Dve reči koje treba izbegavati kada donosite novogodišnje odluke
Poruke „Nova godina, novi ti“ ovih dana su svuda oko nas. Reklame za teretane i dijete iskaču na društvenim mrežama, a razgovori prvog dana po povratku na posao često se svode na to šta ko izbacuje, uvodi ili konačno planira da dovede u red u januaru.
Ipak, većina novogodišnjih odluka ne potraje. Mnogi od nas odustaće od svojih ciljeva već sredinom januara.
Ali ove godine može biti drugačije. Pitali smo stručnjake kako da donesemo, i zadržimo, novogodišnje odluke.
Budite realni
Da li će 2026. biti godina u kojoj ćete „smršati“, „promeniti karijeru“ ili „kupiti novi stan“?
Oprez – to nisu konkretni planovi, već izjave koje stvaraju pritisak, upozorava dr Kler Kej, bivša lekarka opšte prakse i kouč za samopouzdanje. Novogodišnje odluke često propadaju jer su nejasne, nerealne i previše opšte, kaže ona. Savetuје da zapišete šta vam u životu trenutno funkcioniše, šta vas iscrpljuje ili vam više ne prija i u kojim segmentima živite „na autopilotu“.
„Kada razumete čega želite više – a ne samo od čega želite da pobegnete – promena postaje dugoročnija“, kaže ona.
Ciljeve treba zapisivati tako da se fokusiraju na pravac i iskustvo, a ne na jednu fiksnu tačku. Na primer, „smršati“ može da se preformuliše u: „Želim da se osećam energičnije i prijatnije u svom telu i da razumem šta mi u tome pomaže.“
Umesto „promeniću karijeru“, možete reći: „Želim da istražim koji posao mi daje energiju i smisao i da napravim jedan mali korak ka tome.“
Vodič: Kako da donesete ozbiljne novogodišnje odluke bez stvaranja pritiska sebi?
Ne koristite ove dve reči
Još jedna stvar koju treba izbegavati kada zapisujete ciljeve jesu rigidne reči poput „uvek“ ili „nikada“, kaže psihološkinja Kimberli Vilson. Takav jezik stvara pristup „sve ili ništa“, kojeg je izuzetno teško držati se.
Obećanja poput „uvek ću trčati sredom“ ili „nikada više neću piti alkohol“ samo vas unapred vode ka razočaranju.
„Klasičan primer su dijete ili vežbanje – ljudi pomisle da, ako pogreše jedan dan, sve ostalo gubi smisao“, kaže ona u BBC podkastu What’s Up Doc.
Ljudi tada razvijaju tunelski pogled i posmatraju jednu odluku izolovano, umesto da je sagledaju u širem kontekstu. Dr Kej dodaje da ciljeve treba formulisati fleksibilnije, koristeći izraze poput: „Želim da eksperimentišem sa“, „Želim da napravim više prostora za“ ili „Učim šta mi funkcioniše kada“.
Planirajte posrtanja
Nekoliko nedelja ste bili disciplinovani, a onda – jedan propušten trening, jedna brza hrana, jedna neprospavana noć i odjednom imate osećaj da je sve propalo.
Razlog zbog kog neke odluke ne uspeju je to što „ljudi planiraju za svoju najbolju verziju“, kaže Vilson.
„Nisu spremni za dane kada su umorni ili pod stresom i tada nemaju plan koji mogu da primene“, objašnjava ona.
Važno je prihvatiti da je posrtanje deo procesa – to ne znači da ste neuspešni. Upornost je važnija od savršenstva.
Dr Kej podseća da „cilj nije savršenstvo, već da jedan loš trenutak ne pretvorimo u potpuno odustajanje“.
Ako pogrešite, radoznalost je korisnija od samokritike – i umesto da čekate sledeću nedelju ili mesec, svaki dan posmatrajte kao novi početak.
Nadovežite navike
Jedna od tehnika koja pomaže da se odluke održe zove se „slaganje navika“ – kada novu naviku povezujete sa nečim što već radite svakog dana, kaže karijerna savetnica Ema Džefris.
Na primer: „Nakon što operem zube, uradiću deset sklekova. Kada sipam čašu vina, pisaću deset minuta. Kada uspavam decu, istegnuću se.“
„Ne dodajete obaveze – već novu naviku uklapate u postojeću rutinu.“
Osim motivacije, važno je i okruženje. Ako želite da čitate pre spavanja – ostavite knjigu na jastuku, tako da morate da je pomerite.
Učinite cilj pozitivnim
Ako vam je odluka da više štedite ili bolje raspolažete novcem, veća je šansa da će opstati ako je povežete sa nečim lepim.
Tom Frensis, direktor ličnih finansija u kompaniji Octopus Money, kaže da jasan i uzbudljiv cilj – poput putovanja ili fonda za nepredviđene situacije – čini štednju smislenom, a ne restriktivnom. On savetuje i da ne pokušavate da promenite previše toga odjednom.
„Izaberite dve ili tri jasne prioriteta – 1.200 funti za putovanje zvuči zastrašujuće, ali 100 funti mesečno deluje ostvarivo.“
Ako se pojavi neplanirani trošak, u redu je da usporite.
„Smanjenje mesečne uštede sa 100 na 20 funti i dalje znači da idete napred – najvažnije je da navika ostane živa.“
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
