu da je pogrešilo, a da ga pritom ne demotivišete. Rešenje je pronađeno u dizajnu koji simulira podršku: sistem lampica i glasovnih poruka funkcioniše kao digitalni navijač. Ako je izgovor pravilan, sledi nagrada u vidu svetlosnog i zvučnog signala; ako nije, uređaj blagim tonom podstiče dete da pokuša ponovo.
Foto: Vladimir Veličković
Takav pristup rešava ključni problem kućnog vežbanja – dosadu i nesigurnost. Roditelji, često premoreni i u strahu da će pogrešno usmeriti dete, u ovom uređaju dobijaju objektivnog asistenta. „Naš glavni cilj je da deci omogućimo vežbu kod kuće bez potrebe za stalnim nadzorom stručnjaka ili roditelja, a to je jedino moguće ako im pružimo zabavnu atmosferu za rad”, ističu ovi mladi Novosađani.
Most između škole i realnog sektora
Uspeh projekta VERBO ASSISTANT nije samo trijumf pojedinačnog talenta, već i dokaz koliko je važan ekosistem podrške. Saradnja sa nastavnikom Novicom Gutovićem pružila je akademsku bazu, dok je uloga mentora Milivoja Bulajića iz kompanije Bosch Srbija donela preko potreban uvid u to kako se inovacija transformiše u upotrebljiv proizvod.
Za srednjoškolce je neprocenjiv ovakav tip mentorstva. On demistifikuje svet velikih korporacija i uči ih da inovacija nije samo „dobra ideja”, već proces koji zahteva fokus, testiranje i stalna prilagođavanja. „Saradnja sa mentorima nas je usmerila na pravi put i ukazala nam na šta treba da se fokusiramo tokom celog procesa”, priznaju Robert i Matej. Upravo taj spoj mladalačke smelosti i iskustva profesionalaca stvorio je pobedničku formulu.
Etika ispred profita
Danas, kada smo svi svesni da se uspeh meri brojem nula na računu, razmišljanje dvojice maturanata deluje gotovo prosvetljujuće. Njihov odgovor na pitanje o budućnosti tehnologije mogao bi postati obavezno štivo za svakog lidera.
„Trenutno mnogi ljudi ciljaju da se obogate od svojih izuma, a pomaganje ljudima je, uglavnom, manje važno od profita. Ne smemo dozvoliti da cela industrija postane čista zarada”, kategorični su autori projekta VERBO ASSISTANT. Za njih, nagrada nije samo pehar koji će krasiti neku školsku policu, već validacija da njihov humani pristup ima težinu.
Foto: Vladimir Veličković
Pobedničko postolje za njih nije kraj puta, već potvrda da mladi inovatori iz Srbije mogu da kreiraju rešenja koja su globalno relevantna. Logopedski problemi ne poznaju granice, a uređaj koji je nastao u jednoj novosadskoj školi ima potencijal da postane standard u domovima širom sveta.
Budućnost koja obećava
Gde ćemo videti Roberta i Mateja za deset godina? Verovatno tamo gde se rešavaju najteži društveni izazovi. Njihov put od prepoznavanja statističkog problema do kreiranja AI asistenta koji deci vraća samopouzdanje putokaz je za novu generaciju preduzetnika.
VERBO ASSISTANT je podsetnik da živimo u vremenu kada nam je moć tehnologije dostupnija nego ikada pre. Pitanje je samo da li ćemo tu moć koristiti da ubrzamo protok informacija ili da ubrzamo napredak deteta koje se bori sa svojom prvom pravilno izgovorenom rečenicom. Robert i Matej su svoj izbor napravili. I taj izbor je, bez sumnje, pobednički.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin/Jovan Kragović
Foto: Vladimir Veličković
