Ljubav pesnikinje i ruskog kadeta koju vreme nije izbrisalo
Jedna od najvećih i najvoljenijih pesnikinja srpske književnosti Desanka Maksimović, volela je samo jednom – ali zauvek. Njeno srce pripadalo je Sergeju Slastikovu, mladom ruskom kadetu koga je upoznala u Skoplju. Njegov nestanak nije prekinuo njenu ljubav – ostala mu je verna do kraja života, bez ikakvog epiloga osim stihova.
Kadet Sergej – jedini kojem je pesnikinja rekla „volim te“
Bilo je to dvadesetih godina prošlog veka, u Skoplju, gde je mlada Desanka Maksimović predavala srpski jezik. Tamo je upoznala Sergeja Slastikova, ruskog kadeta iz bele emigracije. Bio je to susret koji nije nosio velike geste ni patetične reči – samo tihe poglede, duge šetnje i razgovore puni nežnosti. On – stranac bez domovine, ona – pesnikinja u nastajanju. Njihova ljubav trajala je kratko, ali snažno, sa snagom koja nije zahtevala potvrdu sveta, već samo prisustvo jednog drugog bića.
Sergejev nestanak bio je iznenadan i nerešen – nikada nije saznala da li je poginuo, otišao ili se jednostavno izgubio u vihoru istorije. Ipak, Desanka se nikada nije udala, niti je ikada više govorila o ljubavi kao tada. Za Sergeja je rekla da je bio „njen jedini“ i da nikada nije prestala da ga voli. Njena pesma „Strepnja“, kažu, nosi njegov duh. Na današnji dan, podsećamo se ne samo na rođenje velike pesnikinje srpskog naroda, već i na ljubav koju ni vreme, ni smrt, nisu mogli da izbrišu.
IZJAVA DANA: Kako je pesnikinja govorila o tužnim, ali vaspitanim ljudima? (VIDEO)
Stih koji i dalje traje
Desanka Maksimović nije bila samo pesnikinja nežnih reči, već simbol dostojanstva, mudrosti i tihe snage jedne epohe. Njeni stihovi su se recitovali u školama, šaptali zaljubljeni i pamtili oni kojima je bila uteha u teškim vremenima. Pisala je o ljubavi, domovini, nepravdi i čoveku – uvek jednostavno, a duboko. Njena poezija nije tražila pažnju, ali je osvajala pažljivošću i čistoćom izraza. Bila je pesnikinja naroda, ali i pesnikinja srca.
Desanka Maksimović je često isticana kao pesnikinja koja je, poput Njegoša, spajala duboku emotivnost sa snažnim nacionalnim i moralnim osećajem, a njeno poštovanje prema Njegošu potvrđeno je i time što je 1984. godine postala laureat Njegoševe nagrade.
I danas, decenijama nakon njenog odlaska, Desankine reči odzvanjaju kao istine koje ne blede. Njena kuća u Brankovini, školske čitanke, spomenici, i što je najvažnije – pamćenje naroda, čuvaju uspomenu na ženu koja je stihom govorila ono što su mnogi osećali, a nisu znali da kažu. Bila je oličenje nežnosti i postojanosti u svetu koji se menjao suviše brzo. Na današnji dan rođena je Desanka Maksimović – žena čije se ime izgovara sa poštovanjem, a čiji stihovi i dalje dišu punim plućima.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/ Thought Catalog/ YT Printscreen/ DALL-E3
