Agencija Chapter 4 uspešno posluje u Srbiji već skoro 16 godina i okuplja tim konsultanata koji svojim strateškim savetovanjem i kreativnim kampanjama pružaju snažnu podršku kompanijama klijenata u ostvarivanju poslovnih ciljeva.

Tamara Bekčić i Milena Avramović Bjelica imaju po više od 20 godina iskustva u industriji i savetuju neke od najvećih međunarodnih kompanija u Srbiji. Njihovi uvidi o odnosu sa klijentima, reputaciji, autentičnoj komunikaciji i ESG temama otkrivaju šta je danas zaista važno u svetu korporativnih komunikacija. Direktorke PR agencije Chapter 4 pokazuju da globalno razmišljanje i lokalna relevantnost nisu suprotnosti, već komplementarne strategije. Edukacija, razmena znanja i partnerstva u regionu centralne i jugoistočne Evrope omogućavaju agenciji da stalno inovira i podiže standarde PR industrije. Njihovi uvidi potvrđuju da uspešna komunikacija danas zahteva strateško razmišljanje, fleksibilnost i hrabrost da se stvori autentičan dijalog sa publikom, bez obzira na granice i izazove.

• Kako biste opisali današnji odnos između klijenata i PR agencija? Da li se očekivanja menjaju brže nego što industrija može da ih isprati?

Milena Avramović Bjelica: Odnos je istovremeno i više izazovan i više partnerski nego ranije. Klijenti su svesniji moći komunikacije, ali su i pod većim pritiskom da se istaknu, da svaku aktivnost izmere, isprate i opravdaju. Klijentima je potrebno da PR agencije budu strateški savetnici i partneri koji pomažu da se kroz komunikaciju reše i poslovni izazovi, a ne samo izvođači kampanja.

Očekivanja se zaista menjaju brzo – često brže nego što sistemi, procesi i budžeti mogu da isprate. Zato se uspešne saradnje danas grade na zajedničkom učenju i poverenju, na otvorenosti i fleksibilnosti, a ne na starom modelu „brief – rešenje – izveštaj”.

• Kada se priča o reputaciji, šta je ono što brendove danas najviše košta, a i dalje se potcenjuje?

Tamara Bekčić: Kompanije najviše košta – tišina. Ili, još gore, nedoslednost. Reputacija nastaje iz percepcije i reakcije javnosti, a ne iz saopštenja. Kontinuitet i doslednost u komunikaciji predstavljaju kapital koji se ne sme potceniti.

Upravljanje kriznom situacijom i krizna komunikacija nisu plan „za svaki slučaj”, nego deo reputacijskog kapitala. I tu je lekcija koju učimo iz svake krize – reputacija se gradi svakog dana, ne samo kada nastane problem. Kvalitetnom i strateški promišljenom komunikacijom gradimo i povećavamo korporativni kapital.

• Kako uspevate da zadržite ljudski ton u komunikaciji, naročito u eri metrike i algoritama?

Milena Avramović Bjelica: Ključ je u ravnoteži – podaci nam služe kao kompas za strategiju, ali emocije su vetar u jedrima komunikacije. Ljudski ton ne nastaje iz algoritma, već iz razumevanja stvarnih potreba, osećanja i konteksta publike. U praksi vidim da je ljudima povremeno neophodno podsećanje da iza svakog klika postoji stvarna osoba, a ne „target”. Ako to zapamtimo, metrika ne može da uguši autentičnost.

• Koliko kompanije danas razumeju važnost strateškog planiranja komunikacija?

Tamara Bekčić: Razumevanje raste, to zaista vidimo u svim industrijama. Kompanije sve više razumeju da strategija komunikacije nije luksuz ili nekakav dodatak, već poslovna neophodnost. Pritisak na brze rezultate i dalje postoji. Međutim, ono što se menja jeste svest da „brzi rezultat” bez strateškog okvira kratko traje – i često skuplje košta kasnije. Dobar strateški plan ne usporava komunikaciju – on je čini otpornijom i dugovečnijom.

• Šta vas najviše inspiriše u radu sa timom i klijentima?

Milena Avramović Bjelica: Ljudi. Uvek ljudi. I dalje me inspiriše trenutak kada se u timu rodi ideja koja pomera granice, ili kad klijent prvi put vidi da kvalitet aktivnosti i komunikacije značajno menjaju percepciju o njegovom brendu. To je neopisivo.

U našem poslu ništa nije rutina – svaka kampanja je novi dijalog, novo razumevanje, nova lekcija. To je ono što nam održava strast u vezi sa ovim poslom i što nas drži motivisanim i posle više od 20 godina rada u industriji.

• Kako se uloga PR-a menja kada kompanije pričaju o brizi za ljude i životnu sredinu?

Tamara Bekčić: PR više nije „megafon” – postaje prevodilac vrednosti. Autentične kompanije ne pričaju o ESG temama zato što moraju, već zato što žele da podele svoja iskustva i praksu, da budu primer drugima i zato što žele poverenje publike. Poverenje se ne može kupiti – može se samo zaslužiti. Naša uloga i odgovornost u PR-u jeste da pomognemo da te vrednosti zaista zažive u praksi, a ne samo u saopštenjima.

• Šta je najvažnije kod komunikacije za međunarodne brendove na lokalnom tržištu?

Milena Avramović Bjelica: Mislim da je tu najvažniji balans između globalne doslednosti i lokalne relevantnosti. Poruka se ne prevodi samo jezički – ona se prevodi kulturološki, društveno i emotivno. Najuspešnije kampanje su one koje poštuju identitet brenda, ali govore jezikom i emocijama lokalne publike.

• Da li lideri shvataju da komunikacija oblikuje i njihovu ličnu reputaciju?

Tamara Bekčić: Lideri sve više prepoznaju da komunikacija direktno utiče na njihovo predstavljanje u javnosti i na reputaciju koju grade. Najbolji lideri shvataju da je autentična i proaktivna komunikacija deo liderstva. Volim da kažem da komunikacija odlučuje pobednike, za šta imamo veliki broj primera i među liderima, i među kompanijama, i među brendovima. Ljudi ne traže savršenog lidera – traže onog kome mogu da veruju. A to poverenje se ne gradi iz govora, već iz doslednosti između reči i dela.

• Gde je granica između autentične komunikacije i „greenwashinga”?

Milena Avramović Bjelica: Granica je tanka, ali vrlo jasna – autentičnost podrazumeva dokaz. Ako kompanija priča o održivosti, mora da pokaže konkretne akcije i rezultate. ESG ne treba da bude marketinški alat, već suština i putokaz za poslovanje. PR može pomoći da se te vrednosti artikulišu, ali ne može ih stvoriti ni maskirati.

• Šta biste poručili mladim ljudima koji ulaze u svet komunikacija?

Tamara Bekčić: Budite radoznali, hrabri i strpljivi. Naučite da slušate, jer komunikacija počinje razumevanjem. Slušanje je važnije od govora. Ne jurite prečice. Sve što vredi u ovoj profesiji gradi se iskustvom i integritetom. Dobar komunikator nije onaj koji ima rešenje za sve, već onaj koji ume da postavi pravo pitanje u pravom trenutku.