Svesna da lični i profesionalni uspeh ne zavise od granica, već od zajedništva i jasne svrhe, master inženjerka mašinstva Suzana Milutinović, menadžerka održavanja i procesnog inženjeringa za motore brisača u kompaniji Bosch Srbija, ostala je da gradi karijeru u Srbiji. Ponosna je na to što je, kako kaže, u korporativnom okruženju sačuvala ljudskost i poverenje, a uverena je u to da se pravi rezultati postižu onda kada su odnosi među ljudima iskreni, a podrška uzajamna.

• Koji izazov vas je najviše izbacio iz zone komfora i kako ste ga savladali?

Najveći izazov koji me je izbacio iz zone komfora bila je moja prva liderska uloga. Prelazak iz tehničke uloge u poziciju gde vodim ljude zahtevao je da naučim kako da postavim jasne granice, a da pritom ostanem otvorena i korektna u međuljudskim odnosima. To mi nije bilo lako, jer sam želela da zadržim dobru atmosferu, a istovremeno budem dosledna u svojim zahtevima. Veliku podršku u tom procesu pružilo mi je prethodno iskustvo rada u timovima koje su vodili izuzetni lideri – kroz njih sam naučila kako izgleda dobar odnos poverenja i poštovanja. Moj osnovni motiv je bio jednostavan: da se prema ljudima ponašam onako kako bih želela da se neko ponaša prema meni. Taj princip mi i danas pomaže da gradim odnose u timu i da balansiram između zadataka i međuljudske strane posla.

• Šta vas danas najviše pokreće na poslu?

Danas me najviše pokreće timski duh – kada svi radimo kao jedna celina, sa međusobnim poštovanjem i svešću da je svaki doprinos važan. Verujem da se najbolji rezultati postižu u okruženju gde nema „viših” i „nižih” pozicija, već gde postoji ravnoteža i jednakost u vrednovanju svakog člana tima. Kao lider, trudim se da gradim atmosferu u kojoj se ljudi osećaju slobodno da izraze mišljenje, podele znanje i preuzmu inicijativu. Moja najveća nagrada je kada vidim da tim funkcioniše složno i da svaki pojedinac raste kroz zajednički rad.

• Kako održavate motivaciju i energiju u svetu koji se stalno menja i u trenucima kada stvari ne idu po planu?

Motivaciju i energiju crpem iz svrhe i smisla onoga što radim. Kada verujem u svoj doprinos i kada se osećam povezano sa vrednostima ljudi oko sebe, čak ni promene i nepredviđene situacije ne deluju obeshrabrujuće. U trenucima kada stvari ne idu po planu – trudim se da ostanem smirena, da ne gubim širu sliku i da se fokusiram na ono što mogu da kontrolišem. Verujem da stabilnost dolazi iznutra – iz toga što znam zašto nešto radim i sa kim to radim. Ta povezanost mi daje snagu i u najizazovnijim situacijama.

• Na koje dostignuće ste najponosniji u svom poslovnom putu?

Najponosnija sam na to što sam uspela da kroz svoj rad sačuvam ljudskost – da u dinamičnom i često stresnom okruženju ostanem osoba kojoj ljudi veruju. U korporativnom svetu, gde se uspeh meri kroz brojeve, izveštaje, ponosna sam na to što sam izgradila odnose koji nisu zasnovani samo na hijerarhiji ili funkciji, već na poverenju, poštovanju i osećaju jednakosti. Važno je uvek imati na umu da iza svakog rezultata stoje ljudi – sa svojim danima, životima, energijama i emocijama. Nije uvek lako. Ponekad je brže ćutati nego saslušati, lakše zatvoriti vrata nego stati i pitati: „Kako si?” Ali svaki put kad sam izabrala da budem čovek pre funkcije – ispostavilo se da je to bila najvrednija odluka. Ponosna sam na odnose koje sam izgradila, na ljude oko sebe, koji znaju da su poštovani, i na trenutke kada je poverenje bilo važnije od protokola. Ipak, na kraju – brojevi se zapišu, ali način na koji si nekoga naveo da se oseća – to se pamti. Sa ovakvim pristupom, ljudi su spremni da idu i preko svojih granica i mogućnosti. Nije uvek lako, ali je uvek lepo. 

• Zašto ste odlučili da ostanete i radite u Srbiji?