Letovanje postaje luksuz: 42 miliona radnika u EU ne može da priušti odmor

Svaki sedmi zaposleni u Evropskoj uniji, što je oko 42 miliona ljudi, nije mogao da priušti ni jednu nedelju godišnjeg odmora tokom 2023. godine.

Prema podacima Eurostata, u sve četiri najveće ekonomije EU (Nemačka, Francuska, Španija i Italija), više od pet miliona radnika u svakoj zemlji nije imalo finansijske mogućnosti da ode na letovanje.

Foto: Freepik

„Odmor sa porodicom ili prijateljima je osnovna ljudska potreba i deo društvenog ugovora Evrope“, poručuje Ester Linč, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC), upozoravajući da „odmor postaje privilegija za bogate“, piše Euronews Business. 

Sve više ljudi bez odmora

Broj radnika koji ne mogu da priušte odmor raste treću godinu zaredom. U 2022. to je bilo 40,5 miliona ljudi, dok ih je 2023. bilo 41,5 miliona, što je milion više za samo godinu dana.

Da li proveravati mejlove na odmoru – ili se suočiti sa „cunamijem“ poruka po povratku?

Glavni uzroci: porast cena prevoza, hrane i smeštaja, uz pad realnih plata i sve veće ekonomske razlike među zemljama.

Istok i jug Evrope najugroženiji

Najveći procenat radnika koji ne mogu da priušte odmor beleže zemlje istočne i južne Evrope:

• Rumunija – 32%
• Mađarska – 26%
• Bugarska – 24%
• Portugal i Kipar – po 23%
• Slovačka – 22%

Nasuprot tome, najmanji procenat radnika bez odmora imaju Danska, Švedska, Finska, Holandija, Luksemburg i Slovenija – između 5% i 7%.

U bogatijim zemljama poput Austrije i Češke, taj procenat je ispod 10%.

Poljska uvodi četvorodnevnu radnu nedelju – budućnost ili ipak ne?

Veliki brojevi i u velikim ekonomijama

Čak i među najbogatijima, podaci su zabrinjavajući:

• Italija – 6,2 miliona radnika bez mogućnosti odmora
• Nemačka – 5,8 miliona
• Španija – 5,6 miliona
• Francuska – 5,1 milion
• U Rumuniji i Poljskoj, više od 3,5 miliona zaposlenih nije moglo da ode na odmor, dok ih je u Mađarskoj i Portugalu bilo po preko 1,5 milion.

Veza između plata i mogućnosti za odmor nije uvek jasna

U većini slučajeva, niža plata znači i manju mogućnost da se ode na letovanje. Ipak, postoje izuzeci. Na primer, u Irskoj, gde je prosečna godišnja neto zarada preko 43.000 evra, i dalje postoji visok nivo „siromaštva odmora“. S druge strane, Slovenija ima relativno niske plate, ali i vrlo nizak procenat radnika koji ne mogu sebi da priušte odmor.

Iz Evropske konfederacije sindikata poručuju da je vreme da odmor ne bude privilegija, već pravo. Pozivaju EU i države članice da u potpunosti sprovedu Direktivu o minimalnoj zaradi, ali i da nova politika „kvalitetnih poslova“ uključi i zakone koji štite radnike – naročito one sa najnižim prihodima.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik