Zašto zlato više ne reaguje na FED? I zašto Kina sve više diktira cenu?
Zlato je godinama pratilo kamatne stope u SAD-u gotovo po šablonu. FED podigne kamatu – zlato padne. FED spusti – zlato skače. Ali to više ne važi. U poslednje tri godine, sve se promenilo. Investiciono zlato je nastavilo da raste i u trenutku kada su kamate eksplodirale. To, prema starim pravilima, nije smelo da se desi – ali se desilo. I upravo to naglašava da klasični pokazatelji više nisu dovoljni.
Kako kamatne stope utiču na cenu zlata?
Realne kamate: glavni neprijatelj zlata (do sada)
Zlato ne isplaćuje prinos. Kada obveznice nude 5% godišnje, a inflacija pada, investitori prirodno biraju ono što donosi novac. Zato bi, u teoriji, cena zlata trebalo da padne. Ali tržište više ne gleda samo FED.
Ko preuzima zlato dok ga Zapad prodaje?
Centralne banke su promenile pravila igre
Kada su SAD i EU 2022. zamrzle ruske dolarske rezerve, mnoge zemlje su shvatile da novac u dolarima nije više „neutralan“. Ako rezerve mogu da se izgube preko noći – to više nije sigurna valuta.
Od tada su, centralne banke, posebno Kina, krenule su da kupuju zlato u rekordnim količinama. Prema World Gold Council-u, 2023. i 2024. bile su godine najveće državna kupovine zlata ikada zabeležene.
Kina je najtiši, ali najveći kupac
Kineska centralna banka (PBoC) retko komentariše svoje poteze, ali mesečna statistika govori dovoljno. Kina kupuje svakog meseca, bez pauze i bez obzira na cenu. To nije privremeni hedž, to je dugoročna promena startegije. Zlato postaje zaštita od sankcija, zamrzavanja računa i širokih geopolitičkih rizika.
Šta se dešava sa fizičkim zlatom?
Fizička potražnja iz Azije vuče cenu naviše
Na Zapadu investitori uglavnom ulažu u ETF-ove poput GLD fonda. To je papirno zlato – ne poseduje se poluga, već samo udeo koji prati cenu. Ali u Aziji se kupuje i drži isključivo fizičko zlato. I upravo to trenutno pomera tržište.
Na Šangajskoj berzi zlata (SGE), cena zlata je često viša nego u Londonu. Kad god je razlika veća od 30 dolara po unci, to znači da Kina agresivno kupuje fizičko zlato. U takvim situacijama nije važno što zapadni ETF investitori prodaju.
Fizičko zlato preuzima glavnu ulogu – I ono diktira cenu.
Da li algoritmi imaju uticaj na cenu zlata?
Da – i taj uticaj je sve veći. Danas softver trguje velikim delom tržišta.
Algoritmi analiziraju vesti u realnom vremenu i reaguju na ključne reči.
Ako se u naslovima pojavi reč poput:
- escalation (eskalacija sukoba)
- cut (smanjenje kamate)
- recession (recesija)
- miss (lošiji podaci od očekivanih)
…algoritmi automatski aktiviraju naloge za kupovinu zlata.
To znači da cena zlata može pomeriti i do 2% u roku od nekoliko minuta – bez ikakve stvarne, fundamentalne promene na tržištu.
Šta sada stvarno pomera cenu zlata?
Nisu više samo kamate i dolar. Ako danas želite da predvidite kretanje zlata, ne gledate isključivo FED i američku valutu, već posmatrate šta rade centralne banke i kako se kreće fizička cena u Aziji. Evo konkretnih signala koje treba pratiti:
Realne kamatne stope u SAD (US10Y minus inflacija)
Ako padnu ispod 3.5% – zlato ima prostora za rast.
Cena zlata u Šangaju u odnosu na London
Ako razlika pređe 30 dolara po unci – to je snažan znak da Istok intenzivno kupuje.
Kupovina centralnih banaka
Svaka objava o povećanju zlatnih rezervi (Kina, Indija, Poljska…) je bullish signal.
ETF tokovi (npr. GLD)
Kada se investitori vraćaju u ETF-ove, to daje dodatni zamah ceni.
Geopolitičke krize
Ratovi i sukobi mogu izazvati kratkoročne skokove cene. Ovo može biti dobar trenutak za ulazak ili izlazak – ali dugoročne odluke ne treba zasnivati samo na takvim događajima.
Nova formula za cenu zlata u 2025. godini
Cena zlata = (Kineska kupovina + Geopolitička nesigurnost) – (Snaga dolara + Realne kamate)
Ovo je nova realnost. Više nije dovoljno posmatrati samo američke ekonomske pokazatelje. Zlato je postalo globalni indikator straha, nesigurnosti i borbe za monetarni suverenitet.
Da li vredi ulagati u zlato sada?
Ako gledate kratkoročno – verovatno ćete videti oscilacije.
Ali ako posmatrate širu sliku, ona je jasnija:
- Centralne banke ne prestaju da kupuju
- Fizička tražnja iz Azije i dalje raste
- FED verovatno ide ka smanjenju kamatnih stopa u 2025.
- Dolar je pod pritiskom zbog ogromnog američkog duga
- Geopolitička nesigurnost je konstantna
Zlato ima temelj i to temelj koji nije papir. To je realna, fizička potražnja – i strateška odluka država.
Ako kupujete fizičko zlato – kupujete isto ono što kupuju centralne banke.
Ako posmatrate ETF-ove – pratite kada se i kako veliki fondovi vraćaju na tržište.
Zlato više nije samo zaštita od inflacije. Zlato je postalo zaštita od zapadnog finansijskog sistema.
FAQ
Da li FED kamatne stope još uvek utiču na cenu zlata?
Da, ali mnogo manje nego ranije. Centralne banke i fizička potražnja trenutno imaju veći uticaj.
Zašto Kina kupuje toliko zlata?
Zato što želi rezerve koje ne mogu biti zamrznute, a zlato je jedina globalno sigurna, politički neutralna imovina.
Da li je sada dobar trenutak za ulaganje u fizičko zlato?
Da! Ako očekujete niže kamate, veću geopolitičku nestabilnost i nastavak kupovine centralnih banaka, fizičko zlato je i dalje razuman dugoročni izbor.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik
