Ko najviše radi od kuće u Evropi? Jedna zemlja je daleko ispred svih
Prevalenca rada od kuće značajno varira širom Evrope, a na razlike utiču i kulturološki i ekonomski faktori. Prema poslednjim podacima, Velika Britanija ima najvišu stopu rada od kuće među 18 evropskih zemalja, zaposleni tamo prosečno rade od kuće čak 1,8 dana nedeljno. Na globalnom nivou, to je svrstava na drugo mesto među 40 zemalja.
Ko još prednjači u Evropi?
Odmah iza Britanaca su Finska sa 1,7 dana i Nemačka sa 1,6 dana rada od kuće nedeljno. Portugal ima prosečnih 1,5 dana, dok Mađarska i Holandija beleže po 1,4 dana.
Zaposleni u Češkoj, Italiji i Švedskoj rade od kuće 1,3 dana nedeljno, što je nešto iznad globalnog proseka od 1,2 dana. Rumunija, Španija i Austrija su na samom proseku, dok je Francuska među velikim ekonomijama sa najnižim prosekom, tačno 1 dan nedeljno.
A gde se radi najmanje od kuće?
Grčka je na začelju Evrope sa svega 0,6 dana rada od kuće nedeljno. Glavni razlozi su struktura ekonomije, snažan oslonac na turizam, maloprodaju i ugostiteljstvo, ali i dublji kulturološki i institucionalni faktori.
Evropa sve manje radi, a Srbija sve više: Zašto i gde opada broj radnih sati?
Prema rečima dr Dževata Giraja Aksoja, glavnog ekonomiste EBRD-a i profesora na King’s College Londonu, „Grčka ima nisku stopu individualizma, a digitalna transformacija i menadžerske prakse bile su nedovoljno razvijene pre pandemije, što je usporilo prelazak na rad na daljinu“.
Zašto Britanci prednjače?
Aksoj objašnjava da je kulturološki individualizam ključan faktor: „Britanci su skloniji autonomnom načinu rada, što olakšava prelazak na rad od kuće“. Dodaje i da su dugi i strogi lokdauni ubrzali prihvatanje fleksibilnih modela rada, a da britanska ekonomija, oslonjena na uslužni sektor (finansije, mediji, konsalting), nudi više mogućnosti za takav rad.
„Radnici u UK sada očekuju 2–3 dana rada od kuće nedeljno. To više nije povlastica, već standard“, upozorava on i dodaje da firme koje to ignorišu rizikuju da izgube talente, posebno u konkurenciji sa drugim zemljama engleskog govornog područja.
Foto: Freepik
Iako Finska beleži visok nivo rada od kuće, Norveška i Danska su znatno ispod, sa samo 0,9 dana nedeljno. Švedska je na sredini sa 1,3 dana. Razlog su različiti kulturološki i upravljački pristupi, Finska, recimo, ima dugu tradiciju promovisanja ravnoteže između posla i privatnog života, kao i više autonomije na poslu.
Prosečan broj dana rada od kuće širom sveta opao je sa 1,6 dana nedeljno u 2022. godini na 1,33 dana u 2023. U 2024. i 2025. došlo je do manjeg pada, na 1,27 dana nedeljno.
„Ova stabilnost ne znači da se stvari više ne menjaju“, zaključuje Aksoj. „Male promene su i dalje moguće, posebno uz napredak tehnologije, promene u demografiji i uslovima na tržištu rada.“
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Freepik
