East West Links – Kada radnici postanu most između kontinenata
Na tržištu rada u Srbiji godinama postoji problem o kojem se sve češće govori, ali malo ko ima konkretna rešenja – hronični nedostatak radne snage, naročito u sektorima kao što su građevina, logistika i uslužne delatnosti. Dok broj domaćih radnika opada, sve više kompanija poseže za alternativom – angažovanjem stranih radnika, pretežno iz Azije. Jedna od retkih firmi koja se specijalizovala za ovu vrstu posredovanja jeste East West Links, sa sedištem u Beogradu. O tome kako izgleda svakodnevni posao povezivanja radnika iz Indije sa domaćim poslodavcima, kakvi su izazovi i kako se uvoz radne snage razvija u Srbiji – za BIZLife govori Marko Bogdanović, direktor i partner te kompanije.
„Mi se već pet godina bavimo uvozom radne snage, a 95 odsto tržišta koje pokrivamo čine radnici iz Indije. Naš partner u tom poslu je agencija Protek, koja u Indiji posluje više od 40 godina i ima razgranatu mrežu saradnika i lokalnih agencija. To nam omogućava da proces selekcije i angažovanja radnika ne samo ubrzamo već i podignemo na visok nivo kvaliteta – jer su upravo oni ti koji znaju iz kojih delova Indije dolaze najbolji kandidati za konkretna zanimanja. To je ogromna prednost. To partnerstvo traje od samog početka, na obostrano zadovoljstvo”, ističe Bogdanović.
U praksi, to znači da East West Links funkcioniše kao most između dve različite kulture, dva tržišta i dva sistema rada. Proces, prema rečima našeg sagovornika, nije nimalo jednostavan – od oglašavanja radnih pozicija i selekcije kandidata u Indiji, preko obezbeđivanja sve potrebne dokumentacije, do dolaska radnika u Srbiju i njihovog uključivanja u radni proces kod domaćih poslodavaca.
„Indija je ogromna zemlja, sa 1,4 milijarde stanovnika; velike su regionalne, jezičke i kulturološke razlike. Naš partner tačno zna koje oblasti su specijalizovane za koji tip posla. Recimo, ako tražimo vozače kamiona, on zna iz koje regije dolaze najbolji vozači. Ako tražimo keramičare ili kuvarsko osoblje – zna gde su škole koje obrazuju taj kadar. To je ogromna prednost, jer dobijamo radnike koji ne samo da imaju iskustvo nego prolaze i kroz proveru veština pre nego što uopšte krenu ka Srbiji”, objašnjava direktor kompanije East West Links.
„Demografski pad i smanjeno interesovanje mladih za zanatska i fizička zanimanja osnovni su uzrok problema. Danas mladi u Srbiji, ali i u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, neće da budu tesari, armirači, bravari, vozači. I mi više nemamo ’rezervni bazen’. Ne postoji nova generacija radnika koja dolazi. Zato se uvoz radne snage iz zemalja koje još uvek imaju velik broj ljudi sa tim veštinama – kao što je Indija – pokazao kao jedina realna opcija.”
Zato i ne čudi da je među klijentima East West Linksa najviše firmi iz građevinskog sektora.
„Preko 70 odsto naših klijenata čine građevinske firme – među njima i najveće u Srbiji, poput Millennium Teama. Imali smo sa njima više ciklusa zapošljavanja i ono što mi je važno jeste da se proces ponavlja. To znači da su zadovoljni. Mi ne jurimo kvantitet – nama su bitni kvalitet i kontinuitet. A to se gradi poverenjem”, ističe Bogdanović.
Iako naizgled deluje da je ovo posao koji se svodi na brojeve i logistiku, Bogdanović ističe da je najvažniji ljudski faktor:
„Mi radimo sa ljudima. I moramo da vodimo računa o njihovim osnovnim potrebama. Plata mora da bude na vreme, smeštaj mora da bude dostojanstven, obroci organizovani – jer bez toga nemamo zadovoljnog radnika, a ako radnik nije zadovoljan, ne možemo da imamo ni zadovoljnog klijenta. Zato biramo firme sa kojima sarađujemo. Ne radimo sa svakim.”
