• Šta vas je motivisalo da osnujete Bright Finance Hub i kakva je bila početna vizija?

Još kao studenta su me zanimale finansije i prijavljivao sam se na sve što je fakultet nudio na ovu temu. Iako mi je prva radna pozicija bila Junior Category Manager i nije imala veze sa finansijama, to me nije sprečilo da postavljam planove i izveštaje i vrlo brzo postanem dobar sagovornik kontrolingu. Moja sledeća stanica je bila Milšped, gde sam imao sreću da radim sa kvalitetnim ljudima i da učestvujem u ozbiljnom rastu kompanije. Bio sam deo tima koji je postavio kontroling i tada se zaljubio u taj posao.

Nedugo zatim, čuo sam u Švajcarskoj za ideju sličnu BrightFinance Hubu. Pročitao sam da je za poslovni uspeh ključno rešavanje konkretnog problema i stvaranje vrednosti. Moja ideja je bila da manji i srednji biznisi dobiju podršku u finansijama kakvu inače imaju samo velike kompanije. Posle meseci analize tržišta, pre tačno šest godina, osnovao sam firmu.

Glavni motiv je uticaj koji imamo da klijentima donesemo dobre promene i osećaj zadovoljstva posle radnog dana.

• Koji su bili najveći izazovi u građenju finansijske strukture kompanija i kako ste ih prevazilazili?

Već prvog dana imao sam prvog klijenta, zahvaljujući prijatelju koji mi je ukazao poverenje. Na samom početku sam imao i puno sreće. Dok sam otvarao račun u banci prilikom osnivanja firme, nazvao me je prijatelj i požalio se na procese u finansijama. Objasnio sam mu čime će se baviti Bright i praktično prvog dana dobio klijenta. I danas sam zahvalan Radetu iz Willis Towers Watsona na poverenju.

Prvi cilj mi je bio da obezbedim stabilnost. Najčešća greška malih biznisa je što prvo misle o profitu, pa tek onda o stabilnosti. Ja sam birao dugoročne saradnje i partnerstva, odričući se profita zarad sigurnosti. Drugi izazov je bila cenovna politika – kako omogućiti punu podršku, a da cene budu fer i održive. To smo uspeli tek u trećoj godini, kada smo napravili transparentan model. Treći izazov bio je tim. Imao sam sreće da okupim ljude koji su verovali u ideju i ostavili „sigurne” poslove. Danas je tim srce i mozak Brighta i bez njih ništa ne bi bilo moguće.

• Kako objašnjavate razliku između konsaltinga i autsorsinga u finansijama?

Konsalting se često svodi na davanje saveta bez implementacije, zbog čega privreda ima negativan stav. Mi to posmatramo kao strategiju bez egzekucije i zato obavezno učestvujemo u implementaciji. Sa druge strane, autsorsing se više povezuje sa jednostavnijim rolama i transakcionim poslom, gde je proces jasno definisan. Privreda na njega reaguje pozitivnije, možda zbog transparentnijeg narativa.

Bez obzira na termin, ključ je poverenje. Naš krajnji cilj je biznis partnerstvo – da budemo deo tima klijenta, sa znanjem, logikom, komunikacijom i stručnim veštinama. Bilo da se naše usluge smatraju autsorsingom ili konsaltingom, mi sebe smatramo internim delom tima, jer aktivno učestvujemo u implementaciji.

• Na koji način finansijski kontroling i izveštavanje menjaju odluke menadžmenta?

Jedan klijent je rekao: „Mi smo bili u pećini, a vi ste doneli i upalili baklju.” Kompanije često u rastu ili padu izgube kontrolu nad poslovanjem. Naša metodologija donosi transparentnost i odgovor na pitanje zašto se nešto dešava. Sa uvođenjem kontrolinga i zatvaranja meseca, kroz menadžerske izveštaje klijenti dobijaju jasnu sliku performansi i miran san. Razumeju prošlost, šta je dobro i na čemu treba raditi.

Drugi korak je fokus na budućnost – planiranje i prognoze. To razlikuje uspešne od neuspešnih: povezivanje ciljeva i konkretnih aktivnosti. Kroz redovne analize reagujemo proaktivno i utičemo na rezultate tokom godine.

Još jedna od stvari koja se zaista vrlo često dešava u praksi jeste da kontroling tim primeti određene nepravilnosti i nelogičnosti koje se ispostave kao ozbiljni problemi u poslovanju. Ovakvi problemi se, jednostavno, sakriju zbog velikog obima i, kada se i primete od strane menadžmenta ili operacija, već bude vrlo kasno i finansijski efekti mogu biti vrlo značajni i bolni. Ovde je velika prednost kontrolinga što ove situacije na vreme uvidi i kroz jasnu i brzu komunikaciju stavlja na dnevni red pomenutom menadžmentu.

Uticaj kontrolinga na donošenje odluka zaista je veoma značajan. Primećujemo da naši klijenti veoma cene i uvažavaju sektor kontrolinga jer vide veliku vrednost i neophodnu podršku. Neretko izgovaraju rečenice da ne znaju kako bi sada uopšte vodili poslovanje bez ovakvog sektora i podrške. Smatram velikim uspehom to što je većina novih klijenata došla kroz preporuke postojećih klijenata.

• Kako održavate kvalitet i preciznost usluga dok se broj klijenata povećava?

Naš model se zasniva na kvalitetu i dugoročnim partnerstvima, a ne na volumenu. Pažljivo upravljamo brojem klijenata i često rastemo zajedno sa postojećima. Iako radimo sa američkim kompanijama preko tri godine, ove godine odlučili smo da otvorimo kompaniju u SAD, što je bila jedna od najvažnijih strateških odluka. Tamo imamo priliku da radimo sa firmama koje često imaju prihod između 100 i 400 miliona dolara godišnje i dokazali smo da je biznis partnerstvo moguće i na daljinu.

Preciznost postižemo kroz proces i obavezne kontrole, kao i kroz Microsoft alate. Najveći izazov je balans između tačnosti i brzine. Da bismo održali kvalitet, često odbijamo projekte. Takođe, kroz Power BI i slične alate razvijamo rešenja koja su skalabilna i posebno primenjiva na tržištu SAD.

• Kako vidite budućnost finansija u kontekstu digitalizacije i novih tehnologija u Srbiji?

Naša osnovna vrednost je biznis partnerstvo, na šta nove tehnologije ne utiču direktno. Ali na tehničkim poljima utiču značajno: od računovodstva, knjiženja, obrade dokumenata, do automatizacije kontrola.

U današnje vreme sve što je operativno i repetitivno podložno je automatizaciji, što smo naučili od naših klijenata iz proizvodnje. Kompanije koje to ne prate gube prednost. Implementacija traži znanje i vreme, ali je stvar prioriteta menadžmenta.

• Koja je najveća lekcija koju ste naučili kao osnivač Bright Finance Huba?

Izgradnja firme i rast koji je premašio milion evra dali su mnoge lekcije. Najvažnija među njima jeste da uspeh zahteva strpljenje, jer je za kvalitet potrebno vreme – ne postoje prečice. Uz strpljenje je potrebna disciplina da se i u teškim danima uradi sve što je potrebno.

Najviše me umiruju sjajan tim i klijenti sa kojima radimo. Profit je samo posledica, a fundamentalne vrednosti i ljudi oko mene – najveća podrška. ■