U kompaniji Mozzart ljudski resursi nisu samo podrška sistemu, već njegov važan oslonac. Stabilnost poslovanja i briga o zaposlenima razvijaju se istovremeno, sa uverenjem da su rezultati održivi samo onda kada ljudi imaju jasnoću, podršku i prostor da napreduju. U takvom okruženju poverenje i jasna pravila nisu formalnost, već okvir u kojem svako zna svoju ulogu i mogućnosti koje su pred njim.

Danas je Mozzart jedina domaća kompanija sa sertifikatom „Top Employer” – priznanjem koje potvrđuje visok standard praksi u radu sa zaposlenima. To priznanje nije rezultat jednokratne inicijative, već kontinuiteta u donošenju odluka, oslanjanja na sopstveno znanje i doslednosti u pristupu ljudima i razvoju sistema.

Kako izgleda voditi ljude u velikom sistemu, kako se poverenje pretvara u praksu i šta znači stvarati okruženje u kojem su ljudi sigurni, a rezultati stabilni – teme su o kojima razgovaramo sa Marijom Božović, izvršnom direktorkom za ljudske resurse.

Mozzart arhiva

• Kada govorimo o odgovornosti na rukovodećoj poziciji – kako ona izgleda u praksi? Šta je u vašoj ulozi najčešće nevidljivo, a suštinski je važno?

U praksi, odgovornost na ovoj poziciji znači biti „amortizer” između ambicioznih poslovnih ciljeva i ljudskih kapaciteta. Često nevidljivo, a suštinski važno jeste umeće balansiranja između poslovnih zahteva i ljudskih emocija, koje pokreću ceo sistem. To su svi oni sati slušanja, prepoznavanja nijansi u organizacionoj kulturi i predviđanja potreba zaposlenih. Nevidljiv je onaj rad na održavanju poverenja. To je lepak koji drži sistem od preko 5000 ljudi funkcionalnim kada nastupe promene. To je ona tiha snaga koja osigurava da se niko ne oseti kao „broj” u velikoj korporativnoj mašini.

• Kako izgleda postaviti i razvijati HR strategiju u velikom i dinamičnom sistemu, kakav je Mozzart, tako da bude istovremeno stabilna i prilagodljiva?

Postavljanje HR strategije u ovako dinamičnom sistemu podseća na navigaciju broda na otvorenom moru – vizija mora biti naš fiksni orijentir, dok operativni planovi ostaju fleksibilni, poput jedara koja se prilagođavaju vetru. Za mene, HR strategija je živa struktura, čvrsta nit koja povezuje 5000 ljudi, ali dovoljno elastična da podrži svaki pokret tržišta. Verujem da stabilnost rezultata dolazi isključivo iz jasnih etičkih principa i poverenja, dok prilagodljivost crpemo iz naše otvorenosti da čujemo ljude na terenu. Ne ustručavamo se da redefinišemo procese u roku od 24 sata ako osetimo da je našem timu potrebna drugačija vrsta podrške. To je taj suštinski spoj analitike i ljudske intuicije, gde se podaci susreću sa empatijom, kako bismo stvorili okruženje u kojem su ljudi sigurni, a uspeh prirodna posledica takve kulture.

• Šta za vas znači podržavajuće radno okruženje? Kako se pravi balans između osećaja sigurnosti i potrebe da ljudi budu podstaknuti da rastu?

Za mene podržavajuće okruženje nije prostor u kojem nema stresa ili izazova, već onaj u kojem je strah zamenjen psihološkom bezbednošću. Kao liderka, duboko verujem da se pravi balans postiže tako što ljudima pružate „korenje” kroz sigurnosnu mrežu i jasne resurse, kako bi oni sutra imali hrabrosti da razviju „krila” i teže najvišim standardima. Autentičan razvoj dešava se isključivo van zone komfora, ali će zaposleni u nju zakoračiti samo ako zna da je uvažena njegova ljudskost – uključujući i pravo da kaže „ne znam” ili da napravi grešku. Naša uloga je da stvorimo sistem u kojem je sigurnost stabilan temelj, a izazov gorivo za rast, jer se samo u takvom balansu poverenje iz teorije pretvara u vrhunsku praksu.

• Mozzart je jedina domaća kompanija sa sertifikatom „Top Employer”, a bili ste deo svečane dodele priznanja u Milanu, među više od 550 kompanija iz Evrope, centralne Azije i severne Afrike. Kada se takvo priznanje dobije, šta ono zaista znači iznutra, za ljude koji čine sistem?

Biti u Milanu među najboljima u Evropi velika je čast, s tim što ovo priznanje ne pripada samo rukovodstvu, već svakom zaposlenom. Iznutra, sertifikat „Top Employer” potvrda je da naši procesi nisu samo slovo na papiru, već živa praksa. Za zaposlene to znači objektivnu potvrdu da rade u sistemu koji ih tretira po najvišim svetskim standardima. To podiže nivo kolektivnog ponosa i osnažuje osećaj pripadnosti, jer svi volimo da budemo deo pobedničkog tima koji igra u prvoj ligi.

• Često ističete da employer branding nije kampanja, već način na koji se donose odluke. Koje su, po vašem mišljenju, bile presudne odluke koje su oblikovale kulturu kompanije?

Employer branding je ono što ljudi govore o vama kada niste u prostoriji. Za mene je to, pre svega, pitanje integriteta. Prava kultura se ne gradi marketinškim kampanjama, već ljudskim odlukama koje donosimo iza zatvorenih vrata – od toga kako podržavamo porodice naših zaposlenih i reagujemo u krizama do načina na koji pružamo jednake šanse svima. Ponosna sam na to što u našem sistemu napredovanje zavisi isključivo od talenta i rezultata, što potvrđuje i činjenica da ključne pozicije zauzimaju snažne i stručne žene, koje svojim primerom oblikuju našu budućnost. Svaka odluka, od trenutka kada nekoga dočekamo u tim do načina na koji se rastajemo, šalje snažniju poruku od bilo kog slogana. Brending je obećanje koje svakodnevno ispunjavamo kroz fer tretman i podršku svakom pojedincu, jer naša kultura nije ono što piše na sajtu, već način na koji se ljudi osećaju u našem sistemu.

• Kada danas pogledate svoj karijerni put, koja je lekcija došla isključivo kroz iskustvo, a ne kroz knjige ili seminare?

Knjige nas uče strukturama, ali nas isključivo iskustvo uči finim nijansama ljudske prirode. Najvažnija lekcija koju sam naučila, a koju nećete naći u udžbenicima jeste da je ranjivost zapravo snaga, a autentičnost važnija od autoriteta. Dugo se verovalo da lider mora biti „od kamena”, naročito žena u tradicionalno muškim industrijama, ali istina je da se ljudi povezuju sa vašom ljudskošću, a ne sa vašom funkcijom. U sistemu od preko 5000 ljudi najlakše je zaboraviti pojedinca, a on je, zapravo, ključ svakog uspeha. Naučila sam da verujem svom unutrašnjem glasu i da vodim srcem jednako koliko i razumom. To je lekcija o poniznosti pred veličinom sistema i snazi iskrene ljudske veze – lekcija koja me je učinila boljim liderom i boljim čovekom.