Zamisli idealan svet u kome svaka kompanija savršeno upravlja promenama. Zaposleni razumeju šta se menja i zašto, svi su uključeni, motivisani, spremni da krenu u akciju i izguraju promenu. Da, ni ja ga nikad nisam videla.

Istina je mnogo surovija. Istraživanje WTW-a iz 2023. pokazuje da samo 43 odsto zaposlenih misli da njihove firme dobro upravljaju promenama, a tek 25 odsto veruje da su lideri sposobni da to rade. Drugim rečima, promene su svuda oko nas, ali naša sposobnost da ih sprovedemo i dalje je katastrofalna.

Toliko često „fejlujemo” da slobodno možemo da kažemo da smo skoro pa usavršili veštinu sabotiranja promena. A to vredi staviti na papir i pohvaliti se.

Zato, evo mog vodiča za to kako najbrže da uništiš svaku promenu, sačinjenog od najčešćih i najvećih grešaka koje ponavljamo. Dakle, ako se u nekoj tački prepoznaš, čestitam, ti si majstor sabotaže promene.

1. Drži sve iza zatvorenih vrata

   Ako CEO i top menadžment znaju šta se menja, znači da znaju svi. Zašto da trošite vreme na objašnjavanje „običnim smrtnicima”, tj. zaposlenima? Ljudi ionako vaše odluke saznaju na hodniku, kroz tračarenje na pauzi za kafu ili kad ih već pregazi buldožer promene.

   Ćutanje je isto komunikacija, ali ona koja pravi haos, nezadovoljstvo, strah i čini da ljudi odlaze.

2. Neguj kolektivnu glupost

   Kompanijama koje cene dijalog i uključuju zaposlene u implementaciju promena – iskreno – promene čak i uspevaju. Ali šta će to nama? Mnogo je lakše kad ljudima suptilno pošaljete poruku: nije tvoj posao da misliš. Dakle, napravi gomilu pravila i procedura koje guše svaku inicijativu i inovativnost, a ako neko slučajno pita zašto, podseti ga da ga se ne tiče.

   Tako uspešno gradiš kulturu poslušnih zaposlenih koji ne postavljaju nezgodna pitanja, samo odjednom pobegnu glavom bez obzira.

3. Naduvaj celu priču da izgleda ozbiljno

   Transparentnost je precenjena. Ljudi ionako vole dobru predstavu i zato organizuj performans. Pokaži šarene prezentacije, obećaj maglu, izmeri sve što nema veze sa suštinom i podeli promotivne šolje sa sloganom promene. Ljudi će misliti da se „nešto radi”, niko neće znati šta treba da uradi, a vaša iluzija kontrole trajaće taman dok realnost ne pokuca na vrata.

4. Igraj na kartu straha

   Psihologija kaže: ljudi mnogo jače reaguju na gubitak nego na dobitak. Pa iskoristi to! Kad pričaš o promeni, naglasi sve što će nestati – benefiti, stabilnost, navike. Zašto da pominješ nove prilike i razvoj? Nada motiviše, a strah paralizuje.

   Ako dovoljno dugo gajiš osećaj nesigurnosti, dobićeš pasivnost i otpor – dakle, savršen recept za haos.

5. Iskoristi „nudging” da ih bocneš, ne da im pomogneš

„Nudging” je psihološki termin za blago usmeravanje ljudi ka nekom ponašanju i odlukama, bez prinude. E sad, ti ga u promeni koristi kao alat da ih držiš u panici. Pošalji imejl sa naslovom: „Želiš da saznaš tri načina kako će digitalna transformacija da ti uništi život? Klikni ovde.”

Ne moraš da im objasniš ništa, dovoljno je da ih malo uzdrmaš i ostaviš bez odgovora. To je prava mera.

Bonus savet: ne radi ništa

Ako ti je sve ovo previše posla – ti, jednostavno, nemoj raditi ništa. Pusti da se glasine šire brže od zvaničnih kanala, da ljudi nagađaju i paniče. Uostalom, zašto biste kao kompanija ulagali energiju kad se promena „ionako nekako sama desi”?

Upravljati promenama zahteva ozbiljan trud, posvećenost, empatiju, transparentnost i dijalog. Lakše je ostati u zoni konfuznih poruka, lošeg tajminga i naređenja odozgo serviranim uz dozu straha. Promena će se svakako desiti, samo neće uspeti. Dakle, na tebi je da li ćeš ovaj tekst koristiti kao vodič za rad ili ćeš ga tretirati kao listu grešaka koje ne smeš da ponavljaš.