Osim građevine, sve više upita dolazi i iz sektora usluga i logistike:
„Hoteli, restorani, kuhinje, magacini, vozači – sve su to delatnosti koje traže radnike. Imali smo i upite za maserke, manikirke, pedikirke. Nekada su to bila ’ženska’ zanimanja koja nisu imala manjak radne snage, danas se situacija menja. Sve što podrazumeva fizički rad – deficitarno je.”
Jedan od primera koje navodi naš sagovornik jeste situacija kada je sa potencijalnim klijentom sedeo u susednom restoranu – jer on svoj nije mogao da otvori zbog nedostatka osoblja:
„Sedeli smo prekoputa njegovog lokala, u kom nije bilo dovoljno ljudi da otvore restoran. Danas, 70 odsto radnika u tom objektu čine ljudi iz Indije – kuvari, barmeni, perači sudova… A ono što je donedavno bilo nezamislivo – da će konobari iz Indije posluživati goste – sada postaje realnost. Firme se oslobađaju predrasuda.”
Recimo, ako tražimo vozače kamiona, naš partner u Indiji tačno zna iz koje regije dolaze najbolji vozači
Poseban princip na kome East West Links insistira jeste tzv. besplatna zamena radnika – u slučaju da neko ne ispuni očekivanja.
„Ako se desi da radnik ne može da ostane – bilo zbog stručnosti ili ličnih razloga – mi obezbeđujemo zamenu o svom trošku. To je deo našeg odnosa sa klijentima – da znaju da mogu da se oslone na nas. I to je razlog zašto nas mnogi preporučuju dalje”, objašnjava Bogdanović.
Prema njegovim rečima, kompanija trenutno radi na dolasku još 1000 radnika samo u toku ove godine, a poređenja radi, u prethodne četiri godine kroz njihove procese ukupno je prošlo 1700 i 1900 ljudi:
„Naš rast je prirodan. Nismo agresivno prodavali. Klijenti nas preporučuju jer su zadovoljni i to je najbolji način da se posao razvija. A kako brojevi rastu, tako ćemo i mi morati da rastemo – da angažujemo dodatne resurse i timove da bismo zadržali isti nivo kvaliteta.”
Iako proces zapošljavanja stranaca zahteva mnogo papirologije, Bogdanović ističe da je država Srbija prepoznala problem i pokušava da ga sistemski reši:
„Izmene Zakona o zapošljavanju stranaca iz februara prošle godine digitalizovale su deo procesa i olakšale mnoge korake. Iako čitav postupak traje od tri do četiri meseca, to je znatno brže nego u zemljama regiona – u Makedoniji ili Crnoj Gori taj proces zna da traje i godinu dana. I zato kažem: nismo idealni, ali idemo u dobrom smeru.”
Na kraju, razgovor se vraća na ono najosetljivije pitanje: da li postoji etička dilema u vezi sa poslom kojim se kompanija bavi?
„Iskreno, u početku jesam imao dileme. Da li je ovo iskorišćavanje ljudi, da li je to moderno robovlasništvo? Ali brzo sam shvatio – nije. Ti ljudi u Srbiji imaju izuzetno dobar tretman. Mi smo, kao zemlja, dobri domaćini. Smeštaj im je pristojan, plata redovna, a uslovi bolji nego u mnogim zemljama Bliskog istoka. Neki su doveli porodice, neki su ovde osnovali porodice. To govori sve”, jasan je Marko Bogdanović.
Na kraju, on kaže da bi voleo da sve više kompanija shvati da je angažovanje stranih radnika deo poslovne svakodnevice – ne iz nužde, nego zato što je to realnost današnjice. „Ako se radi pošteno, svi mogu biti zadovoljni – i firma, i radnik, i država”, zaključuje Bogdanović.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: East West Links
