Odakle dolaze polovni automobili u Srbiju i koji su skriveni rizici i najčešće zamke

Ponuda automobila na lokalnom tržištu u Srbiji je ograničena, zbog čega se mnogi vozači odlučuju za potragu u inostranstvu. Međutim, čak i vozilo koje naizgled deluje dobro održavano može kriti ozbiljne kvarove ili nameštenu kilometražu. S obzirom na to da države ne razmenjuju podatke o vozilima sistematično, rizik od kupovine problematičnog polovnjaka iz uvoza i dalje je značajan.

U svom godišnjem istraživanju, kompanija za podatke o automobilima carVertical otkrila je odakle u Srbiju stiže najviše polovnih vozila i za kojim modelima vlada najveća potražnja.

Preko 7 od 10 polovnih automobila u Srbiji potiče iz uvoza

U gotovo svim ispitanim zemljama (17 od 18), Nemačka se rangirala među pet glavnih izvora uvoza vozila. Francuska (16 zemalja), Italija (14) i Belgija (11) takođe su zauzele visoko mesto, iako su se obrasci uvoza bitno razlikovali od tržišta do tržišta.

Od svih vozila koja su carVertical korisnici u Srbiji proverili tokom 2025. godine, 15,6% je uvezeno iz Francuske, 15,2% iz Italije, 9,7% iz Švajcarske, 9,2% iz Nemačke i 4,3% iz Belgije.

Prema podacima platforme carVertical, uvezeni automobili činili su 75,8% svih proverenih vozila u Srbiji, dok je 24,2% bilo domaćeg porekla (vozila koja nisu iz uvoza).

„Zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije imaju izuzetno razvijenu automobilsku industriju. S obzirom na to da se tamo prodaje veliki broj novih automobila, prirodno je da se nakon isteka lizinga deo tih vozila izvozi u druge zemlje“, objašnjava Matas Buzelis, stručnjak za automobilsko tržište u kompaniji carVertical.

Vraćanje kilometraže i skrivena oštećenja kod uvoznih automobila

Iako uvozni automobili često deluju kao povoljnija opcija, tržište polovnih vozila i dalje nosi rizike poput vraćene kilometraže i prikrivenih oštećenja.

Prema podacima, vraćena kilometraža zabeležena je kod 3,7% vozila iz Francuske, 5% iz Italije, 3,3% iz Švajcarske i Nemačke, dok je iz Belgije taj procenat 4,2%.

Cilj ovih manipulacija je najčešće veća prodajna cena, dok kupci kasnije mogu imati znatno više troškove održavanja nego što su očekivali.

Problem predstavlja i to što istorija vozila često ostaje u nacionalnim registrima, pa nakon izvoza postaje teško dostupna krajnjim kupcima.

Foto: Magnific/welcomia

Oštećenja i rizik pri kupovini

Podaci o istoriji oštećenja dodatno potvrđuju rizike na tržištu. Među vozilima uvezenim u Srbiju, 89,1% iz Švajcarske imalo je evidentirana oštećenja. Slede Nemačka sa 82,5%, Belgija sa 76,6%, Francuska sa 27,8% i Italija sa 12%.

Iako svako oštećenje ne znači da je vozilo nebezbedno, automobili sa ozbiljnijim udesima mogu predstavljati sigurnosni rizik. U praksi se često koriste i neoriginalni delovi, što može skratiti vek trajanja vozila i povećati troškove održavanja.

„Pristup podacima o vozilima za potrošače u Evropi trenutno je ograničen zbog široke definicije ličnih podataka u okviru GDPR-a. Iako EU kroz Digital Omnibus pokušava da unapredi transparentnost, postoji rizik da ti koraci ne budu dovoljni za značajno poboljšanje tržišta polovnih vozila“, ističe Matas Buzelis.

Najpopularnije marke nose i najveći rizik

U 2025. godini, među najtraženijim polovnim automobilima u Srbiji iz uvoza našli su se Volkswagen, Audi, BMW, Peugeot i Opel. Iako su ove marke visoko cenjene na tržištu polovnjaka, njihova popularnost ih ujedno čini i najčešćom metom manipulacija.

Kod ovih pet marki, najveći udeo vozila sa vraćenom kilometražom imao je Opel (5,3%). Slede Audi (4,7%), BMW i Volkswagen (po 4,1%), dok je Peugeot na 3,2%.

Kada je reč o istoriji oštećenja, BMW prednjači sa 41% vozila sa evidentiranim štetama. Slede Audi sa 37,8%, Volkswagen sa 33,5%, Opel sa 20,5% i Peugeot sa 20%.

Automobili na srpsko tržište stižu različitim kanalima. Neki kupci sami uvoze vozila direktno iz inostranstva, dok je češći slučaj da ih uvoze posrednici koji ih zatim prodaju pre prve registracije u Srbiji.

„Odabir posredničkog uvoza nosi veći rizik, jer se upravo u tom procesu najčešće dešavaju izmene u istoriji vozila. Dodatni problem je što automobil ponekad već ima domaće tablice, pa kupac nije svestan da je uvezen. Ako prodavac ne želi da prikaže kompletnu istoriju ili daje samo delimične informacije, to bi trebalo da bude jasan signal za oprez“, upozorava Buzelis.

Istraživanjem su obuhvaćeni izveštaji o istoriji automobila koje su klijenti kompanije carVertical kupili u periodu od januara do decembra 2025. godine. Automobili iz uvoza su klasifikovani prema zemlji porekla, izračunati su procenti i napravljena je rang-lista

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/carVertical

Foto: Magnific/welcomia/raulteran