Milijarderi su bogatiji nego ikada: Ima ih 3.000 i vrede 18,3 biliona dolara

Bogatstvo milijardera dostiglo je rekordnih 18,3 biliona dolara u 2025. godini, prema podacima međunarodne humanitarne organizacije Oxfam. Istovremeno, smanjenje siromaštva je usporeno, navodi Oxfam.

Milijarderi imaju „nesrazmeran“ uticaj na politiku, a vlade su dozvolile superbogatima da „dominiraju“ medijima i društvenim mrežama, saopštila je ova organizacija. Bogatstvo milijardera naglo je poraslo na rekordnih 18,3 biliona dolara, dok superbogati sve više teže moći „zarad sopstvene koristi“, navodi se u izveštaju globalne humanitarne organizacije Oxfam, objavljenom u ponedeljak.

Broj milijardera prošle godine premašio je 3.000, a njihovo zajedničko bogatstvo poraslo je za 16 odsto, odnosno za 2,5 biliona dolara, navodi se u izveštaju. Pored toga, bogatstvo milijardera poraslo je za čak 81 odsto od 2020. godine, što je Oxfam opisao kao „dobru deceniju za milijardere“.

Bogati postaju još bogatiji

Istovremeno, dok bogati postaju još bogatiji, smanjenje siromaštva je usporeno, a nivoi su „uglavnom tamo gde su bili 2019. godine“, navodi se u saopštenju organizacije.

Oxfam takođe ističe da superbogati često koriste svoje bogatstvo kako bi obezbedili političku moć, ali i vlasništvo nad medijima. Kao primer navodi se uključenost Ilona Maska u američku administraciju početkom 2025. godine, vlasništvo Džefa Bezosa nad listom The Washington Post, kao i preuzimanje francuskog informativnog kanala CNews od strane milijardera Vinsenta Bolorea.

„Nesrazmeran uticaj koji superbogati imaju na naše političare, ekonomije i medije produbio je nejednakost i ozbiljno nas udaljio od rešavanja problema siromaštva“, izjavio je izvršni direktor Oxfama Amitab Behar u izveštaju pod nazivom Otpor vladavini bogatih: Zaštita slobode od moći milijardera.

Svakih devet dana EU dobije novog milijardera

Oxfam od 2014. godine svake godine objavljuje izveštaje o nejednakosti povodom godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj. Prošle godine organizacija je predvidela da bi svet u narednoj deceniji mogao dobiti najmanje pet bilionera i pozvala na uvođenje globalnih poreskih politika kako bi bogati plaćali svoj pravičan deo poreza, piše CNBC.

Počinje Davos

Ovogodišnji Davos, koji počinje danas, okupiće oko 65 šefova država i 850 izvršnih direktora, a američki predsednik Donald Tramp trebalo bi da se obrati učesnicima u sredu.

„Rastući jaz između bogatih i ostatka društva stvara politički deficit koji je izuzetno opasan i neodrživ“, rekao je Behar.

„Vlade donose pogrešne odluke kako bi udovoljile eliti i zaštitile bogatstvo, dok istovremeno potiskuju prava ljudi i njihov bes zbog činjenice da im životi postaju sve skuplji i neizdrživi“, dodao je on.

Tokom 2025. godine, Trampov zakon poznat kao „veliki, prelepi zakon“ uveo je niz poreskih olakšica za bogate, pri čemu su oni sa prihodima većim od milion dolara ostvarili povećanje prihoda od oko 3 odsto.

U isto vreme, većina Amerikanaca više ne može da priušti „minimalni kvalitet života“, navodi se u izveštaju Instituta Ludwig za zajednički ekonomski prosperitet iz 2023. godine. Oko 10 odsto Amerikanaca živelo je u siromaštvu 2024. godine, prema podacima američkog Zavoda za popis stanovništva objavljenim u septembru.

Oxfam je pozvao vlade da izrade nacionalne planove za smanjenje nejednakosti, da oporezuju superbogate kako bi smanjile njihovu moć, da uspostave snažnije „zaštitne zidove“ između politike i bogatstva, kao i da obezbede jaču zaštitu slobode izražavanja.

Izveštaj dolazi u trenutku kada je u Iranu više od 2.500 ljudi ubijeno otkako su prošlog meseca započeli protesti protiv dugotrajne ekonomske krize. Prošle godine zabeleženo je više od 140 „značajnih“ antivladinih protesta u 68 zemalja, koje su vlasti, kako navodi Oxfam, „najčešće dočekale nasiljem“.

„Ekonomsko siromaštvo stvara glad. Političko siromaštvo stvara bes“, rekao je Behar.

Bogate zemlje „smanjuju pomoć brže i drastičnije nego ikada ranije“, navodi se u izveštaju Oxfama. Ova smanjenja, uključujući zatvaranje USAID-a, mogla bi dovesti do dodatnih 14 miliona smrti do 2030. godine, upozorava ova organizacija.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/fabrikasimf