Šta je Franklin video, a drugi nisu? Kako je pismo prijatelju promenilo svet naočara
U maju 1785. godine, Benjamin Franklin je svom prijatelju Georgeu Whatleyu poslao pismo koje se danas smatra prvim poznatim dokumentom u kojem je detaljno opisao sopstveni izum – bifokalne naočare. Iako se često pogrešno navodi da je Franklin tog 22. maja objavio izum, tačan datum njegovog pisma je 23. maj. Ipak, upravo to pismo predstavlja trenutak kada je ideja o bifokalima prvi put jasno artikulisana i podeljena s drugima, što se u istoriografiji neretko tumači kao simbolično „predstavljanje“ ovog važnog otkrića.
U tom pismu, Franklin objašnjava da je ranije koristio dva para naočara – jedne za gledanje na blizinu, druge za daljinu. Kako bi izbegao stalno menjanje naočara, što mu je bilo nepraktično prilikom putovanja, odlučio je da stakla preseče po horizontali i spoji ih u jednom okviru, tako da gornji deo sočiva služi za daljinu, a donji za čitanje i rad izbliza. „Na taj način, pošto stalno nosim naočare, samo pomeram oči gore ili dole, kako bih jasno video daleko ili blizu, odgovarajuća stakla su uvek spremna,“ napisao je Franklin u pismu koje se danas čuva u američkom Nacionalnom arhivu, u okviru zbirke The Papers of Benjamin Franklin.
Zanimljivo je da su Franklinove bifokalne naočare bile toliko uspešne i korisne, da je čak britanski optičar John Isaac Hawkins, koji je krajem 18. veka prvi upotrebio termin „bifokalne“ za ovu vrstu naočara, otvoreno priznao da je Franklin njihova stvarna inspiracija i tvorac.
Iako nije podneo zvaničan patent ni organizovao javnu prezentaciju, njegov tehnički opis i lično svedočanstvo o funkcionalnosti ovog rešenja dovoljno govore o važnosti ovog momenta u razvoju optike i oftalmologije. O Franklinovom doprinosu danas pišu i priznati izvori poput History.com, koji pominje da je upravo to pismo iz maja 1785. godine trenutak kada je „otkriven dizajn za ono što će kasnije biti poznato kao bifokalne naočare.“ Kongresna biblioteka SAD, koja poseduje digitalizovanu verziju pisma, potvrđuje da se Franklin obraća londonskom trgovcu i pamfletisti Georgeu Whatleyu i objašnjava sopstvenu inovaciju sa praktične strane, naglašavajući koliko mu je nova vrsta naočara olakšala svakodnevne obaveze.
Franklinov izum nije naišao na masovnu upotrebu odmah, ali je njegov doprinos u velikoj meri uticao na razvoj savremenih bifokalnih i progresivnih sočiva. Danas, ovaj pronalazak ne samo da predstavlja primer praktične genijalnosti već i ilustraciju Franklinovog neprekidnog traganja za rešenjima koja unapređuju svakodnevni život. Njegovo pismo iz 1785. godine ostaje jedan od najdragocenijih dokumenata koji spaja istoriju nauke, privatnu prepisku i ličnu inovaciju jednog od najpoznatijih umova američke i svetske istorije.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/B.D.
Foto: Ilustracija: AI (DALL·E, OpenAI)
