Košarkaški virtuoz rekao zbogom – Miloš Teodosić završio karijeru
Bez velike pompe. Bez oproštajne turneje. Bez podignutog prsta ka nebu, ni poslednjeg šuta pred punom Arenom. Samo tiho, dostojanstveno, onako kako je i igrao – Miloš Teodosić je završio svoju profesionalnu karijeru.
Jedan od najelegantnijih plejmejkera koje je evropska košarka imala, povukao se sa parketa u svojoj 38. godini. Vest koja je prošla gotovo bez zvanične konferencije ili suza pred kamerama, ali zato s velikom dozom poštovanja među onima koji znaju, šta je Miloš bio i šta je značio.
Gospodar asistencija
Bio je čovek zbog kog se dolazilo ranije na utakmice, samo da se vidi kako lopta ide tamo gde niko drugi nije ni slutio da će otići. Njegove asistencije nisu bile samo precizne, bile su poezija. Geometrija u pokretu. Vizija u vremenu koje se nije moglo zaustaviti.
Nije ga krasila ni eksplozivnost, ni neverovatna brzina. Krasio ga je mozak, mirna ruka i hrabro srce. I onaj njegov pogled – kao da zna šta će se desiti tri poteza unapred. A često je i znao.
„Ostaće pesma i uspomena na Tea kapitena…“
Da, osvojio je sve, srebra sa Olimpijskih igara, Svetskog i Evropskog prvenstva, Evroligu, domaće titule, priznanja, MVP titule. Bio je kapiten Srbije, lider tima, miljenik navijača.
Ali, ono što je ostalo izvan brojki jeste činjenica da je Teodosić bio simbol stila. Ne samo igre, već i pristupa – tih, svoj, odmeren, ponekada tvrdoglav. Nikad se nije previše gurao u prvi plan, a uvek je bio taj koji menja igru. Bez galame. Bez preterivanja. S umetnošću koju ne viđamo često.
U eri u kojoj sport često liči na šou, Miloš Teodosić je ostao veran tišini talenta. I zato ova vest ne traži spektakl. Samo da stanemo na trenutak. Da se setimo svih onih pasova „bez gledanja“. One asistencije iz koraka. Onog mirnog vođenja lopte kada je cela nacija zadržavala dah. I naravno, legendarne trojke protiv Španaca.
Da, povukao se. Ali legende ne odlaze. Samo prestanu da igraju. Teo, hvala ti.
Izvor: BIZLife/Jovan Kragović
Foto: Beta/AP
