ONA MENJA SVET: Četiri priče o ženskoj snazi u nauci

Petnaest godina programa L’Oréal–UNESCO „Za žene u nauci“ u Srbiji pokazalo je da jedno priznanje može biti prekretnica. Za neke naučnice ono je značilo potvrdu da su na pravom putu, za druge otvaranje međunarodnih vrata, a za treće prvi vetar u leđa u trenutku kada je to najvažnije. Iako svaka priča ide drugačijim tokom, zajednička nit je jasna: ovo priznanje menja živote, karijere, perspektive i, što je najvažnije, podiže vidljivost naučnica u zemlji u kojoj se nauka retko nalazi u centru pažnje.

U ovom tekstu predstavljamo četiri dobitnice – Jelenu Aleksić, Aleksandru Barać, Jovanu Despotović i Mariju Genčić – žene koje su, zahvaljujući ovom programu, ojačale svoje pozicije, otvorile nove saradnje, pokrenule sopstvene projekte i postale još snažnije tačke u našoj naučnoj zajednici. Njihove priče potvrđuju ono što je suština programa: kada podržamo ženu u nauci – ona menja svet.

JELENA ALEKSIĆ

Nauka koja ostaje: Deset godina posle nagrade

Deset godina nakon što je dobila L’Oréal–UNESCO priznanje „Za žene u nauci“, Jelena Aleksić i dalje stoji na istom mestu – Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu – ali njen put je sve samo ne statičan. U karijeri je napredovala postepeno i očekivano univerzitetskim ritmom, iz zvanja u zvanje, kroz predan rad u nastavi i istraživanjima. Dok su mnoge njene koleginice svoje naučne priče nastavile u inostranstvu, Jelena je ostala, i baš zato njen profesionalni put danas dobija posebnu težinu.

Jelena Aleksić, redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu priznanje je dobila pre deset godina.

„U tom trenutku to je za mene bio izuzetan podsticaj i priznanje. U profesionalnom smislu, moja karijera je napredovala prilično pravolinijski, onako kako je uobičajeno na univerzitetu – iz zvanja u zvanje, uz kontinuirani rad u nastavi i istraživanjima. I dalje sam na istom fakultetu, nisam otišla iz zemlje, što je danas već pomalo neobična priča, imajući u vidu koliko je mojih koleginica odlučilo da karijeru nastavi u inostranstvu”, priča Jelena.

Posebno joj je žao što je više od pola „L’Oréalki“, kako vole da se zovu, danas van Srbije.

“Ako nas je ukupno oko četrdesetak, čini mi se da više od polovine više ne živi i ne radi ovde, i to je činjenica koja me rastužuje. Ipak, iz mog ugla gledano, nagrada je učvrstila moj put u okviru domaće akademske zajednice i dala dodatnu vidljivost mom radu. Bila je snažan signal da i u našim uslovima postoji prepoznavanje kvaliteta i podrška naučnicama koje ostaju da grade karijeru u Srbiji”, zaključuje ona.

ALEKSANDRA BARAĆ

Borba protiv nevidljivih pretnji

U svetu u kom se zdravstvene pretnje menjaju brže nego što ih nauka stiže da imenuje, postoje ljudi koji stoje na prvoj liniji – ne samo pred pacijentima, već i pred pitanjima na koja medicina tek traži odgovore. Jedna od njih je Aleksandra Barać, klinički lekar i naučnica u oblasti infektivnih bolesti, čiji rad spaja dve, često iscrpljujuće, profesionalne stvarnosti: urgentnost bolnice i strpljivost laboratorije.

„L’Oréalova nagrada mi je izuzetno mnogo značila, pre svega zato što je bila potvrda da sam na pravom putu. Bila mi je snažan podstrek da nastavim dalje, ne samo finansijski, već pre svega moralni, jer biti prepoznat u svojoj zemlji, verujte, najteže je. Mnogo je teže nego van zemlje, bez obzira na oblast kojom se bavite, a biti i klinički lekar i naučnik zaista je posebno zahtevno. Suštinski se ništa nije promenilo – samo se sve intenziviralo: moj rad, broj publikacija, broj međunarodnih saradnji, broj citata i sva ta naučna merila, što znači da sam nastavila istim smerom“, priča Aleksandra.

Priznanje joj je, kaže, pomogla da izgradi snažnu međunarodnu mrežu saradnje sa kolegama koji su veoma prepoznati u oblasti infektivnih bolesti u svetu, posebno u segmentu kojim se ona užе bavi u okviru infektologije.

„Postala sam predsednica za mlade u svetskom udruženju za gljivične infekcije, član Upravnog odbora svetskog i evropskog udruženja infektologa, kao i Upravnog odbora za „emerging infections“, za koje smo se posle kovida svi uverili koliko su važne“, ističe.

Njen fokus na gljivične infekcije i dalje ostaje, samo je proširila spektar naučnih aktivnosti.

„Danas imam i domaće i strane doktorante, a deo njihovih doktorata zasniva se upravo na istraživanju gena rezistencije za koja je i dodeljena L’Oréal nagrada i o kojima smo već objavili radove. Mogla bih da kažem da smo tu nagradu opravdali kroz vrlo konkretne, opipljive rezultate“, kaže ona.

JOVANA DESPOTOVIĆ

Od doktorata do nacionalnih i sopstvenih projekata

Nakon dobijanja L’Oréal–UNESCO priznanja, Jovana Despotović doživela je značajan, ali izazovan prelaz – od doktorandkinje do mladog doktora nauka i samostalnog istraživača. Godinu dana posvetila je porodiljskom odsustvu, a potom se odmah našla u „vatri“ tranzicije: finansiranje sopstvenih projekata i osnivanje istraživačke grupe u Srbiji nije jednostavno. Jovana je naučni  saradnik Instituta za molekularnu biologiju i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.

“U periodu nakon priznanja najpre sam napravila pauzu od godinu dana zbog porodiljskog odsustva, a onda sam se, po povratku, našla u svojevrsnoj „vatri“ tranzicije – od doktorandkinje do mladog doktora nauka. To je veoma nagao prelaz: tek ste završili doktorat, a odmah treba da se snađete u sistemu finansiranja sopstvenog istraživanja”, priča ona.

U Srbiji nema mnogo nacionalnih programa, a još uvek niste dovoljno konkurentni da lako dobijete veliki međunarodni projekat i osnujete sopstvenu grupu.

„Imala sam sreću da dobijem projekat LiveRNA Fonda za nauku Republike Srbije kroz Program saradnje srpske nauke sa dijasporom: Podrška za istraživačke posete naučnika iz dijaspore “, u okviru kog ćemo sarađivati sa partnerom iz Francuske. U međuvremenu sam stekla i novo zvanje – naučni saradnik”, objašnjava Jovana.

Kada je reč o uticaju na nauku, sada počinju da izlaze radovi u kojima je učestvovala, pre svega sa projekta Fonda za nauku SENSOGENE iz programa „PROMIS“.

„Ti radovi bave se transkriptomikom, nekodirajućim transkriptima i njihovom ulogom u proučavanju debelog creva, ali i šire. Nadam se da će nas ta specifična niša istraživanja dovesti do boljeg razumevanja kolorektalnog karcinoma, da ćemo ući u same mehanizme bolesti, odgovora na terapiju i da ćemo identifikovati potencijalne biomarkere koji bi mogli da se koriste u kliničkoj praksi”, priča ona.

MARIJA GENČIĆ

Osnaživanje novih generacija

Marija Genčić, dobitnica L’Oréal–UNESCO priznanja „Za žene u nauci“, ističe da je za nju najvažnije mentorstvo i osnaživanje svojih studentkinja i saradnica. Kroz podršku, primer i podsticanje radoznalosti, Marija pomaže mladim naučnicama da pronađu svoj put i uspešno kombinuju akademski i privatni život. Priznanje joj je omogućila veću vidljivost u naučnim krugovima, olakšala buduće saradnje i otvorila nova vrata, kako njoj, tako i njenim studentkinjama, čineći nauku dostupnijom i inspirativnijom.

Marija Genčić, dobitnica L’Oréal-UNESCO priznanja „Za žene u nauci“ sa svojim studentkinjama i saradnicama često ima jedan gotovo majčinski odnos i upravo na to je najponosnija.

„Na činjenicu da svaka od njih pronalazi sopstveni put, krči svoju stazu i uči da voli ono čime se bavi. Trudim se da ih osnažim da budu radoznale, otvorene i spremne da zakorače u nove oblasti“, priča Marija.

Posebno joj je drago što su već sada veoma uspešne u onome što rade, što su multidisciplinarne i što najbolje među njima uspevaju da uklope i porodični život i nauku.

„Najstarija je, na primer, uspela da završi doktorat i u isto vreme postane majka. Kada bih morala da objasnim nauku u samo jednoj rečenici, rekla bih da je to putovanje u kome iza svakog „zašto“ postoji neko „zato“ i u kome je upornost jednako važna kao i talenat. Jedan od ciljeva programa u kome sam dobila nagradu jeste i promocija nauke i naučnih dostignuća, i žao mi je što ponekad nemamo dovoljno prostora da to uvek realizujemo na najbolji način“, objašnjava ona.

Ipak, ona veruje da je u mom slučaju pomak zaista vidljiv.

„Danas se u našim hemijskim krugovima prilično dobro zna ko je Marija Genčić, što mi je posebno drago. Za mene je važno što su za moj rad čuli i profesori sa kojima ranije nisam imala priliku da se sretnem uživo – mnogo je lakše kada drugi znaju ko ste i kada vas prepoznaju kao nekoga ko je bio počastvovan da bude dobitnica ovako prestižne nagrade. Ta vrsta vidljivosti olakšava i buduće saradnje i otvara nova vrata, kako meni tako i mojim studentkinjama.

Ona menja svet: Kako jedna nagrada osnažuje nove generacije naučnica

Izvor: BIZLife

Foto: L’Oréal